Ustavni sud: povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene roka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno primenio pravo kada je odbio tužbu kao neblagovremenu, bez preciznog utvrđivanja početka roka zastarelosti. Deo žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku je odbijen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Ž. I. iz sela B, Ćuprija , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. I . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi koju su tuženi izjavili protiv presude Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 612/10(2007) od 4. aprila 201 3. godine.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž. I . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu P. 612/10(2007).

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. I . iz sela B, Ćuprija, podneo je Ustavnom sudu, 9 . aprila 201 4. godine, preko punomoćnika D. M. M , advokata iz Paraćina, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu P. 612/10(2007).

Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku nedelotvornim i neefikasnim postupanjem sudova, pred kojima je postupak do pravosnažnog okončanja trajao šest godina. U ovom periodu su donete dve usvajajuće prvostepene presude, ali je druga po redu presuda preinačena i odbijen njegov tužbeni zahtev. Zaključak iz osporene presude o neblagovremenosti tužbe , posebno ukazuje na "nepotrebno" šestogodišnje trajanje postupka, jer sud ovo pitanje treba da razreši još na samom početku spora, upravo da bi se izbegli nesrazmerno visoki troškovi postupka. Podnosilac smatra da je ovakvim postupanjem sudova pretrpeo štetu u vidu troškova zastupanja od strane njegovog punomoćnika i troškova veštačenja, u ukupnom iznosu od 317.000,00 dinara, kao i zbog obaveze nakn ade troškova parničnog postupka tuženima u iznosu od 342.000,00 dinara po prav nosnažnoj presudi, pa predlaže da Ustavni sud obaveže Republiku Srbiju da mu ih nadoknadi.

Obrazlažući navode na kojima zasniva tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, podnosilac ističe da je, suprotno od prvostepenog suda, pravni zaključak Apelacionog suda o neblagovremenosti tužbe zasnovan na pogrešno "utvrđenoj" činjenici početka računanja roka od godin e dana iz člana 616. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, nedostaci u izvođenju fasade (nepostojanost boje, šarenilo fasade), čije je otklanjanje podnosilac tražio tužbom, "nisu nedostaci koji se pojavljuju odjednom, već je to bio proces koji traje, koji je sve vidljiviji na sve većoj površini i na objektima na kojima u početku nije postojao". Zbog ovoga je u osporenoj odluci suda materijalno pravo pogrešno primenjeno, te pravnosnažno odbijen njegov zahtev. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te ukine odluku Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine i naknadi mu štetu koju je pretrpeo povredom prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 612/10(2007) Osnovnog sud a u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Ćupriji (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv prvotuženog P.Đ. iz Batinaca i drugotuženog, sada "G." DOO Ćuprija, radi činidbe. U tužbi je navedeno da je prvotuženi za tužioca izvodio radove - radio fasadu na stambenim i pomoćnim objektima, površine zidova 1045m2, u selu B, sa materijalom za fasadu kupljenim od drugotuženog (tada radnja) po preporuci prvotuženog, te da su ugovoreni radovi izvedeni u maju 2006. godine, kada ih je tužilac i platio. Međutim, kako i pored redovnog obaveštavanja tuženih o nedostacima koji su nastajali na fasadi (boja je neravnomerno gubila intenzitet na objektima) i njihovog pozivanja da poprave fasadu i otklone nastale nedostatke, oni to dobrovoljno nisu učinili, tužilac je podneo ovu tužbu. Tužbenim zahtevom je tražio da tuženi otklone navedene nedostatke u fasadi na građevinskim objektima, te da istu ponovo izrade, a ako to ne učine, da ga sud ovlasti da preko trećeg lica otkloni ove nedostatke o trošku tuženih. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 784/07.

Presudom Opštinskog suda P. 784/07 od 14. aprila 2009. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, te su obavezani tuženi da mu naknade troškove postupka. Opštinski sud je doneo navedenu presudu, nakon pet održanih ročišta za glavnu raspravu, te dva neodržana ročišta zbog opravdanog izostanka jednog svedoka. Na održanim ročištima je saslušan veštak građevinske struke - ranije angažovan u postupku obezbeđenja dokaza, te tužilac, prvotuženi i drugotuženi - vlasnik tužene radnje u svojstvu parnične stranke, kao i dva svedoka. Protiv prvostepene presude punomoćnik tuženih je izjavio žalbu 20. juna 200 9. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 1836/09 od 20. avgusta 20 09. godine usvojena je žalba tuženih i prvostepe na presuda je ukinuta, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Opštinskim sudom dobio novi broj P. 593/09, a nakon jednog održanog ročišta, postupak je, zbog reorganizacije pravosuđa i uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, nastavljen pred Osnovnim sud om u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu P. 612/10(2007). Kod ovog suda je zakazano 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je deset održano. U ovom delu postupka ponovo su saslušane parnične stranke, sprovedeno je osnovno i dopunsko veštačenje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u N. (u daljem tekstu: Fakultet), te saslušan ponovo veštak koji je sačinio nalaz u postupku za obezbeđenje dokaza, ali i tri puta veštak - predstavnik Fakulteta. Takođe, sud je izvršio i uvid u spise predmeta K. 692/19 istoga suda u kojima su okrivljeni prvotuženi i suprug vlasnice radnje koja je prodala boju. Veštačenje u ovom predmetu je određeno rešenjem 2. avgusta 2010. godine, a Fakultet se, nakon dostavljanja spisa predmeta, 16. februara 2011. godine, izjasnio o iznosu predujma za troškove veštačenja. Međutim, kako tužilac, i pored više naloga suda, nije platio ove troškove sve do 14. oktobra 2011. godine, tražeći da mu se produži rok zbog smrtnog slučaja u porodici, nakon ispostavljanja novog obračuna troškova veštačenja i uplate tužioca, osnovni nalaz je dostavljen 20. septembra 2012. godina, a dopunski 10. januara 2013. godine. U ovom delu postupka, prvotuženi je 11. novembra 2011. godine tražio izuzeće postupajućeg sudije, što je rešenjem v.f. predsednika suda odbijeno 21. januara 2011. godine. Takođe je i postupajuć i sudi ja podneo zahtev za izuzeće 16. decembra 2011. godine, jer se "tužilac po selu hvalio da je završio da sudija presudi u njegovu korist", pa je rešenjem v.f. predsednika suda Su. 39-190/11 od 28. decembra 2011. godine usvojen njen zahtev i predmet dodeljen drugom sudiji u rad. Preostalih sedam ročišta nije održano jer je punomoćnik tužioca dva puta tražio da se ročište ne drži, zatim su po jednom izostali svedok i veštak - predstavnik Fakulteta, koji nisu bili uredno pozvani, te dva puta nisu bili vraćeni spisi sa veštačenja, dok je jednom sud propustio da blagovremeno strankama uruči rešenje v.f. predsednika suda od 28. decembra 2011. godine.

Presudom Osnovnog sud a u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 612/10(2007) od 4. aprila 2013. godine usvojen je t užbeni zahtev tužioca u prvom stavu izreke navedene presude i obavezan prvotuženi da otkloni nedostatke, neravnomernu promenu boje na fasadama stambenog i ekonomskih objekata tužioca u B, ukupne površine 1045m2, tako što će istu ponovo izraditi od svog materijala, a ako to ne učini, ovlašćuje se tužilac da preko trećeg lica otkloni navedene nedostatke o trošku prvotuženog. Drugim stavom izreke presude je odbijen tužbeni zahtev tužioca prema drugotuženom "G." DOO iz Ćuprije, kojim je traženo isto što i od prvotuženog, s tim da on od svog materijala ponovo izradi fasadu. Trećim stavom izreke presude je obavezan prvotuženi da naknadi troškove parničnog postupka tužiocu, a četvrtim stavom izreke je tužilac obavezan da naknadi troškove drugotuženom.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog sud a u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 612/10(2007) od 4. aprila 2013. godine u prvom, trećem i četvrtom stavu izreke, tako da u prvom stavu glasi : „Odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže prvotuženi da otkloni nedostatke, neravnomernu promenu boje na fasadama stambenog i "ekonomskog objekta " (treba ekonomskih objekata) tužioca u B, ukupne površine 1045m2, tako što će istu ponovo izraditi od svog materijala, a a ko to ne učini ovlašćuje se tužilac da preko trećeg lica otkloni navedene nedostatke o trošku prvotuženog .“, dok u drugom stavu glasi: „Obavezuje se tužilac da tuženima naknadi troškove postupka.“ U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno da, iako je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno od strane p rvostepenog suda, da materijalno pravo nije pravilno primenjeno. Po oceni Apelacionog sud a, rok za ocenu blagovremenosti tužbe u konkretnom slučaju mora se ceniti prema datumu obaveštenja poslenika o nedostacima izvršenog posla, a ne od datuma obaveštenja proizvođača boja. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac, kao naručilac posla, sa prvotuženim, kao poslenikom, početkom aprila 2006. godine zaključio usmeni ugovor o delu; da se ugovorom prvotuženi kao iskusni majstor obavezao da izradi fasadu na stambenom i ekonomskim objektima, i to od materijala koje je tužilac platio, a prvotuženi izabrao proizvođača boje; da je posao završen 8. maja 2006. godine; da je tužilac odmah uočio nedostatke na fasadi i da je nakon tri dana po završetku posla obavestio poslenika o uočenim nedostacima. Međutim, kako je boja počela da se gubi i na drugim delovima objekata posle mesec i po dana, tužilac je obaveštavao poslenika, kako o tada uočenim promenama na fasadi objekata, tako i nakon svake promene sve do jeseni 2006. godine. Po stanovištu Apelacionog suda, iz napred utvrđenih činjenica prvostepeni sud je izveo pogrešan činjenično-pravni zaključak o blagovremenosti tužbe predat e s udu 23. oktobra 2007. godine. Ovo zbog toga što je, po nalaženju drugostepenog suda, navedena tužba, ipak, podneta po isteku roka propisanog članom 616. Zakona obligacionim odnosima, jer je tužilac nije podneo do isteka zakonskog roka od jedne godine od poslednje učinjene reklamacije. Pravilnom primenom navedene odredbe sledi zaključak da je tužilac prekludiran u ovom svom pravu, te je iz tih razloga njegov tužbeni zahtev u odnosu na prvotuženog odbijen, a prvostepena presuda preinačena. Ova presuda je uručena punomoćniku tužioca 19. marta 2014. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima (“Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i “Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) (u daljem tekstu: ZOO) , propisano je: da u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja (član 15. stav 1.); da se z akonom određuje u kojim slučajevima narušavanje toga načela povlači pravne posledice (član 15. stav 2.); da je naručilac dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika (član 614. stav 1.); da posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu (član 614. stav 3.); da ako se docnije pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom, naručilac se ipak može pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika što pre, a najduže u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja (član 615. stav 1.); da se istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naručilac više ne može pozvati na nedostatke (član 615. stav2.); da naručilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvršenog posla ne može svoje pravo ostvarivati sudskim putem po isteku godine dana od učinjenog obaveštenja (član 616. stav 1); da i po isteku tog roka naručilac može, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknada istaći svoje pravo na sniženje naknada i na naknadu štete (član 616. stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) (u daljem tekstu: ZPP), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao do okončanja parnice, a koje su od uticaja na odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se rok određen na mesece ili godine završava onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka ( član 106. stav 3.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje. Sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29 .). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera (odluke u predmetima: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43 .).

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe se prevashodno ne slaže sa činjenicom kada je, po oceni Apelacionog suda u osporenoj presudi, počeo da teče rok od godine dana iz člana 616. ZOO.

Prema oceni Ustavnog suda, osporena drugostepena presuda nije obrazložena na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Ovo stoga što su, kako to proizlazi iz osporene presude, u toku postupka koji je prethodio ustavnosudskom, utvrđene brojne bitne činjenice, ali ne i dan početka roka za ost varivanje sudske zaštite prema članu 616. stav 1. ZOO , na šta se upravo ukazuje ustavnom žalbom .

Naime, iako je pravilno Apelacioni sud zaključio da se u konkretnom slučaju blagovremenost tužbe ceni prema datumu obaveštenja -poslednje reklamacije posleniku o nedostacima izvršenog posla, a ne od dana obaveštenja proizvođača boja, Apelacioni sud nije imao u vidu da je ostao neutvrđen dan poslednje reklamacije upućene posleniku. Proizvoljnom primenom prava kod računanja roka određenog na godine za traženje sudske zaštit e naručioca posla - ovde podnosioca ustavne žalbe , bez utvrđivanja dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka za sudsku zaštitu, š to je ovde bilo poslednje obaveštenje, ostalo je nejasno kako je Apelacioni sud, uzimajući za početak roka duži vremenski period - "sve do jeseni 2006. godine" (da li kraj ili početak jeseni) , a ne dan, uopšte zaključio da je tužilac zbog tužbe podnete 27. oktobra 2007. godine ostao prekludiran u svom pravu iz člana 616. stav 1. ZOO .

Ustavni sud iz navedenih razloga , ne prejudicirajući pri tome kakav bi konačan ishod ove parnice trebalo da bude, ocenjuje da osporena presuda nije obrazložena na način koji zadovoljava garancije utvrđene odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, u tački 2. izreke poništio osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine i odredio da taj sud ponovo odluči o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 612/10(2007) od 4. aprila 201 3. godine.

7. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je parnica, čije trajanje osporava podnosilac, kao tužilac u ovom postupku, trajala šest godina i nepunih pet meseci, računajući od 23. oktobra 2007. godine, kao dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu Ćupriji, do 19. marta 2014. godine, kao dana kada je punomoćniku tužioca, ovde p odnosioca ustavne žalbe, uručena osporen a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2928/13 od 7. februara 2014. godine, kojim je okončan ovaj postupak.

Ovo bi moglo da ukazuje da navedeni parnični postupak nije okončan u okviru standarda razumnog roka, a što podnosilac ističe u ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanj a postupka.

Po mišljenju Ustavnog suda, predmetni postupak se može okarakterisati kao relativno činjenično složen, s obzirom na činjenična pitanja koja je trebalo raspraviti (o kojim se sve nedostacima radilo i šta je stvarni uzrok tih nedostataka, te ko je odgovoran za nedostatke s obzirom na uzrok). Iz ovih razloga je sprovedeno osnovno i dopunsko građevinsko veštačenje od strane Građevinsko- arhitektonskog fakulteta u N, kao super-veštačenje, uz saslušanje veštaka koji je veštačio u postupku za obezbeđenje dokaza. Pritom, predmet je u izvesnoj meri i procesno bio usložnjen, jer je spor vođen protiv dva tužena, s obzirom na nepoznat uzrok nastanka nedostataka u izvršenju posla u vreme podnošenja tužbe, ali i zbog odlučivanja u dva navrata o zahtevima za izuzeće podnetim u toku postupka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao legitiman interes da sud u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu, ali da se on, odnosno njegov punomoćnik, u izvesnoj meri, nisu ponašali u skladu sa tim interesom. Prema nalaženju Ustavnog suda, podnosilac je u izvesnoj meri doprineo dužini postupka, jer je dva puta tražio da se ročišta ne drže i kasnio je osam meseci sa uplatom predujma za troškove veštačenja.

Razmatrajući postupanje sud ova u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da nadležni sudovi nisu imali presudan uticaj na dužinu trajanja postupka. Ustavni sud konstatuje da su ročišta zakazivana redovno i u kratkim vremenskim razmacima, te da je prva prvostepena presuda doneta nakon jedne godine i šest meseci od podnošenja tužbe. Međutim, kako je ona ukinuta nakon dva meseca, sledeća prvostepena presuda, koja je opet bila usvajajuća, doneta je ipak posle skoro četiri godine. Činjenica da je tokom postupka bilo ponovljenog razmatranj a predmeta usled ukidanja prvostepen e sudsk e odluk e, po sebi može ukazati na neopravdano odugovlačenje postupka. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je činjenična i procesna složenost predmeta, u kome je, pored navedenog, i dva puta odlučivano o izuzeću, a jednom bio usvojen zahtev kojim je postupajući sudija tražio izuzeće i predmet dodeljen u rad drugom sudiji, ipak uticala da postupak duže traje, bez krivice suda. Pri tome, na strani drugostepenog suda nije bilo doprinosa dužem trajanju postupka, jer je u prvom navratu Okružni sud u Jagodini rešio o žalbi tužioca protiv presude za samo dva meseca od izjavljivanja žalbe, a Apelacioni sud u Kragujevcu, koji je preinačio prvostepenu presudu, za šest meseci od izjavljivanja žalbe prvotuženog sa dopunama, te odgovora na žalbu tužioca, što je u granicama standarda za rešavanje u žalbenom postupku.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu P. 612/10(2007) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao tački 3. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud se nije upuštao u njegovo razmatranje, jer je odbio ustavnu žalbu podnosioca u ovom delu, nalazeći da mu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa mu naknada štete u bilo kom vidu ne bi ni pripadala.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.