Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 300 evra zbog neefikasnog postupanja nadležnog privrednog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz sela G, opština K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 1988/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz sela G, opština K, vlasnik SZR "N." iz G, je 15. jula 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 1988/05.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je , kao vlasnik radnje, pokrenu o izvršni postupak 2. novembra 2005. godine, pred Privrednim sudom u Leskovcu, a li da izvršenje, u trenutku podnošenja ustavne žalbe, još uvek, ni posle šest godina, nije sprovedeno. Podnosilac ističe da postupak neopravdano dugo traje, da je više puta urgirao za ubrzanje, te da smatra da mu je povređeno označeno ustavno pravo. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Iv. 1988/05 Privrednog suda u Leskovcu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. novembra 2005. godine, kao vlasnik SZR "N." iz G, opština K, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Trgovinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika STR "O. B." iz L, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, na osnovu verodostojne isprave - računa, radi naplate preostalog iznosa duga od 81.645,68 dinara, ukupno, sa zakonskom zateznom kamatom na preostali dug po svakom nadenom računu (ukupni dug po navedenim računima je bio 104.645,58 dinara ).

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu I v. 1988/05 od 3. novembra 2005. godine određeno je predloženo izvršenje, te rešenje o izvršenju uručeno izvršnom dužniku 16. novembra 2005. godine.

Nadležni izvršni sud je 10. januara 2006. godine naložio izvršnom poveriocu uplatu predujma u roku od 30 dana za troškove izvršenja, po kome je on blagovremeno postupio.

Prvi zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljen je 19. aprila 2006. godine i konstatovano je da je popis stvari protekao bez uspeha (izvršni dužnik - vlasnik radnje nije zatečen kod kuće, a njegova žena je odbila da se popiše pokretna imovina).

Izvršni dužnik je 26. aprila 2006. godine izjavio prigovor protiv rešenja Trgovinskog suda Iv. 1988/05 od 3. novembra 2005. godine. Odlučujući o prigovoru, Trgovinski sud je rešenjem od 24. avgusta 2006. godine, odbacio prigovor kao neblagovremen.

Na drugom zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljenom 1. decembra 2006. godine je konstatovano da je dužnik izjavio da će izvršiti uplatu dela duga u iznosu od 20.000,00 dinara. Izvršni poverilac je 26. marta 2007. godine obavestio sud da mu je dužnik do dana obaveštenja sudu uplatio 55.000,00 dinara, te da Trgovinski sud nastavi sa izvršenjem.

Podneskom od 22. maja 2007. godine izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je predložio promenu sredstava izvršenja dostavljajući broj žiro računa dužnika, kao i njegov matični i PIB broj. Trgovinski sud je zaključcima od 7. juna i 26. juna 2007. godine tražio da poverilac dostavi novi predlog za izvršenje sa potrebnim podacima za sprovođenje izvršenja.

Rešenjem Trgovinskog suda Iv. 1988/05 od 17. jula 2007. godine obustavljeno je izvršenje i ukinute sve provedene radnje, jer izvršni poverilac nije postupio po zaključku suda. Izvršni poverilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu 26. jula 2007. godine. Rešenjem Višeg trgovinskog suda Iž. 2135/07 od 26. septembra 2007. godine ukinuto je ožalbeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom prvostpenom postupku, Trgovinski sud je rešenjem Iv. 1988/05 od 23. oktobra 2007. godine, radi sprovođenja izvršenja određenog rešenjem toga suda Iv. 1988/05 od 3. novembra 2005. godine, odredio drugo sredstvo izvršenja na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, te naložio NBS OPN u Kragujevcu da prenese novčana sredstva na kojima je određeno izvršenja sa tekućeg računa izvršnog dužnika na tekući račun izvršnog poverioca. Izvršni poverilac je 20. decembra 2007. godine opet predložio promenu sredstava izvršenja, odnosno da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, pa je Trgovinski sud novim rešenjem od 3. januara 2008. godine promenio sredstvo izvršenja, te stavio van snage ranije rešenje.

Trgovinski sud je još dva puta bezuspešno pokušao popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, 28. marta i 28. maja 2008. godine, dok je popis i procena pokretnih stvari 30. juna 2008. godine, izvršena uz asistenciju MUP-a u Leskovcu, što je i konstatovano na zapisniku o popisu i proceni, kao i da će do licitacije popisane stvari ostati kod izvršnog dužnika. Međutim, javna prodaja zakazana za 28. jul 2008. godine nije uspela, a na zapisniku je konstatovano da je kuća u kojoj su stvari ostale zaključana. Na sledećoj javnoj prodaji, zakazanoj po predlogu poverioca, za 29. avgust 2008. godine nije se pojavio nijedan kupac.

Izvršni sudija Trgovinskog suda je Zaključkom od 22. septemba 2008. godine odredio prodaju popisanih stvari neposrednom pogodbom sa službenim licem, prikupljanjem kovertiranih ponuda do 31. oktobra 2008. godine, te zaključkom od 13. novembra 2008. ustanovio da je ova neposredna prodaja ostala bez uspeha. Još šest određenih prodaja popisanih stvari neposrednom pogodbom do kraja 2009. godine ostalo je bez uspeha, jer se niko od kupaca nije prijavio. Izvršni poverilac je urgirao 9. februara 2010. godine sprovođenje izvršenja kod predsednika Privrednog suda u Leskovcu (nadležnog nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini), ukazujući da je izršenje započeto još 2005. godine i da još nije sprovedeno, te je obavešten od strane predsednika suda 11. februara 2010. godine da nema nijednog sudskog izvršitelja i da taj sud trenutno ne sprovodi izvršenja prodajom pokretnih stvari.

Sledeći popis i procena stvari je zakazana za 17. maj 2012. godine, po zaključku Privrednog suda u Leskovcu Iv. 1988/05 od 30. marta 2012. godine. Na zapisniku o popisu i proceni od 17. maja 2012. godine je konstatovan dogovor sa izvršnim dužnikom oko isplate preostalog duga zajedno sa kamatom i troškovima u četiri rate (prva rata u iznosu do 50.000,00 dinara do 18. juna 2012. godine; druga rata u iznosu do 30.000,00 dinara do 18. avgusta 2012. godine; treća rata u iznosu do 20.000,00 dinara i četvrta u iznosu od 20.000,00 dinara do 20. oktobra 2012. godine), s tim da će se u suprotnom ponovo izvršiti popis i oduzimanje pokretnih stvari uz asistenciju policije.

Postupajući po zaključku Privrednog suda u Leskovcu Iv. 1988/05 od 25. oktobra 2012. godine, izvršni poverilac se izjasnio 7. novembra 2012. godine da je dužnik izmirio dug u celosti, te predložio da se postupak izvršenja obustavi.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu Iv. 1988/05 od 7. novembra 2012. godine obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem toga suda Iv. 1988/05 od 3. januara 2008. godine i ukinute sve sprovedene radnje, te predmet arhiviran 30. novembra 2012. godine.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog izvršnog postupka počev od 2. novembra 2005. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu, pa do okončanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak do sprovođenja izvršenja 7. novembra 2012. godine, donošenj em rešenja o obustavi izvršnog postupka , trajao sedam godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi uticala na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući prirodu zahteva podnosioca ustavne žalbe u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da je on sedam godina bio onemogućen da ostvari celokupan iznos novčanih sredst ava, koja je potraživao od dužnika po osnovu verodostojne isprave - računa, ali je uzeo u obzir i to da, je bez obzira što je izvršni dužnik, nakon godinu i četiri meseca, isplatio više od polovine glavnog duga, imao opravdan interes da se za preostali iznos postupak okonča bez odugovlačenja.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da na strani podnosioca ne postoji doprinos dužini trajanja postupka, jer je on urgirao za ubrzanje postupka, te menjajući sredstva izvršenja pokušavao da brže dođe do sprovođenja izvršenja.

Ustavni sud konstatuje da izvršni sud ima obavezu da se aktivno ponaša sve do okončanja izvršnog postupka i dužan je hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkr etnoj situaciji nije bio slučaj. Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije hitno preduzimao sve radnje na koje je po zakonu obavezan kako bi se izvršenje određeno rešenjem sprovelo. Ovo proizilazi iz činjenice da je izvršni sud o prigovoru dužnika odlučio tek nakon četiri meseca, da je u jednom navratu nezakonito obustavio izvršenje, jer nije postupljeno po njegovom nalogu za uređenje predloga i time usporio za četiri meseca sprovođenje izvršenja, da godinu i četiri meseca nije preduzimao nijednu radnju u postupku, a posle urgencije, izvršnog poverioca obavestio da nema sudskih izvršitelja koji bi sprovodili radnje izvršenja.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u tom cilju. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je prevashodno postupanje izvršnog suda - Trgovinskog suda u Leskovcu, pa potom Privrednog suda u Leskovcu, dovelo do toga da se celokupan dug naplati i predmetni izvršni postupak okonča tek posle sedam godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 1988/05, te je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ).

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno značaj spora za podnosioca i dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka za naplatu duga u celosti . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.