Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Razlog je proizvoljan stav Upravnog suda da se prilikom usklađivanja penzije ne mogu menjati ranije utvrđeni elementi penzijskog osnova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-323/2011
26.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 5532/10 od 1. decembra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređen o prav o na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 5532/10 od 1. decembra 2010. godine i određuje se da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Komisije Skupštine Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika UP-2 broj 701/08 od 11. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . K . iz B, preko punomoćnika V . C, advokata iz B, podneo je Ustavnom sudu 21. januara 2011. godine ustavnu žalbu protiv akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu pred sudom, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi da je rešenjem nadležnog organa o usklađivanju penzije prema elementima privremene formacije podnosilac materijalno oštećen za 328,800 bodova, da je usklađivanje penzije trebalo izvršiti prema elementima predhodnog postavljenja na dužnost Načelnika saobraćajne službe, koju je obavljao pre „postavljenja na privremenu formaciju, primenom odredaba čl. 6. i 9. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije.

Prema navodima ustavne žalbe, upravni organi su „činjenično stanje prikazali drugačije“, uprkos tome što je podnosilac u toku celog postupka iznosio činjenice, pružao dokaze i ukazivao na propise koji mu obezbeđuju traženo pravo.

Podnosilac u ustavnoj žalbi dalje navodi da je „svim aktivnim vojnim licima – oficirima i podoficirima 2000. godine, na osnovu člana 267. stav 4. Zakona priznat beneficirani radni staž od 12 meseci na 14 meseci, retroaktivno od 1. januara 1973. godine, a njemu je to pravo uskraćeno, odnosno odbijen je njegov zahtev, odnosno njegova tužba je zalutala negde u Ustavnom sudu SCG“.

U dopuni ustavne žalbe podnosilac je naveo da je odbijanje njegovog zahteva za priznavanje uvećanog staža osiguranja „pogrešno na njegovu štetu i da je neustavna i diskriminatorska odredba člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, broj 74/99), jer favorizuje ostvareni radni staž profesionalnom vojnom licu retroaktivno od 1. januara 1973. godine, dok penzionisanom vojnom licu to ne priznaje“; da je Vrhovni sud Srbije odbio njegov „zahtev“, a da ustavna žalba koju je podneo Ustavnom sudu Srbije i Crne Gore nije rešena.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika P-115 broj 101936 od 28. novembra 2007. godine usklađena je penzija M. K, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na 3720, 612 bodova, odnosno 84% od penzijskog osnova, počev od 1. avgusta 2004. godine, prema važećim elementima penzijskog osnova (tačka 1. dispozitiva rešenja) i na 4663,243 boda, odnosno 84% od penzijskog osnova, počev od 1. oktobra 2005. godine, prema važećim elementima penzijskog osnova (tačka 2. dispozitiva rešenja). U obrazloženju rešenja je navedeno da je penzija usklađena na osnovu člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije i Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore („Službeni list SCG“, br. 34/04 i 42/05) i navedeni su elementi na osnovu kojih je utvrđeno koliko iznosi penzijski osnov, pri čemu je podnosiocu za službu u odgovarajućoj jedinici priznato 8 %, a za komandnu ili rukovodeću dužnost 0 %.

Rešenjem Komisije Skupštine Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika UP-2 broj 701/08 od 11. marta 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja najpre konstatovao da se žalbom ukazuje na to da podnosiocu pripada pravo na uvećanje vojnog dodatka za 10 %, po osnovu službe u odgovarajućoj jedinici, te da mu nije utvrđeno pravo na uvećani deo tog dodatka za obavljanje komandne ili rukovodeće dužnosti za 8 %, iako je bio na dužnosti načelnika saobraćajne službe u organima za pozadinu, pre postavljenja po privremenoj formaciji. U obrazloženju je dalje navedena sadržina odredaba člana 71. stav 2. i člana 244. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, kojima je bilo predviđeno od čega se sastoji plata profesionalnog vojnika, odnosno šta čini penzijski osnov, kao i sadržina odredaba člana 261. stav 3. i člana 358. istog zakona, kojima je bio predviđen način utvrđivanja novog penzijskog osnova pod uslovima određenim zakonom i način usklađivanja ostvarenih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Drugostepeni organ je ocenio da nisu osnovani navodi žalbe koji se odnose na element „vojni dodatak“, budući da je u postupku pouzdano utvrđeno da je podnosilac u poslednjem mesecu pre prestanka profesionalne vojne službe, odnosno pre 31. decembra 1993. godine, obavljao dužnost referenta u vojnoj delegaciji pri Zajednici jugoslovenskih železnica, zbog čega mu pripada 8% od osnovne plate kao posebna naknada – zbog težine, karaktera i trajanja rada, odnosno posla, saglasno članu 2. stav 1. tačka 4) Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore („Službeni list SCG“, broj 35/04), kao i da nije bio vršilac komandne ili rukovodeće dužnosti propisane tačkom 5) člana 2. stav 1. ove Uredbe. Takođe je ocenjeno da se usklađivanje penzije razlikuje od priznavanja prava na penziju i da se kroz usklađivanje ne mogu ispravljati zatečeni elementi penzijskog osnova, već se oni samo usklađuju sa promenama koje su nastale u određivanju plate profesionalnih vojnika.

Osporenom presudom U. 5532/10 od 1. decembra 2010. godine Upravni sud je odbio kao neosnovanu tužbu kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio navedeno drugostepeno rešenje. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude ocenio pravilnim zaključak tuženog organa da je prvostepeni organ, nakon zakonito sprovedenog postupka, odlučne činjenice utvrdio potpuno i pravilno, te na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe materijalnopravnih propisa na koje se pozvao. Upravni sud je, takođe, ocenio da se kroz usklađivanje penzije po službenoj dužnosti ne mogu ispravljati zatečeni elementi penzijskog osnova određeni pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa UP-2 broj 56/93 od 30. maja 1994. godine.

Rešenjem Komisije Skupštine Zajednice socijalnog osiguranja vojnih osiguranika UP-2 broj 56/93 od 30. maja 1994. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 16. januara 1994. godine i priznato pravo na penziju podnosiocu ustavne žalbe u mesečnom iznosu od 93,63 dinara, počev od 1. januara 1994. godine, a penzija mu je usklađena u iznosima označenim u rešenju. Komisija je u obrazloženju rešenja konstatovala da je pobijanim prvostepenoim rešenjem podnosiocu u penzijski osnov bio uračunat lični dohodak prema položaju za 11. položajnu grupu, a da je, po razmatranju spisa predmeta i navoda žalbe, utvrđeno da je podnosilac stekao pravo na 10. položajnu grupu i da je primao deo plate prema dužnosti za tu grupu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: d a svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1 .).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa :

Zakonom o Vojsci Jugoslavije („ Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „ Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05), koji se primenjivao na dan donošenja rešenja nadležnog organa o usklađivanju penzije podnosiocu ustavne žalbe, bilo je propisano: da se plata profesionalnog vojnika sastoji od: dela utvrđenog prema činu, prema dužnosti (položajna plata), prema penzijskom stažu i prema posebnim uslovima službe u Vojsci – vojni dodatak (član 71. stav 2.); da penzijski osnov čini plata koja pripada profesionalnom vojniku po članu 71. ovog zakona, u poslednjem mesecu pre prestanka svojstva profesionalnog vojnika, prema elementima plate koju profesionalni vojnik ima u času prestanka profesionalne vojne službe (član 244. stav 2.); da se penzije određene po ovom zakonu usklađuju početkom svake kalendarske godine sa penzijama određenim u prethodnoj godini (član 261. stav 1.); da ako je struktura plate prema kojoj se, na osnovu propisa o platama profesionalnih vojnika, utvrđuje penzijski osnov izmenjena u odnosu na ranije propise o platama tih lica, izmenjeni iznosi plata uzimaju se za utvrđivanje novog penzijskog osnova (član 261. stav 3.); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvarena po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, usklađuju po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1).

Odredbom člana 6. stav 2. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore („Službeni list SRJ“, br. 35/94, 42/94, 9/96, 1/2000, 2/2000 i 54/02 i „Službeni list SCG“, br. 35/04 i 42/05), koja se primenjivala na dan donošenja rešenja o usklađivanju penzije podnosiocu ustavne žalbe, bilo je propisano: da profesionalni vojnik koji se postavlja na formacijsko mesto za koje je određena položajna grupa niža od položajne grupe formacijskog mesta na kome se nalazio, zadržava položajnu platu koju je primao najmanje dve godine pre dana postavljenja na takvo formacijsko mesto, ako ima službenu ocenu „dobar“ ili višu ocenu.

Članom 9. stav 1. tačka 4) Uredbe (članom 2. Uredbe o izmenama i dopunama navedene Uredbe, objavljene u „Službenom glasniku SCG“, broj 35/04) bilo je propisano: da vojni dodatak mesečno pripada profesionalnom vojniku – zbog težine, karaktera i trajanja rada, odnosno posla – kao posebna naknada, u procentu od osnovne plate, i to: za poslove taksativno navedene u podtač. a), b) i v) u rasponu od 25% do 15%; za poslove u ostalim jedinicama zaključno sa pukom – brigadom 10%, a da ostalim profesionalnim vojnicima pripada 8%. Saglasno tački 5) navedene odredbe, profesionalnom vojniku naknada iz tačke 4. ovog člana uvećavala se za 8% od osnovne plate, ako je bio na dužnosti komandira, odnosno komandanta, načelnika, zamenika ili pomoćnika u jedinici, odnosno ustanovi Vojske i u Generalštabu Vojske (organa, roda, službe, štaba, odseka, odeljka, odeljenja, uprave, sektora, katedre, škole, klinike, zdravstvene ustanove i direktora).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je njegova penzija morala biti usklađena prema elementima predhodnog postavljenja na dužnost načelnika saobraćajne službe, koju je obavljao pre „postavljenja na privremenu formaciju, primenom odredbe člana 6. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije, ali da su upravni organi činjenično stanje „prikazali drugačije, iako je podnosilac u toku celog postupka iznosio činjenice, pružao dokaze i ukazivao na propise koji mu obezbeđuju traženo pravo.

Ocenjujući ove navode ustavn e žalb e sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na ustavnopravno prihvatljiv način , jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda .

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je najpre konstatovao da su upravni organi u postupku odlučivanja o usklađivanju penzije podnosiocu ustavne žalbe utvrdili da je podnosilac u poslednjem mesecu pre prestanka profesionalne vojne službe obavljao dužnost po osnovu koje mu pripada 8 % od osnovne plate kao posebna naknada, zbog težine, karaktera i trajanja rada, odnosno posla, te da nije vršio komandnu ili rukovodeću dužnost, zbog čega mu nije priznato pravo na uvećanje vojnog dodatka po tom osnovu. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je drugostepeni organ ocenio da se kroz usklađivanje penzije ne mogu „ispravljati zatečeni elementi penzijskog osnova“, već se oni samo usklađuju sa promenama koje su nastale u određivanju plate profesionalnih vojnika. Upravni sud je u osporenoj presudi u svemu prihvatio stanovište drugostepenog organa, ne dajući za to nove razloge.

Na osnovu navedenih odredaba ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, Ustavni sud je utvrdio: da se plata profesionalnog vojnika sastoj ala od dela utvrđenog prema činu, prema dužnosti (položajna plata), prema penzijskom stažu i prema posebnim uslovima službe u Vojsci – vojni dodatak; da je penzijski osnov činila plata koja je pripadala profesionalnom vojniku u poslednjem mesecu pre prestanka svojstva profesionalnog vojnika, prema elementima plate koju je imao u času prestanka profesionalne vojne službe; da su penzije određene po ovom zakonu, kao i penzije ostvarene po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, usklađivane na osnovu Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore, kojom je bila određena struktura plate prema kojoj se utvrđivao penzijski osnov, pri čemu su u slučaju promene te strukture, izmenjeni iznosi plata uzimani za utvrđivanje novog penzijskog osnova. Navedenom uredbom je bilo omogućeno profesionalnom vojniku koji se postavljao na formacijsko mesto za koje je određena položajna grupa niža od položajne grupe formacijskog mesta na kome se nalazio, da zadrži položajnu platu koju je primao najmanje dve godine pre dana postavljenja na takvo formacijsko mesto, ako je imao službenu ocenu „dobar“ ili višu ocenu. Izmenama navedene uredbe – na osnovu kojih je izvršeno usklađivanje penzije podnosiocu ustavne žalbe, uvedena je posebna naknada, u rasponu od 8% do 25% osnovne plate, u zavisnosti od težine, karaktera i trajanja rada, odnosno posla. Tako određena posebna naknada uvećavala se za 8% od osnovne plate, ako je profesionalni vojnik bio na određenim rukovodećim dužnostima, pored ostalog, na dužnosti načelnika službe.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, utvrdio da u predmetnom upravnom postupku nije bilo sporno da se podnosilac ustavne žalbe mesec dana pre nego što mu je prestala profesionalna služba u Vojsci Jugoslavije, nalazio na dužnosti referenta u vojnoj delegaciji pri Zajednici jugoslovenskih železnica, ali da je podnosilac u žalbi i u tužbi podnetoj Upravnom sudu ukazivao na to da je, pre premeštaja i postavljenja po privremenoj formaciji, obavljao dužnost načelnika saobraćajne službe u organu za pozadinu, tvrdeći da bi po tom osnovu imao pravo na uvećanje vojnog dodatka od 10% osnovne plate za službu u odgovarajućoj jedinici, odnosno 8 % za obavljanje rukovodeće dužnosti.

Ustavni sud ukazuje da je Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore ( „Službeni glasnik SCG“, broj 35/04) izmenjena struktura plate prema kojoj se utvrđivao penzijski osnov i da se zbog toga prilikom usklađivanja penzije morao utvrditi novi penzijski osnov, na osnovu izmenjenih iznosa plata, što je i učinjeno predmetnim prvostepenim rešenjem. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje proizvoljnim stanovište drugostepenog organa i Upravnog suda da se kroz usklađivanje penzije „ne mogu ispravljati zatečeni elementi penzijskog osnova“ određeni pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa UP-2 broj 56/93 od 30. maja 1994. godine. S tim u vezi, ovaj sud ukazuje da u postupku ostvarivanja podnosiočevog prava na penziju nisu ni utvrđivane činjenice u vezi sa karakterom i trajanjem rada, odnosno posla, niti obavljanjem rukovodeće, odnosno komandne dužnosti, jer ti elementi nisu ni bili deo vojnog dodatka prema propisima na osnovu kojih je podnosilac ostvario pravo na penziju. Stanovište drugostepenog organa o nepromenljivosti penzijskog osnova utvrđenog rešenjem o priznavanju prava na penziju, imalo je za posledicu da činjenice od značaja za utvrđivanje visine novog penzijskog osnova ostanu neutvrđene.

Ustavni sud nalazi da ni Upravni sud, prilikom ocene zakonitosti drugostepenog rešenja Komisije, nije imao u vidu da su elementi za utvrđivanje penzijskog osnova promenjeni, zbog čega su činjenice u vezi sa navedenim elementima penzijskog osnova morale biti utvrđene prilikom određivanja novog penzijskog osnova u smislu člana 261. stav 3. Zakona. S obzirom na izloženo, Ustavni sud nalazi da ocena Upravnog suda o zakonitosti odlučivanja o usklađivanju penzije podnosiocu ustavne žalbe nije zasnovana na merodavnom materijalnom pravu i da se može oceniti proizvoljnim zaključak suda da u predmetnom upravnom postupku „nisu utvrđeni novi elementi penzijskog osnova“, a da se „zatečeni elementi“ penzijskog osnova ne mogu menjati u postupku uklađivanja penzije. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da utvrđuje da li podnosilac ustavne žalbe ispunjava uslove za priznavanje prava na uvećanje vojnog dodatka prema navedenim elementima, niti se ovom odlukom prejudicira odluk a nadležnog organa o tome, pod uslovom da se postojanje tih uslova oceni i utvrdi u postupku koji je u skladu sa zakonom .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-odluka US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 5532/10 od 1. decembra 2010. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika UP-2 broj 701/08 od 11. marta 2009. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, a navodi o nejednakom postupanju vezuju se za odlučivanje nadležnih organa o podnosiočevom „zahtevu za priznavanje uvećanog staža osiguranja“. Ustavni sud konstatuje da je, prema navodima ustavne žalbe, Vrhovni vojni sud odbio „zahtev, a ustavna žalba koja je podneta Ustavnom sudu Srbije i Crne Gore nije rešena“, zbog čega podnosilac od Ustavnog suda traži „odgovor na zahtev za uvećanje staža osiguranja, da li on to pravo ima ili nema, pa ako ima pravo da se obnovi postupak i poništi neustavno rešenje drugostepenog organa“.

Polazeći od navedene odredbe člana 170. Ustava, a imajući u vidu istaknuti zahtev podnosioca, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti da po njoj postupa, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti