Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete, koji je trajao skoro 13 godina. Sud je utvrdio neaktivnost suda i dosudio naknadu nematerijalne štete podnosiocima, odbacujući deo žalbe o pravičnosti suđenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . i S . D, obojice iz sela Dubnica kod Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i S . D . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. 1594/18 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo S. D . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne bank e Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . i S . D, obojica iz sela Dubnica kod Vranja su, 2. marta 20 20. godine, preko punomoćnika S. S , advokata iz Vranja, Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Vranju Gž. 2733/19 od 13. decembra 20 19. godine i presude Osnovnog suda u Vranju P. 1594/18 od 5. aprila 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem su osporen e presude donet e.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navod e da su sud ovi pogrešno primeni li materijalno pravo, čime su im povredi li pravo na pravično suđenje. Ovo stoga što su osporene presude done te bez dokaza da su oni kao tuženi pričinili štetu tužiocu. Takođe, podnosi oci smatra ju da im je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak u predmetu koji nije bio složen, trajao 1 3 godina.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da utvrdi povredu navedenih ustavnih prava, da im utvrdi naknadu na ime materijalne, kao i nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 1200 evra , odnosno po 600 evra za svako povređeno pravo .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju P. 1594/18, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

S. P . iz sela Dubnica kod Vranja , podneo je Opštinskom sudu u Vranju, 27. februara 2007. godine , tužbu protiv V . M . iz sela Dubnica kod Vranja , pravnog prethodnika S. M . iz sela Dubnica kod Vranja , ovde podnosioca ustavne žalbe i S. D, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete.

Do donošenja prve prvostepene presude, parnični sud je zakazao 17 ročišta, od kojih jedno nije održano zbog sprečenosti sudije. Tokom ovog dela postupka, sud je sproveo dokaze saslušanjem šest svedoka, te tužioca i oba tužena u svojstvu parničnih stranaka. U periodu od 19. oktobra 2009. godine do 10. januara 2011. godine, sud nije zakazivao ročišta, niti preduzimao druge procesne radnje.

Osnovni sud u Vranju je doneo presudu P. 447/10 od 25. januara 2011. godine, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu na ime naknade materijalne štete solidarno isplate 37.071,00 dinara, te tuži oca obavez ao da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.980,00 dinara .

Postupajući po žalbi tužioca od 10. februara 2011. godine, Viši sud u Vranju je doneo rešenje Gž. 394/11 od 5. aprila 2013. godine, kojim je ukinu o prvostepen u presud u i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovno postupanje i odlučivanje .

U ponovnom postupku, sud je zakazao 24 ročišta, od kojih osam nije održano (jedno jer se nije odazvao uredno pozvani veštak, jedno zbog sprečenosti sudije, jedno jer pozvani svedok nije mogao da prisustvuje iz opravdanih razloga, jedno jer su se spisi nalazili kod veštaka, dva zbog štrajka advokata, jedno jer vremenski uslovi nisu dozvoljavali da se rasprava održi na licu mesta i jedno na saglasan predlog punomoćnika stranaka, a kako bi sud pozvao stranke da prisustvuju sledećem ročištu). Tokom ovog dela postupka, sud je sproveo dokaz saslušanjem pet svedoka, saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, sprovedena su veštačenja geodetske struke i veštačenje iz oblasti šumarstva, te je sud izvršio uviđaj na licu mesta.

Prvostepeni sud je na ročištu od ržanom 14. novembra 2016. godine , obavešten da je tuženi V. M . preminuo, zbog čega je njegov punomoćnik tražio prekid parnice . Nakon toga, Osnovni sud u Vranju je doneo rešenje P. 1576/13 od 30. novembra 2016. godine, kojim se utvrđuje prekid postupka u ovoj parnici zbog smrti tuženog V. M, koji postupak će se nastaviti kada naslednici tuženog ili staralac zaostavštine preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Pravni sledbenik pok. V. M, S . M, ovde podnosilac ustavne žalbe je podneo 24. aprila 2018. godine dopis kojim obaveštava sud da je oglašen za naslednika na zaostavštini iza pokojnog oca, te da su se stekli uslovi za nastavak postupka. Osnovni sud u Vranju je doneo rešenje P. 1576/13 od 9. maja 2018. godine, kojim se nastavlja postupak u ovoj pravnoj stvari.

Osnovni sud u Vranju je doneo osporenu presudu P. 1594/18 od 5. aprila 2019. godine, kojom je: u stavu prvom izreke obavezao tužene da tužiocu na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznos od 26.275,00 dinara; u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate na ime naknade štete veći iznos od dosuđenog iznosa u stavu prvom izreke; u stavu trećem izreke obavezuju se tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate solidarno iznos od 282.418,00 dinara.

Viši sud u Vranju je doneo osporenu drugostepenu presudu Gž. 2733/19 od 13. decembra 2019. godine, kojom je: u stavu prvom izreke odbijaju se kao neosnovane žalbe tuženih, a prvostepena presuda u stavu prvom izreke potvrđuje; u stavu drugom izreke odbacuje kao nedozvoljena žalba tuženih izjavljena na stav drugi izreke prvostepene presude; u stavu trećem izreke preinačuje se prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka tako što se tuženi obavezuju da na tužiocu na ime troškova postupka isplate iznos od 213.568,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijaju se kao neosnovani zahtevi tuženih za nadoknadu troškova drugostepenog postupka.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je , u konkretnom slučaju , štetni događaj nastao na delu katastarske parcele br. 1321, koj a je u vlasništvu tuži oca, tako što je izvršena seča sedam stabala hrasta i jednog stabla kruške od strane tuženih, a što je utvrđeno na osnovu sprovedenih dokaza; da kako je utvrđena uzročno-posledična veza između radnje tuženih i štete koja je nastupila, to je po nalaženju Višeg suda pravilno prvostepeni sud zaključio da stoji odgovornost tuženih za štetu koja je pričinjena tužiocu; da je pravilno utvrđena i visina štete, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka šumarske struke; da je Viši sud našao da tuženi za žalbu u delu koji se odnosi na deo tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan nemaju pravnog interesa, te je u tom delu žalbu odbacio kao nedozvoljenu; da kako je tužilac uspeo sa 70% od postavljenog tužbenog zahteva da mu u skladu sa tim i pripadaju troškovi postupka.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosi oci ustavne žalbe poziva ju, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti , Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak, koji se vodio radi naknade štete pokrenu t 27. februara 20 07. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Vranju, a predmetni postupak je okončan donošenjem osporene presude Višeg suda u Vranju Gž . 2733/19 od 13. decembra 20 19. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parni čni postupak ukupno trajao 12 godina i 10 mesec i, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora bio relativno složen , te da je sud morao tokom postupka sprovoditi dokaze saslušanjem većeg broja svedoka, više puta saslušavati tužioca i tužene u svojstvu parničnih stranaka, kao i sprovoditi veštačenja iz oblasti geodetske i šumarske struke, ali nalazi da nije bio toliko složen da bi mogao opravdati trajanje parničnog postupka od skoro 13 godina.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da su oni ima li legitiman pravni interes da se o tužbenom zahtevu tuži oca kojim je traži o da se utvrdi da mu tuženi duguju naknadu štete odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprine li odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da je prva prvostepena presuda, koja je bila ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak, doneta nakon četiri godine, a da je prvostepeni postupak okončan tek nakon 12 godina, kada je doneta druga drugostepena presuda. Takođe, t okom parničnog postupka utvrđen je i period potpune neaktivnosti suda (od 19. oktobra 2009. godine do 10. januara 2011. godine), kada sud nije zakazivao ročišta, što su sve svakako činjenic e koj e su utical e na dužinu trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. 1594/18.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu, u tom delu, usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje S . M . zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj porotivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je ovaj podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno je cenio činjenicu kada je podnosilac ustavne žalbe stupio u p arnicu, dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Takođe, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje S. D . zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj porotivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je ovaj podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, a krećući se u granicama postavljenog zahteva za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo . Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da su Osnovni i Viši sud u Vranju u osporenim presudama da li detaljne, jasne i dovoljne razloge za svoj e odluk e, koja obrazloženj a Ustavni sud ne smatra arbitrarnim, ni ti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosi laca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporenih ak ata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.