Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku zaštite istog prava

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pokrenutom radi zaštite istog prava. Postupak, koji je po zakonu hitan, trajao je preko tri godine, čime je obesmišljena svrha pravnog sredstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3222/2019
18.05.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Bajine Bašte , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Privrednim apelacionim sudom u predmetu R4 St. 3582/15 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Bajine Bašte podne o je Ustavnom sudu, 29. marta 2019. godine, preko punomoćnika M. T , advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Privrednim apelacionim sudom u predmetu R4 St. 3582/15. Podnosilac je istakao i povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podneo 29. decembra 2015. godine, da je o ovom zahtevu odlučeno tek nakon godinu dana, dok je drugostepenom sudu bilo potrebno deset meseci da odluči o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, kao i da mu je drugostepena odluka dostavljena godinu i tri meseca od njenog donošenja, čime je obesmišljena svrha postojanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Takođe, navedeno je da je predmetni postupak bio jednostavan, te je morao biti rešen u veoma kratkom roku. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosiocu na isplatu naknade zbog povrede ustavnog prava, te naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, sve u opredeljenim iznosima.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 3582/15, kao i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao predlagač, podneo je 29. decembra 2015. godine, Privrednom apelacionom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se u tom momentu vodio pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 55/10, protiv stečajnog dužnika privrednog društva AD „R.“ Užice – u stečaju.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3582/15 od 30. novembra 2016. godine odbijen je kao neosnovan navedeni zahtev predlagača.

Protiv označenog prvostepenog rešenja predlagač je izjavio žalbu 23. januara 2017. godine, koja je, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 61/2017 od 30. novembra 2017. godine, odbijena kao neosnovana, pa je potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3582/15 od 30. novembra 2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud je spise predmeta vratio Privrednom apelacionom sudu 18. aprila 2018. godine, radi dostavljana drugostepene odluke.

Označeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda dostavljeno je predlagaču 28. februara 2019. godine. U spisima predmeta nema dokaza da je predlagaču pokušana dostava ovog rešenja pre 28. februara 2019. godine.

Ustavni sud je, uvidom u podatke objavljene na veb-sajtu Agencije za privredne registre – Registar privrednih subjekata i elektronski Portal sudova Republike Srbije – tok predmeta, utvrdio i da je stečajni dužnik, rešenjem Agencije za privredne registre od 18. marta 2016. godine, brisan iz registra, nakon što je rešenje o zaključenju predmetnog stečajnog postupka od 17. februara 2016. godine postalo pravnosnažno 15. marta 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U pogledu istaknute povrede člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, budući da se naveden a odredb a Konvencije suštinski ne razlikuju od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud njenu eventualnu povredu razmatra u odnosu na odgovarajuć u ustavnu odredb u.

Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova („Službeni glasni RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/22-drugi zakon, 101/11, 101/13, 40/15-drugi zakon, 106/15, 13/16 i 108/16 ), u tekstu koji se primenjivao u vreme podnošenja prigovora, bilo je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (stav 1.); da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (stav 2.); da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stav 1. ovog člana hitan (stav 4.).

Odredbom člana 8b navedenog Zakona bilo je propisano da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (stav 1.); da će se naknada iz stav 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (stav 2.), kao i da protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana (stav 3.), dok je odredbom člana 8v bilo propisano da se na postupak za z aštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak.

Odredbom člana 8v Zakona bilo je propisano da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je predmetni postupak, od podnošenja zahteva Privrednom apelacionom sudu 29. decembra 20 15. godine, pa do njegovog pravnosnažnog okončanja, donošenjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda od 30. novembra 2017. godine, trajao jednu godinu i 11 meseci, kao i da je drugostepeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe 28. februara 2019. godine, odnosno jednu godinu i tri meseca od njegovog donošenja.

Navedeno trajanje postupka, koji je bio hitne prirode, prema oceni Ustavnog suda, samo po sebi, ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, na šta ukazuje i činjenica da dostavljanje drugostepene odluke o podnetom zahtevu nije ni pokušano više od deset meseci.

U vezi s navedenim, Ustavni sud ukazuje da je svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (bila) da se određeni sudski postupak ubrza. Time se strankama pruža zaštita od sporog i dugog vođenja postupka. Stoga je bitno da se postupci za zaštitu ovog ustavnog prava brzo okončaju. U suprotnom, propisano pravno sredstvo ne bi bilo delotvorno.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da su postupajući sudovi u predmetnom (jednostranačkom) postupku bili veoma neefikasni. Pored navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporeni postupak nije bio ni činjenično ni pravno složen, da je podnosilac imao interes da se taj postupak okonča efikasno, kao i da on svojim ponašanjem nije doprineo navedenoj dužini trajanja postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je neefikasnim postupanjem sudova u predmetnom postupku, podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. z akon, 103/15 i 10/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje se na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u Republici Srbiji , te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku zaštite istog prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti