Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dvanaestogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko dvanaest godina. Podnosiocima je dodeljena naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe o povredi prava na imovinu odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3227/2010
30.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Enesa Junuzovića i Nade Junuzović, oboje iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Enesa Junuzovića i Nade Junuzović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trgovinskim sudom u Subotici u predmetu P. 61/03, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Enes Junuzović i Nada Junuzović, oboje iz Subotice, podneli su 6. jula 2010. godine, preko punomoćnika Nevenke Karanjac Racić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom po stupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Subotici u predmetu P. 61/03.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da je osporeni parnični postupak trajao preko dvanaest godina , zbog čega smatraju da su im povređena navedena ustavna prava . Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i istakli su zahtev za naknadu štete. Podnosioci su tražili troškove na ime sastava ustavne žalbe od strane punomoćnika iz reda advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trgovinskog suda u Subotici P. 61/03, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, preduzeće "Holtech gradnja" iz Novog Sada podnelo je 10. marta 1998. godine tužbu Privrednom sudu u Novom Sadu protiv tuženog preduzeća "Jusoft" iz Subotice, radi utvrđenja ništavosti ugovora o izgradnji poslovnog prostora zaključenog 28. februara 1992. godine.

Privredni sud u Novom Sadu se rešenjem P. 896/98 od 25. marta 1998. godine oglasio mesn o nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta su u junu 1998. godine dostavljeni Privrednom sudu u Subotici na nadležnost, pred kojim je prvo ročište održano 18. februara 1999. godine. Tuženi je 20. decembra 1999. godine podneo protivtužbu. Do donošenja rešenja Ps. 281/98 od 23. januara 2001. godine, kojim je postupak prekinut zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim, od ukupno tri zakazana ročišta, jedno nije održano zbog sprečenosti sudije. Podneskom od 15. oktobra 2001. godine podnosioci ustavne žalbe su, legitimišući se kao osnivači tuženog preduzeća na koje je rešenjem Privrednog suda u Subotici L. 49/00 od 12. jula 2001. godine prešlo potraživanje iz protivtužbe, predložili nastavak postupka. Povodom predloga za nastavak postupka sud je zakazao ročište za 29. januar 2002. godine koje nije održano zbog neurednog pozivanja tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, dok sledeće ročište, zakazano za 19. februar 2002. godine , nije održano zbog nedolaska uredno pozvanih tuženih.

Rešenjem P. 8/02 od 19. februara 2002. godine Trgovinski sud u Subotici je odbio predlog tuženih za nastavak postupka. Navedeno rešenje ukinuto je rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 1654/02 od 11. decembra 2002. godine.

Postupak je nastavljen rešenjem Trgovinskog suda u Subotici P. 61/03 od 20. februara 2003. godine koje je potvrđeno rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 1884/03 od 10. marta 2004. godine.

Do donošenja delimične presude P. 61/03 od 2. juna 2005. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti spornog ugovora, pred prvostepenim sudom od ukupno sedam zakazanih ročišta, jedno nije održano (24. maj 2005. godine), na molbu tuženih. U ovom delu postupka, na predlog tuženih sprovedeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Protiv pomenute delimične presude tužilac je izjavio žalbu koja je rešenjem Trgovinskog suda u Subotici P. 31/03 od 8. jula 2005. godine odbačena kao neblagovremena.

Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 10445/05 od 23. novembra 2006. godine ukinuo rešenje prvostepenog suda kojim je tužiočeva žalba odbačena kao neblagovremena i predmet je vraćen prvostepenom sudu radi dostavljanja žalbe tužioca tuženima.

Presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 311/07 od 5. decembra 2007. godine potvrđena je delimična prvostepena presuda.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom, od ukupno devet zakazanih ročišta, četiri nisu održana (dva ročišta su rešenjem otkazana, jedno nije održano zbog sprečenosti sudije, a jedno nije održano na molbu tužioca). U ovom delu postupka dva puta je, prvi put na predlog tuženih, a drugi put na predlog tužioca, sprovođeno finansijsko veštačenje na okolnost revalorizovane vrednosti iznosa koji su tuženi platili tužiocu po osnovu ugovora o izgradnji.

Presudom Trgovinskog suda u Subotici P. 61/03 od 17. septembra 2009. godine delimično je usvojen protivtužbeni zahtev pa je raskinut ugovor o izgradnji od 28. februara 1992. godine i obavezan je tužilac da tuženima isplati iznos od 40.532,00 dinara, sa kamatom od 29. februara 2008. godine p a do isplate, kao i iznos od 7.179.256,00 dinara, dok je protivtužbeni zahtev u delu kojim je tražena kamata na iznos od 7.179.256,00 dinara odbijen. Navedenom presudom odbijen je predlog tuženih za određivanje privremene mere.

Navedena prvostepena presuda potvrđena je presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 4262/10 od 19. maja 2010. godine. Drugostepena presuda uručena je punomoćniku tuženih 15. juna 2010. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 480/10 od 1. septembra 2010. godine odbačena je revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) , koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11 ), koji se primenjivao do okončanja osporenog postupka, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manj e troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 10. marta 1998 . godine, podnošenjem tužbe Privrednom sudu u Novom Sadu i da je pravnosnažno okončan donošenjem drugostepene preusde 19. maja 2010. godine, kao i da su podnosioci stupili u parnicu 15. oktobra 2001. godine kada su se legitimisali kao osnivači tuženog na koje je prešlo potraživanje iz protivtužbe.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetna parnica trajala preko dvanaest godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, dvanaestogodišnje trajanje ove parnice se ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih je u konkretnom slučaju nesporno bilo, uzimajući pri tome u obzir da podnosioci ustavne žalbe nisu u bitnoj meri doprineli dužem trajanju postupka (jedno ročište nije održano zbog nedolaska tuženih, a drugo na njihovu molbu), ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje dvanaest godina, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Trgovinskog suda u Subotici pred kojim se postupak vodio od juna 1998. godine.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i činjenicu da su podnosioci ustavne žalbe u parnicu stupili u toku oktobra 2001. godine, čime su stekli svojstvo stranke u ovom postupku o čijim pravima i obavezama se odlučuje. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

7. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe u delu kojim je istaknuta povreda prava na imovinu, a imajući u vidu da su ti navodi identični navodima kojima se obrazlaže povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je parnica okončana usvajanjem tužbenog zahteva podnosilaca u pretežnom delu, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahtev a podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema zakonskog osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dvanaestogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti