Odluka Ustavnog suda o produženju pritvora nakon potvrđivanja optužnice

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora, nalazeći da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Sudovi su pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za postojanje opasnosti od bekstva, zasnovane na konkretnim okolnostima slučaja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3240/2018
16.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P . Dž . iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba P. Dž . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Kv. 17/18 od 12. februara 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 94/18 od 26. februara 2018. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. Dž . iz Zaječara, preko punomoćnika M. P, advokata iz Bora, podneo je Ustavnom sudu, 17. marta 201 8. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Kv. 17/18 od 12. februara 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 94/18 od 26. februara 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz čl. 21. i 22. Ustav a Republike Srbije, kao i povrede prava na pr avično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl . 32. i 36. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe, u fazi glavnog pretresa, produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno : da se pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžava u nedogled, iz istih razloga koji su apsolutno neosnovani; da podnosilac ustavne žalbe ne živi u Italiji 17 godina, te da, iako u inostranstvu živi 31 godinu, nije tačno da ga za Srbiju ne vezuje ništa, jer u Srbiji ima živog oca koji živi u Zaječaru, sa kojim je u dobrim odnosima, da ima mnogobrojnu blisku rodbinu u Zaječaru, Knjaževcu i Boru, sa kojom održava dobre lične odnose, a pored toga podnosilac ima stan u Zaječaru; da sud u predmetnom krivičnom postupku ne postupa sa naročitom hitnošću, što proizlazi iz činjenice da sud do podnošenja ove ustavne žalbe nije održao tri glavn a pretresa, koji su odloženi telefonskim putem. Podnosilac ustavne žalbe, dodatno, smatra da su ispunjeni i uslovi za zamenu pritvora nekom od blažih mera za obezbeđivanje njegovog prisustva pred sudom.

Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno podneo i predlog za određivanje privremene mere kojom bi mu Ustavni sud umesto pritvora odredio jednu ili sve druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog krivičnom postupku. Predloženo je i da Sud obaveže Republiku Srbiju da podnosiocu ustavne žalbe naknadi i isplati troškove ustavnosudskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg suda u Zaječaru K. 60/17 od 7. juna 2021. godine , utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru Kpp. 13/17 od 2. ju na 2017. godine prema osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor, a koji se računa od 31. maja 2017. godine od 19 časova , kada je lišen slobode.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru Kt. 28/17-Kti. 17/17 od 18. septembra 201 7. godine, koja je potvrđena rešenjem Višeg suda u Zaječaru Kv. 130/17 od 4. oktobra 2017. godine, podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izv ršenje krivično g del a teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika .

Pripremno ročište u predmetu Višeg suda u Zrenjaninu K. 60/17 održano je 14. novembra 2017. godine, nakon čega je glavni pretres zakazan za 7. decembar 2017. godine (nije održan), a započeo je 19. decembra 2017. godine. Do dana podnošenja ustavne žalbe (17. marta 2018. godine) glavni pretres je bio zakazan 31. januara, 6. marta i 15. marta 2018. godine , ali nije održan ni jedanput. U odgovor u Višeg suda u Zrenjaninu K. 60/17 od 7. juna 2021. godine je navedeno da je glavni pretres „prezakazan“ 31. januara i 15. marta 2018. godine , bez navođenja razloga za to.

Osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Kv. 17/18 od 12. februara 2018. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, produžen je pritvor za još 60 dana zbog postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno : da po oceni krivičnog veća i dalje stoje razlozi za pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu to da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika, za koje delo je propisana kazna zatvora od najmanje deset godina ili kazna zatvora od 30 do 40 godina; da je krivično delo izvršeno 2000. godine, a da je okrivljeni od 2000. godine , dakle poslednjih 17 godina, boravio u inostranstvu u Italiji, gde je zasnovao porodicu, koja i dalje živi u Italiji, tako da ne postoji obaveza niti neki drugi interes koji bi ga vezao da ostane u Republici Srbiji; da po stanovištu krivičnog veća, visina zaprećene kazne i činjenica da je okrivljeni 17 godina boravio u inostranstvu, gde je zasnovao porodicu, jesu razlozi koji ukazuju na realnu opasnost od bekstva okrivljenog čime bi mogao osujetiti vođenje krivičnog postupka.

Osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 94 /18 od 26. februara 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Zaječaru 17/18 od 12. februara 2018. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog osporenog rešenja navedeno je: da je nasuprot žalbenim navodima branioca da nisu ispunjeni zakonski razlozi za produženje pritvora prema optuženom, ovaj sud našao da je prvostepeni sud pravilno, odlučujući o produženju pritvora nakon potvrđivanja optužnice, shodno član u 21 6. stav 3. u vezi st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, prema optuženom produžio pritvor, po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, o čemu je u obrazloženju rešenja dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud; da po nalaženju Apelacionog suda i dalje stoje razlozi za produženje pritvora protiv optuženog propisani u članu 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je optuženi lice koje je boravilo 17 godina u Republici Italiji, gde je zasnovao porodicu, koja još uvek živi u navedenoj zemlji, te da ne postoje interesi koji optuženog vezuju za Republiku Srbiju; da je 31. maja 2017. godine deportovan iz Republike Italije, zbog opravdane sumnje da je izvršio predmetno krivično delo, pri čemu je, po sopstvenim navodima , znao da je za njim raspisana poternica u Republici Srbiji, što mu je prilikom dolaska u Republici Srbij i saopšteno na graničnom prelazu uz nalog da se javi Policijskoj upravi u Zaječaru; da je uprkos navedenom optuženi napustio teritoriju Republike Srbije i ponovo otišao u Republiku Italiju; da sve ove okolnosti u sticaju ukazuju na realnu opasnost od bekstva optuženog , ukoliko bi se našao na slobodi, pa su suprotni navodi žalbe branioca kojima se ukazuje da nisu dati jasni i dovoljni razlozi za zaključak suda da je produženje pritvora po navedenom osnovu opravdano, ocenjeni neosnovanim; da u konkretnom slučaju pritvor predstavlja nužnu meru prema optuženom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka i da se isto ne može postići nekom drugom blažom merom predviđenom odredbom člana 188. Z akonika o krivičnom postupku; da su okolnosti koje stoje na strani optuženog takve da su neosnovani i žalbeni navodi branioca da optuženi poseduje stan u Zaječaru, u naselju Kraljevica, te da se njegovo prisustvo može obezbediti i nekom blažom merom, s obzirom na to da postoje svi tehnički uslovi za kontrolu njegovog poštovanja; da ni žalbeni navodi branioca kojima se ukazuje na drugačiju praksu pred drugim sudovima u Republici Srbiji, uz pozivanje na konkretne slučajeve nisu od uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj krivičnoj stvari.

Uvidom u odgovor Višeg suda u Zaječaru K. 60/17 od 7. juna 2021. godine utvrđeno je da je presudom Višeg suda u Zaječaru K. 60/17 od 8. februara 2019. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistv o iz člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Navedena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 508/19 od 25. juna 2019. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. (član 36.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13, 45/13 , 55/2014, 35/2019, 27/2021 (Odluka Ustavnog suda) i 62/2021 (Odluka Ustavnog suda)) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1) ); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (član 216. stav 4.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora. Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 216. stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 6.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisano je krivično delo teško ubistvo, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 3 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrarnog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Polazeći od činjenica utvrđenih u predmetnom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud konstatuje sledeće :

Podnosilac ustavne žalbe se do podnošenja ustavne žalbe (17. marta 2018. godine) nalazio u pritvoru nepunih deset meseci, računajući od 31. maja 2017. godine, kada je lišen slobode.

Nadležni sud je , po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora i u osporenim rešenjima utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano.

Nadležni sudovi su, na ustavnopravno prihvatljiv način , utvrdi li da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Pri tome, osporena rešenja sadrže jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju relevantnih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, o postojanju pritvorskog osnova na strani podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da je Apelacioni sud u Nišu, u osporenom drugostepenom rešenju, dodatno obrazložio razloge zbog kojih nisu ispunjeni uslovi za primenu blaže mere – zabrane napuštanja stana, iako je okrivljeni u žalbi naveo da u Zaječaru poseduje stan , smatrajući da okolnosti da je okrivljeni odmah nakon izvršenja krivičnog dela otišao u Italiju, gde je formirao porodicu i boravio 17 godina, sve dok nije deportovan u Republiku Srbiju, iako je znao da se u Srbiji protiv njega vodi krivični postupak i da je za njim raspisana poternica , imaju takav značaj da ukazuju na realnu opasnost od bekstva optuženog, ukoliko bi se našao na slobodi, čime bi posta o nedostupan organima krivičnog gonjenja, zbog čega se i pritvor pokazao kao nužna mera za nesmetano vođenje konkretnog krivičnog postupka.

Pored navedenog, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati ni nerazumno dugim, imajući u vidu sve okolnosti, trajanje i ishod predmetnog krivičnog postupka.

Polazeći od svega istaknutog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sudovi smatrali da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da osp orenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe nije povređen o prav o na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi označenog prava, već se isticanje povrede ovog označenog prava zasniva na navodima kojima se obrazlaže povreda prva na pravično suđenje . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, rešavajući kao u drugom delu izreke.

Što se tiče istaknute povrede načela iz čl. 21. i 22. Ustava, Ustavni sud ukazuje da su navedena načela Ustavom utvrđena i u skladu sa kojima se ostvaruju sva Ustavom zajemčena prava i slobode, te je stoga povreda označen ih ustavn ih načela akcesorne prirode, što znači da može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, što u konkretnom nije slučaj.

Imajući u vidu to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ovoj ustavnoj žalbi, to nije posebno odlučivao o podnetom predlogu za određivanje privremene mere kojom bi Sud umesto pritvora protiv podnosioca ustavne žalbe odredio jednu ili sve druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog krivičnom postupku.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o produženju pritvora nakon potvrđivanja optužnice

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti