Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu kao neosnovane

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda kojom je potvrđen otkaz ugovora o radu. Podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge za povredu prava, već je osporavala utvrđeno činjenično stanje, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3240/2010
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tanje Stanišić, iz Ledinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Tanje Stanišić izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 50/10 od 17. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tanja Stanišić iz Ledinaca je 7. jula 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede "prava na rad, slobode mišljenja i izražavanja, slobode političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i drugih Ustavom zajemčenih prava i sloboda".

Podnositeljka ustavne žalbe ističe: da je stanovište sudova u parničnom postupku neosnovano i da nije potkrepljeno dokazima; da ona nije imala nameru nikoga da vređa, a još manje da remeti proces rada; da je ocena suda pogrešna i da se na osnovu jednog slučaja njeno ponašanje ne može kvalifikovati kao nepristojno, odnosno nedolično, jer takvo ponašanje po definiciji predstavlja određeno stanje koje se mora sastojati od učestalih i uzastopnih radnji; da se samim tim u postupku koji je protiv nje vođen ne stiču elementi nepoštovanja radne discipline; da je razlog otkaza koji je dobila njeno sindikalno angažovanje i protivljenje načinu privatizacije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4991/05 od 15. novembra 2006. godine odbijen zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da sud poništi rešenje tuženog "KONTEKSTPRODUKT" A.D. broj K-329 od 2. juna 2005. godine o otkazu ugovora o radu, kao i da tuženog obaveže da tužilju vrati na radno mesto.

Presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 180/2007 od 15. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje izjavljena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev II 50/10 od 17. marta 2010. godine odbijena je revizija tužilje izjavljena protiv navedene drugostepene presude.

U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava; da su nižestepeni sudovi pravilno, na osnovu utvrđenih činjenica, zaključili da je osporeno rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor pravilan i zakonit; da je u konkretnom slučaju očigledno ispunjen otkazni razlog iz člana 179. tačka 3) Zakona o radu, jer je ponašanje tužilje bilo nepristojno, odnosno nedolično; da takvo ponašanje vodi prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, a izvinjavajući razlog ne može biti okolnost da je takvo ponašanje tužilje izazvano postupanjem rukovodsta i njenom lošom finansijskom situacijom; da je u konkretnom slučaju poštovana zakonska procedura, koja se odnosi na postojanje otkaznih razloga i obavezu poslodavca na pribavljanje mišljenja reprezentativnog sindikata; da se tužilja o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa i navodima iz upozorenja izjasnila pismenom izjavom, čime je poštovao njeno pravo na odbranu.

4. Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede nekog od označenih Ustavom zajemčenih prava. Ovo stoga što podnositeljka ustavne žalbe svoje navode o povredi zajemčenih prava zapravo obrazlaže pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem u prvostepenom parničnom postupku.

Ustavni sud naglašava da iz prethodno navedenih odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne da kao instanciono viši sud u odnosu na redovne sudove koji su doneli odluke koje su prethodile izjavljivanju ustavne žalbe, još jednom ispituje pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju. Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju ustavna žalba takve razloge ne sadrži.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu kao neosnovane

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti