Neadekvatna naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne visine naknade štete. Pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, Sud je dosuđeni iznos od 400 evra povećao na 800 evra za svakog podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3238/2018
23.12.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama V. Z . iz sela Miroševce kod Leskovca, Ž . J . i S . P . iz sela Gornja Banuša kod Leskovca, M. M . i N . S . iz Brze kod Leskovca, R . M . iz Radonjice kod Leskovca, D . J . iz Bunuškog Čifluka kod L eskovca i S . N . iz Čukljenika kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 186/18 od 20. marta 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 183/18 od 20. marta 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 234/18 od 20. marta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Usvaja se ustavna žalba R. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 181/18 od 20. marta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

5. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 233/18 od 2 7. marta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 274/18 od 3. aprila 201 8. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

7. Utvrđuje se pravo Ž. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 186/18 od 20. marta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Utvrđuje se pravo S. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 183/18 od 20. marta 2018. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 686/16 od 12. maja 2016. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Utvrđuje se pravo M. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 234/18 od 20. marta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Utvrđuje se pravo R. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 181/18 od 20. marta 2018. godine , kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Utvrđuje se pravo D. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 233/18 od 27. marta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

12. Utvrđuje se pravo S . N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 274/18 od 3. aprila 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Odbacuje se ustavna žalba V. Z . izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 128/18 od 8. februara 2018. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 300/19 od 6. avgusta 2020. godine.

14. Odbacuje se ustavna žalba N. S . izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 268/18 od 3. aprila 2018. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Z . iz sela Miroševce kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 19. marta 2018. godine, preko punomoćnika F. N, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 128/18 od 8. februara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava , iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava. D rugi podnosioci navedeni u uvodu i izreci ove odluke, podneli su 16. i 17. aprila 2018. godine, preko punomoćnika T. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavn e žalb e, protiv presuda Višeg suda u Leskovcu navedenih u tač. 1. do 6, kao i tački 14. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. st . 1. i 2. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosilaca ustavnih žalbi radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 400 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos dosuđen osporenim presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su podnosioci i dalje zadržali status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka V. Z . p redlaže da Ustavni sud usvoji ustavn u žalb u, utvrdi da su joj osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava i da joj se dosudi naknada nematerijalne štete u iznos u za koji joj je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa , te naknad e troškovi sastava ustavn e žalb e u iznosu od 90.000,00 dinara. Drugi podnosioci od Ustavnog suda traže da se „ukinu“ osporene presude Višeg suda u Leskovcu, utvrdi povreda označenih prava i da im se na ime nematerijalne štete dosudi iznos od 2.000 evra, a na ime materijalne štete iznosi u visini potraživanja priznatih u stečajnom postupku, kao i naknade troškovi za sastav ustavnih žalbi u iznosu od po 90.000,00 dinara .

Podnositeljka V. Z . podnela je 6. oktobra 2020. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 300/19 od 6. avgusta 2020. godine. Predmet je zaveden pod brojem Už-9821/2020.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, ustavnu žalbu Už-9821/2020 spojio ranije podnetoj ustavnoj žalbi Už-3238/2018, radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnositeljke ustavne žalbe, V. Z , radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od 400 evra, odnosno ponovo još 450 evra . Podnositeljka osporava navedene presude nezadovoljna visinom dosuđenog iznosa na ime novčanog obeštećenja, ističući da sud nije uzeo u obzir relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i nije pravilno primenio materijalno pravo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisani su obavezni elementi ustavne žalbe, kao i dokazi koje je uz ustavnu žalbu potrebno dostaviti.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni su prigovori podnosilaca ustavnih žalbi i utvrđeno da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP T. „V .“ iz Vučja u predmetu St. 11/10, a u kome su podnosioci prijavili svoja potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata.

Osporenim presudama iz tač. 1. do 6. izreke pravnosnažno je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu obavezana da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od po 400 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, tužbeni zahtev preko dosuđenog je odbijen i obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od po 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 854/14 od 14. marta 2016. godine, podnosiocu S. P, kao predlagaču, je u stavu I izreke utvrđen a povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se sada vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije 7/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu III izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena mu je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu preko dosuđenog.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 686/16 od 12. maja 2016. godine odbio žalbu predlagača S. P, ovde podnosioca, i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

4. Odlučujući o ustavnim žalbama izjavljenim protiv presud a Višeg suda u Leskovcu iz tačke 1. do 6. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja i m je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna .

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosi laca, a koji se odnose na osporen e presud e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosi teljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoj a prav nosnažno dosuđena potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu iz tačke 1. do 6. izreke, kojima im je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 prav nosnažno dosuđen iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. do 6. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje O dluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. do 12. izreke, utvrdio pravo podnosi laca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presuda Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 6. izreke, a za podnosioca S. P . umanjen i za iznos isplaćen po osnovu rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 686/16 od 12. maja 2016. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnosiocima utvr đena povred a prava na pravično suđenje i prava na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespre dmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknut u povred u prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalb e, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. do 6. izreke.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava podnosilaca Ž. J, M . M, R . M, D . J . i S . N . u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 i zahteva podnosilaca za naknadu materijalne štete u visini priznatog potraživanja u stečajnom postupku, Ustavni sud konstatuje da, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka nakon usvojenog prigovora za ubrzavanje postupka, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom tog prava, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili navedeno pravno sredstvo koje je predviđeno odredbom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tač . 1 , 3, 4, 5. i 6. izreke.

U odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, od strane podnosioca S. P , Ustavni sud ukazuje da je Odlukom Už-8166/2016 od 28. juna 2018. godine, usvojio ustavnu žalbu S. P . i utvrdio da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, pa je utvrđeno pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenim za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Ustavni sud konstatuje da je na taj način podnosilac izgubio status žrtve, te je Ustavni sud utvrdio da podnosilac nema pravni interes za vođenje postupka, i saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

8. U odnosu na podnositeljku ustavne žalbe V . Z , Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 128/18 od 8. februara 2018. godine pravnosnažno obavezana tužena Republika Srbija da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Nakon toga, po novoj tužbi podnositeljke je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 300/19 od 6. avgusta 2020. godine ponovo pravnosnažno obavezana tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku isplati iznos od 450 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Ustavni sud ponovo ukazuje na tačku 4. obrazloženja ove Odluke i ističe da je Evropski sud za ljudska prava u odluci donetoj u predmetu Stanković protiv Srbije, od 19. decembra 2019. godine, predstavka 41285/19, u bitno sličnoj situaciji u kojoj je podnositeljka ustavne žalbe, zaključio da se podnositeljka predstavke ne može više smatrati žrtvom u smislu član 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u konkretnom slučaju u kome joj je dosuđen iznos od 800 evra zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu izloženog, kako je podnositeljki dosuđen iznos od 850 evra, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u tački 13. izreke.

9. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe N . S, Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , utvrdio da je ovaj podnosilac, koji je i potpisao punomoćje advokatu (s tim što je u zahtevu ustavne žalbe označen N . P, a ne podnosilac) , ustavnom žalbom osporio presudu Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 268/18 od 3. aprila 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava i dostavio prepis osporenog akata, ali da je u osporenom aktu odlučivano o tužbenom zahtevu drugog lica – tužioca N . S . (uvod, izreka i obrazloženje) , a ne podnosioca. Kako je ustavnu žalbu protiv osporenog akta podnelo lice sa drugim imenom i prezimenom, Ustavni sud je , 3. novembra 20 21. godine, saglasno članu 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), naložio punomoćniku podnosioca ustavne žalbe da se , u roku od 15 dana od dana prijema naloga Suda, izjasni o tačnom imenu i prezimenu podnosioca ustavne žalbe, odnosno dostavi osporeni akt koji se odnosi na podnosioca, kao i rešenje Suda kojim je usvojen njegov prigovor za ubrzavanje postupka i utvrđena mu povreda prava na suđenje u razumnom roku. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je istovremeno upozoren na posledice propuštanja da postupi po datom nalogu.

S ozirom na to da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe nalog Ustavnog suda primio 5. novembra 2021. godine i u ostavljenom roku nije dostavio traženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca, kao u tački 14. izreke, jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda.

10. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Neadekvatna naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti