Odbijena ustavna žalba u sporu zbog smetanja poseda zbog nedokazane povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na pravično i suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja poseda. Iako je postupak trajao duže od zakonskog roka, to je opravdano obimnim dokaznim postupkom, a odluke sudova nisu bile proizvoljne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-324/2008
28.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Katice Plještišević iz Duboke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Katice Plještišević izjavljena zbog povrede na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kučevu u predmetu P. 288/06.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Katice Plještišević izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kučevu P. 288/06 od 27. decembra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1475/07 od 24. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Katica Plještišević iz Duboke je 14. marta 2008. godine, preko punomoćnika – advokata Dragana Rančića iz Kučeva, izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kučevu P. 288/06 od 27. decembra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1475/07 od 24. januara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je postupanjem navedenih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je parnični postupak koji je protiv nje pokrenut 15. novembra 2004. godine, okončan tek nakon tri godine. Podnositeljka navodi da sađenjem cveća na površini koja je bila predmet državinskog spora nije imala nameru da uznemirava tužioca u mirnom korišćenju njegovog prava, pa tužiocu nije trebalo pružiti sudsku zaštitu, jer se u konkretnom slučaju radilo o neznatnom smetanju državine. Predložila je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i da odredi da se uklone štetne posledice u određenom roku.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i u spis predmeta Opštinskog suda u Kučevu P. 288/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:

Mirjana Kržanović iz Duboke je 15. novembra 2004. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Kučevu protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Tužbenim zahtevom je traženo da se utvrdi da je tužilja poslednji mirni držalac ulaznog dela njenog placa, između kuća parničnih stranaka i da je tužena 8. novembra 2004. godine zauzela deo tog prostora u dužini od 3.5 m i širini od 0.5 m, tako što je samovlasno ušla u dvorište tužilje i posadila cveće, da se naloži tuženoj da u roku od 48 sati uspostavi pređašnje stanje poseda, te da se ubuduće uzdrži od takvog ili sličnog smetanja tužilje u mirnoj državini tog dela placa.

Tužilja je 14. juna 2005. godine proširila tužbeni zahtev i na smetanje državine košenjem trave na spornom delu placa i njenim ostavljanjem u kamaru kod kapije, da bi 4. novembra 2005. godine tužbeni zahtev konačno opredelila u skladu sa nalazom veštaka.

Do donošenja prvog prvostepenog rešenja P. 611/04 od 27. marta 2006. godine, ukupno je bilo održano sedam ročišta za glavnu raspravu, izvršen je uviđaj na licu mesta i izvršeno geodetsko veštačenje. Navedenim rešenjem je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja poslednji mirni i faktički posednik predmetne zemljišne parcele i da je tužena izvršila smetanje poseda.

Postupajući po žalbi tužene od 19. juna 2006. godine, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 1255/2006 od 30. avgusta 2006. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Kučevu P. 611/04 od 27. marta 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon dva održana ročišta za glavnu raspravu (14. novembra i 27. decembra 2006. godine) na kojima su saslušane parnične stranke, Opštinski sud u Kučevu je doneo osporeno rešenje P. 288/06 od 27. decembra 2006. godine, kojim je utvrđeno da je tužilja poslednji mirni i faktički posednik zemljišne površine između svoje stambeno – poslovne zgrade na katastarskoj parceli broj 5583 KO Duboka i stambeno – poslovne zgrade tužene i da je tužena smetala tužilju u tom posedu na tako što je 8. novembra 2004. godine zauzela deo te površine neposredno uz svoju stambeno – poslovnu zgradu, u dužini od 7.5 m i širini od 0.5 m, a počev od postojeće metalne dvokrilne kapije, i tu površinu izriljala i zasadila jesenjim cvećem, a dana 20. ili 21. maja 2005. godine sa te površine pokosila travu i istu pokupila i zdenula u kamaru kod kapije, neposredno do svoje zgrade, pa je tuženoj naloženo da u roku od 48 sati uspostavi pređašnje stanje poseda tako što će posađeno cveće ukloniti i zauzetu površinu predati u državinu tužilji, te da se ubuduće uzdrži od takvog ili sličnog smetanja tužilje u mirnoj državini te zemljišne površine, sve pod pretnjom izvršenja. Tužena je stavom drugim izreke osporenog prvostepenog rešenja obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.600 dinara.

Postupajući po žalbi tužene od 6. septembra 2007. godine, Okružni sud u Požarevcu je 24. januara 2008. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1475/2007 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kučevu P. 288/06 od 27. decembra 2006. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je pred prvostepenim sudom utvrđeno da je sporni prolaz između kuća stranaka oduvek postojao i bio zagrađen, da je zemljišnu površinu između ta dva objekta koristila tužilja, a da tužena ima i drugi ulaz koji koristi za ulazak u svoju kuću. Takođe je utvrđeno da je sporna zemljišna površina bila u faktičkoj vlasti tužilje i da je to zemljište kućno dvorište tužilje. Okružni sud je istakao da utvrđeno činjenično stanje nije osporeno žalbenim navodima tužene, te da je prvostepeni sud na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da tužilja kao držalac, saglasno članu 70. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, uživa državinsku zaštitu u smislu člana 78. istog zakona.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05).

Zakonom o parničnom postupku iz 1977. godine, koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 440.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja poseda ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja, kao i da je isključeno pretresanje o pravu na posed, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti poseda ili o zahtevima za naknadu štete (član 441.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete, kao i da će odluku o zahtevu sud doneti u roku do 90 dana (član 448.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa je propisano: da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina) (član 70. stav 1.); da sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca (član 78. stav 1.); da se odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuju zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja (član 79.); da se nezavisno od spora zbog smetanja državine (član 77.) može tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu (član 81.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja sudskih postupaka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan period od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Kučevu 15. novembra 2004. godine do 24. januara 2008. godine, kada je Okružni sud u Požarevcu doneo osporeno rešenje Gž. 1475/2007 kojim je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba ukupno trajao tri godine i dva meseca.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji su vodili postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnositeljku, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo toliko složenih pravnih pitanja. Međutim, bilo je mnogo spornih činjenica koje je trebalo pravilno i potpuno utvrditi, što je zahtevalo obiman dokazni postupak. Prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem parničnih stranka i deset svedoka, uviđajem na licu mesta, uvidom u spis predmeta Opštinskog suda u Kučevu P. 192/05 i geodetskim veštačenjem.

Predmet spora nesumnjivo nije bio od većeg značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je u parničnom postupku odlučivano o smetanju državine sađenjem cveća i košenjem trave na zemljištu koje predstavlja prolaz između stambenih zgrada parničnih stranaka, uz zgradu podnositeljke, u površini od 3,75 m2. U predmetnom parničnom postupku nije odlučivano o imovinskim pravima podnositeljke ustavne žalbe. Podnositeljka je u parnici bila tužena zbog smetanja poseda i samim tim nije trpela štetne posledice prekoračenja zakonskog roka za odlučivanje o zahtevu tužilje.

Ustavni sud je ocenio da su u sprovedenom parničnom postupku sudovi postupali efikasno i ažurno, bez obzira na mali značaj događaja iz kojih je sporni pravni odnos nastao i prava čija je zaštita u parnici zahtevana. Opštinski sud u Kučevu je održao sva ročišta za glavnu raspravu, koja su redovno zakazivana i radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja izveo sve dokaze koje su predložile parnične stranke. Trajanje postupka je bilo uslovljeno prvenstveno potrebom da se sprovede obiman dokazni postupak u kome je, pored ostalog, saslušano više svedoka koje je predložila tužena. Okružni sud u Požarevcu je u drugostepenom postupku u kratkim rokovima doneo odluke o žalbama koje je izjavila tužena.

6. Ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovanom na praksi Ustavnog suda i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava da se o njenom pravu u parničnom postupku vođenom pred Opštinskim sudom u Kučevu odluči u razumnom roku. Ustavni sud, i pored činjenice da je postupak trajao duže od zakonom predviđenih 90 dana u parnici zbog smetanja državine, ocenjuje da nije došlo do povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku, jer se u konkretnom slučaju period od tri godine i dva meseca ne može okvalifikovati kao nerazumno dug, s obzirom na očigledno nastojanje sudova da se postupak sprovede bez odugovlačenja.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kučevu u predmetu P. 288/06 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na pravično suđenje, takođe zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Kučevu P. 288/06 od 27. decembra 2006. godine i Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1475/07 od 24. januara 2008. godine, nije povređeno navedeno ustavno pravo podnositeljke. Osporena rešenja su zasnovana na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na osnovu dokaznog postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, u kome je izvršen uviđaj na licu mesta, sprovedeno geodetsko veštačenje, izvršen uvid u relevantne pismene dokaze, saslušan veći broj svedoka, kao i parnične stranke. Pored toga, Ustavni sud ocenjuje da su redovni sudovi svoje odluke zasnovali na merodavnim odredbama člana 70. stav 1. i člana 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, dajući pri tome detaljne i jasne razloge za svoje odlučivanje, koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenim rešenjima suda povređeno pravo na pravično suđenje predstavlja izraz njene subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i dokaz o učinjenoj povredi Ustavom zajemčenog prava.

Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava.

Ustavni sud nalazi da nema osnova za tvrdnje da je osporenim odlukama podnositeljki ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku na bilo koji način uskraćeno pravo na nepristrasan sud. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi u tom pravcu, niti je podnositeljka ustavne žalbe tokom parničnog postupka podnela zahtev za isključenje ili izuzeće sudije, na šta je imala zakonsko pravo ukoliko je smatrala da je sud pristrasan. Podnositeljka svoje navode o povredi Ustava, po osnovu prava na nepristrasan sud, izvodi iz krajnjeg ishoda parničnog postupka koji je za nju bio nepovoljan, a za protivnu stranku povoljan. S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da osporena rešenja nisu arbitrerna, jer sadrže obrazložene razloge zasnovane na odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te da im se ne može pripisati pristrasnost, proizvoljnost ili pogodovanje jednoj od stranaka u postupku, što isključuje postojanje povrede prava na pravično suđenje, to znači da u konkretnom slučaju ne postoji ni povreda prava na nepristrasan sud, kao jednog od osnovnih elemenata prava na pravično suđenje na koje se poziva u ustavnoj žalbi.

Saglasno izloženom i odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i u odnosu na istaknutu porvredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijena ustavna žalba u sporu zbog smetanja poseda zbog nedokazane povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti