Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedozvoljene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata i radnje neispunjenja ugovora. Žalba je nedozvoljena jer se pobijaju akti doneti pre Ustava iz 2006. godine, akti koji ne odlučuju o pravima i obavezama, i odluke o ponavljanju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srećka Mijailovića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srećka Mijailovića izjavljena protiv radnje “neispunjenja ugovora br. 1147 od 23. avgusta 1995. godine“, rešenja Opštinskog suda u Ivanjici Kv. 4/97 od 10. aprila 1997. godine, naredbe Opštinskog suda u Ivanjici Ki. 70/96 od 23. marta 1998. godine, rešenja Opštinskog suda u Ivanjici Ki. 70/96 od 21. decembra 1998. godine, rešenja Opštinskog suda u Ivanjici VII Su-37/01-3 od 19. jula 2001. godine, presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 21. decembra 2004. godine, presude Okružnog suda u Užicu Gž. 332/05 od 4. aprila 2005. godine, akta Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 1632/05 od 7. juna 2005. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 173/05 od 1. septembra 2005. godine, akta Vrhovnog suda Srbije VI Su. 475/05 od 12. decembra 2005. godine, akta Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 8. februara 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 12. marta 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 1591/08 od 13. avgusta 2008. godine, akta Vrhovnog suda Srbije II Su. 413/08 od 15. oktobra 2008. godine, akta Opštinskog suda u Ivanjici od 3. novembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3416/08 od 10. decembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Srećko Mijailović iz Ivanjice je 4. marta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnje i akata navedenih u izreci, zbog povrede prava iz član 1. stav 1, član 18. stav 1, član 19. stav 1, član 20. stav 3. i član 22. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim aktima povređeno i “njegovo pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost, kao i miran porodični život za vreme krivičnog progona“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (član 82.); da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (član 84. stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 113. stav 2.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, te da se navedeno pravno sredstvo može izjaviti samo protiv radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, odnosno da se ona može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 12. marta 2008. godine je odbijen kao neosnovan predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje parničnog postupka okončanog pravosnažnom presudom istog suda P. 136/01 od 21. decembra 2004. godine.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Užicu je osporenim rešenjem Gž. 1591/08 od 13. avgusta 2008. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Vrhovni sud Srbije je 10. decembra 2008. godine doneo osporeno rešenje Rev. 3416/08, kojim je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv drugostepenog rešenja.

4. Razmatrajući dozvoljenost ustavne žalbe u delu kojim se osporavaju rešenje Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 12. marta 2008. godine, rešenje Okružnog suda u Užicu Gž. 1591/08 od 13. avgusta 2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3416/08 od 10. decembra 2008. godine, Ustavni sud je imao u vidu prirodu pobijanih rešenja koja su doneta po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani procesni uslovi za ponavljanje postupka. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedozvoljena, jer osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može podneti ustavna žalba. S tim u vezi, treba istaći i stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine. Iz iznetih razloga, Sud je odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju rešenje Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 12. marta 2008. godine, rešenje Okružnog suda u Užicu Gž. 1591/08 od 13. avgusta 2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3416/08 od 10. decembra 2008. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ispitujući dozvoljenost ustavne žalbe u delu koji se osporavaju rešenje Opštinskog suda u Ivanjici Kv. 4/97 od 10. aprila 1997. godine, naredba Opštinskog suda u Ivanjici Ki. 70/96 od 23. marta 1998. godine, rešenje Opštinskog suda u Ivanjici Ki. 70/96 od 21. decembra 1998. godine, rešenje Opštinskog suda u Ivanjici VII Su-37/01-3 od 19. jula 2001. godine, presuda Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 21. decembra 2004. godine, presuda Okružnog suda u Užicu Gž. 332/05 od 4. aprila 2005. godine, akt Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 1632/05 od 7. juna 2005. godine, rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 173/05 od 1. septembra 2005. godine i akt Vrhovnog suda Srbije VI Su. 475/05 od 12. decembra 2005. godine, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnih akata koji su doneti nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine. S obzirom na to da su navedeni osporeni akti doneti pre stupanja na snagu Ustava, Sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Razmatrajući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava radnja “neispunjenja ugovora br. 1147 od 23. avgusta 1995. godine“, Ustavni sud je konstatovao da se navedenim pravnim sredstvom mogu pobijati isključivo radnje državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. Polazeći od toga, a imajući u vidu da se pomenuta radnja odnosi na neispunjenje obaveze ugovorne strane iz obligaciono – pravnog odnosa, Ustavni sud je zaključio da je ustavna žalba u ovom delu nedozvoljena. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporava radnja “neispunjenja ugovora br. 1147 od 23. avgusta 1995. godine“, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbu u delu kojim se osporavaju akt Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 8. februara 2008. godine, akt Opštinskog suda u Ivanjici od 3. novembra 2008. godine i akt Vrhovnog suda Srbije II Su. 413/08 od 15. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je našao da su, u konkretnom slučaju, u pitanju akti sudske uprave kojima se ne odlučuje o pravima i obavezama stranaka u parničnim postupcima, već se oni isključivo odnose na obezbeđivanje svih uslova za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda (obaveštenja, odgovori na pritužbe itd.). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena, jer akti sudske uprave ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može podneti ustavna žalba. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu i u delu koji se odnosi na akt Opštinskog suda u Ivanjici P. 136/01 od 8. februara 2008. godine, akt Opštinskog suda u Ivanjici od 3. novembra 2008. godine i akt Vrhovnog suda Srbije II Su. 413/08 od 15. oktobra 2008. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Shodno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić