Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu žalbe, koji je na kraju oslobođen, dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog neopravdano dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3224/2010
31.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Nikolića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Nikolića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Negotinu u predmetu K. 304/2000 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Nikolić iz Negotina podneo je Ustavnom sudu 5. jula 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sud om u Negotinu u predmetu K. 304/2000.

Podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, navodi: da se od 2000. godine pred Opštinskim (sada Osnovnim) sudom u Negotinu protiv njega vodi o krivični postupak; da je MUP Srbije, u kome je bio zaposlen, 9. maja 2001. godine, na osnovu podignute optužnice Kt. 145/2000 od 3. novembra 2000. godine, doneo rešenje kojim mu je prestao radni odnos 15. maja 2001. godine; da je u toku postupka viši sud dva puta ukidao presude prvostepenog suda kojima je podnosilac bio osuđen za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret i jednom ukinuo presudu kojom je oslobođen od optužbe, da bi postupak bio pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž. 2020/10 od 31. marta 2010. godine, kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Negotinu K. 114/09 od 2. oktobra 2009. godine , i kojom je podnosilac oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo za koje je optužen; da je zbog ovako dugog trajanja postupka podnosiocu prouzrokovana velika materijalna i nematerijalna šteta, s obzirom na činjenicu da su u međuvremenu istekli svi rokovi u kojima je mogao tražiti sudsku zaštitu zbog gubitka posla i naknade štete; da je, zbog neosnovanog optuženja, bio izložen „blamu, ruglu i podozrenju“ iako je, pre toga, važio za uglednog građanina i savesnog policajca.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava , kao i da utvrdi prav o podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Negotinu vođen je krivični postupak po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Negotinu Kt. 145/00 od 3. novembra 2000. godine, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. KZJ.

Presudom Opštinskog suda u Negotinu K. 304/2000 od 20. marta 2003. godine podnosilac je oglašen krivim za krivično delo za koje je optužen i izrečena mu je uslovna osuda. Okružni sud u Negotinu je rešenjem Kž. 327/04 od 10. oktobra 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, smatrajući da „presuda nema razloga u pogledu odlučnih činjenica vezanih za vinost okrivljenih“ niti je sud „dao razloge da je okrivljeni Nikolić prekoračio granice službenog ovlašćenja“.

U ponovnom postupku, Opštinski sud u Negotinu je doneo presudu K. 406/04 od 12. decembra 2006. godine, kojom je ponovo utvrdio krivicu optuženog i izrekao mu uslovnu osudu. I ova presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Negotinu Kž. 219/07 od 29. juna 2007. godine, i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje , zato što je viši sud smatrao da „u razlozima o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazu svedoka P.S.M. i samog zapisnika“, kao i zbog propusta prvostepenog suda da „oceni iskaze svedoka C.S. i P.M. u delu...“ .

Presudom Opštinskog suda u Negotinu K. 548/07 od 30. septembra 2008. godine podnosilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Uvažavajući žalbu Opštinskog javnog tužioca u Negotinu, Okružni sud u Negotinu je rešenjem Kž. 23/09 od 25. februara 2009. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, zato što je smatrao da prvostepeni sud nije savesno ocenio svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, odnosno nije na osnovu takve ocene dokaza izveo zaključak da li je neka činjenica utvrđena ili ne.

Poslednjom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Negotinu K. 114/09 od 2. oktobra 2009. godine podnosilac je ponovo oslobođen od optužbe za krivično delo iz optužnice. Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž. 2020/10 od 31. marta 2010. godine potvrdio prvostepenu oslobađajuć u presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 3. novembra 2000. godine, kada je Opštinsko javno tužilaštvo u Negotinu podiglo optužnicu protiv okrivljenog zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. KZJ (s obzirom na to da u priloženoj dokumentaciji nema podatka kada je postupak započeo, odnosno kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage), pa do 31. marta 2010. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž. 2020/10, kojom je prvostepenu oslobađajuću presudu potvrdio, čime je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao najmanje devet i po godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko njegovo trajanje. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ničim nije doprineo neprimerenom trajanju postupka, već da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su vodili postupak , u kome je dva puta podnosilac oglašavan krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret a dva puta oslobođen od optužbe da je to delo izvršio. Tri puta je Opštinski sud u Negotinu počinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog čega su prve tri presude i bile ukinute. Pri tome, prva presuda je doneta 20. marta 2003. godine, a postupak je pravnosnažno okončan tek 31. marta 2010. godine, nakon sedam godina, a pravna kvalifikacija krivičnog dela i činjenično stanje su ostali nepromenjeni. Promenjeno je to što tek poslednja prvostepena presuda sadrži razloge u pogledu odlučnih činjenica vezanih za vinost okrivljenih, što u razlozima o odlučnim činjenicama nema protivrečnosti, što je sud savesno ocenio svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima (a što sve prethodno ukinute prvostepene presude nisu sadržavale) , iz čega je izveden zaključak da podnosilac nije izvršio krivično delo za koje je optužen, pa je Apelacioni sud u Beogradu utvrdio da poslednja osporena prvostepena presuda nema bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, niti povrede Krivičnog zakona, za šta je prvostepeni sud u potvrđenoj presudi dao „jasne, logične i valjane razloge“, kako utvrđuje drugostepeni sud.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je odlučio kao u tačk i 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti