Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je protiv jednog podnosioca trajao 15, a protiv druge dvojice preko devet godina, dosuđujući im naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D . i Ž . K , obojice iz Vrnjačke Banje i V . Č . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. D, Ž . K . i V . Č . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 30/14 (ranije pred Okružnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 28/07, odnosno Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 7/10) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, i to D . D . u iznosu od 1.800 evra, a Ž . K . i V . Č . svakom u iznosu od po 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D . i i Ž . K, obojica iz Vrnjačke Banje i V. Č . iz Beograda podneli su Ustavnom sudu, 20. aprila 2016. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Rep ublike Srbije, u postupku koji je vođen u predmetu K. 30/14 Višeg suda u Kraljevu (ranije pred Okružnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 28/07, odnosno Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 7/10).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni krivični postupak protiv D. D . trajao više od 15 godina, a protiv Ž . K . i V . Č . više od devet godina.

Predloženo je da Ustavni utvrdi povredu označenog prava, kao i da utvrdi pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je prvo konstatovao da su spisi predmeta nesređeni i u izuzetno lošem stanju.

Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta K. 30/14 Višeg suda u Kraljevu utvrdio da je rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Ki. 90/00 od 3. januara 2001. godine određeno da se sprovede istraga protiv okrivljenog D . D, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95 i 44/98).

Rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Ki. 83/06 od 1. novembra 2006. godine odlučeno je da se protiv okrivljenih D. D . i V . Č . (ovde podnosilaca ustavne žalbe) , kao i D.M. i V.S. sprovede istraga.

Okružno javno tužilaštvo u Kraljevu je 24. novembra 2006. godine podnelo zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenih D. D, V . Č . i Ž . K, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Ki. 83/06 od 27. novembra 2006. godine odlučeno je da se proširi istraga protiv podnosilaca ustavne žalbe.

U toku istrage, saslušan je okrivljeni, ispitano je više svedoka, obavljena su tri veštačenja veštaka građevinske struke i pet dopunskih veštačenja, ekonomsko- finansijsko veštačenje i dva dopunska veštačenja, te je pribavljena neophodna dokumentacija. Takođe, rešenjima Okružnog suda u Kraljevu Ki. 90/00 više puta je odlučeno da se proširi istraga protiv okrivljenog D . D .

Okružno javno tužilaštvo u Kraljevu je 17. aprila 2007. godine podiglo optužnicu Kt. 118/06 Okružnom sudu u Kraljevu protiv D. D, V . Č, Ž . K . (podnosilaca ustavne žalbe) , V.S. i D.M. Okrivljenima D . D . i V . Č . je stavljeno na teret da su učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika; okrivljenom D . D . da je učinio krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 3 59. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, produženo krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; okrivljenom V. Č . krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; okrivljenom V.S. krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 1. Kr ivičnog zakonika; okrivljenom D.M. krivično delo poreske utaje iz člana 229. Krivičnog zakonika; okrivljenom Ž. K . krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo poreske utaje iz člana 299. stav 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Kv. 131/07 od 31. maja 2007. godine odbijeni su prigovori okrivljenih podneti protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Kraljevu Kt. 118/06 od 17. aprila 2007. godine.

Krivični postupak je vođen pred Okružnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 28/07. U toku 2007, 2008. i 2009. godine glavni pretres održan je ukupno četiri puta, dok četiri puta nije održan.

Krivični postupak je nastavljen pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 7/10.

U toku 2010. i 2011. godine glavni pretres održan je petiri puta, dok šest puta nije održan. Veštak ekonomsko-finansijske struke je svoj nalaz i mišljenje dostavio postupajućem sudu 29. marta 2011. godine. Na pretresu od 3. novembra 2011. godine doneto je rešenje kojim je odlučeno da se krivični postupak prema okrivljenima V.S. i D.M. razvoji.

Do donošenja presude Višeg suda u Kraljevu K. 7/10 od 19. aprila 2013. godine, sedam puta pretres nije održan, dok je tri puta održan.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5577/13 od 4. marta 2014. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu i okrivljenih, te je ukinuta prvostepena presuda Višeg suda u Kraljevu K. 7/10 od 19. aprila 2013. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Krivični postupak je nastavljen u predmetu K. 30/14 Višeg suda u Kraljevu. Glavni pretres je održan 12. maja 2014. godine.

Više javno tužilaštvo u Kraljevu je 23. maja 2014. godine podiglo izmenjenu optužnicu Kt. 118/06 protiv podnosilaca ustavne žalbe. Glavni pretres je zatim održan 13. juna 2014. godine.

Postupajući po naredbi suda, veštak saobraćajne struke je dostavio nalaz i mišljenje 18. juna 2014. godine, a veštak ekonomsko-finansijske struke je dostavio svoj nalaz i mišljenje 14. jula 2014. godine.

Do donošenja presude Višeg suda u Kraljevu K. 30/14 od 14. maja 2015. godine glavni pretres nije održan pet puta, dok je četiri puta održan .

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1463/15 od 21. januara 2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena presuda Višeg suda u Kraljevu K. 30/14 od 14. maja 2015. godine tako što je Apelacioni sud okrivljenog D . D . osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine, okrivljenog V . Č . na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a okrivljenog Ž . K . na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara, dok su u ostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Takođe, stavom drugim izreke ove presude odbačena je kao nedozvoljena žalba oštećenih N.T. i S.M.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, računajući od pokretanja krivičnog postupka, u konkretnom slučaju od donošenja rešenja o sprovođenju istrage protiv podnosilaca, pa do pravnosnažnog okončanja. Naime, krivični postupak protiv D. D . pokrenut je 3. januara 2001. godine, kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage Okružnog suda u Kraljevu Ki. 90/00. Krivični postupak protiv V. Č . je pokrenut rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Ki. 83/06 od 1. novembra 2006. godine, a protiv Ž. K . je pokrenut rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Ki. 83/06 od 27. novembra 2006. godine. Osporeni krivični postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1463/15 od 21. januara 2016. godine. Dakle, osporeni krivični postupak je prema D. D . trajao 15 godina, a prema Ž. K . i V . Č . devet godina i dva meseca.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka – težinu krivičnih dela koja su okrivljenima stavljena na teret, činjenicu da je saslušan veliki broj svedoka i izvršen je uvid u obimnu dokumentaciju, te je izvršeno više različitih veštačenja i dopunskih veštačenja .

Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka 15 godina, odnosno devet godina i dva meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud ističe da je prva prvostepena presuda doneta tek 19. aprila 2013. godine, a koja je bila ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5577/13 od 4. marta 2014. godine, nakon više od 12 godina suđenja D . D, odnosno više od šest godina suđenja Ž. K . i V . Č. Drugo, ukupno 39 puta zakazivan glavni pretres nije održan 22 puta, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu činjenicu reforme sudstva , kao i to da je peretres odlagan zbog nedolaska svedoka i/ili veštaka, kao i zbog štrajk a advokata . Treće, u toku glavnog pretresa promenjeno je dvoje postupajućih sudija, pri čemu je pretres više puta počinjao iznova.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosila ca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete i to D. D . u iznosu od 1.800 evra, a Ž . K . i V . Č . svakom u iznosu od po 1.100 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije , od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije , od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije , od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti