Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro šest godina. Nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koje je rezultiralo petogodišnjim trajanjem postupka u prvom stepenu, predstavlja osnovni razlog povrede.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Njegoša Bajčete iz Futoga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Njegoša Bajčete i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P1. 4782/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Njegoš Bajčeta iz Futoga je 7. jula 2010. godine , preko punomoćnika Milana Kozomore, advokata iz Novog Sada, podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P1. 4782/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 21 . juna 200 4. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv AD „Niva“ Novi Sad, radi poništaja akata o izmeni i dopuni akata o sistematizaciji, vraćanja na rad, isplate i uplate doprinosa; da je 14 . juna 2009. godine, dakle posle pet godina doneta prvostepena presuda ; da je drugostepena presuda doneta 6. maja 2010. godine, što zn ači da je drugostepeni postupak trajao skoro šest godin a; da mu je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac je u podnesku od 5. oktobra 2012. godine koji naslovljava „dopuna ustavne žalbe“ tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 4782/04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. juna 200 4. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv AD „N iva“ – Industrija sanitetskog materijala iz Novog Sada, radi utvrđivanja i poništaja akta o izmeni i dopuni akta o sistematizaciji, odluke direktora tuženog i VI-og aneksa ugovora o radu, vraćanja na rad i isplate, kao i uplate doprinosa.

Pred Opštinskim sudom u Novom Sadu održano je trinaest ročišta za glavnu raspravu, dok dva ročišta nisu održana, i to: jedno ročište nije održano na zahtev stranaka za njegovo odlaganje, a jedno nije održano zbog dojave o bombi u sudu. Na ročištima su izvođeni dokazi saslušanjem većeg broja svedoka, kao i veštačenjem od strane veštaka finansijske struke.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 4782/04 od 14. jula 2009. godine odlučeno je na sledeći način: odbačen a je tužba tužioca u delu u kome traži da se utvrdi kao nezakonit akt o izmeni i dopuni akta o sistematizaciji poslova u Ad „Niva“ broj 1390 od 1. juna 2004. godine , donet od strane direktora tuženog samo u delu koji se odnosi na poslove šefa RJ pr eventivno-medicinskih sredstava; odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nezakonita odluka direktora tuženog broj 1467 od 8. juna 2004. godine u delu koji se odnosi na tužioca i VI aneks ugovora o radu broj 1805 od 18. decembra 1991. godine i da se obaveže tuženi AD „Niva“ Industrija sanitetskog materijala , Novi Sad , da tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe vrati na rad na poslove izvršnog direktora ili na poslove u skladu sa stručnom spremom i radnom sposobnošću tužioca, kao i da mu na ime materijalne štete u vidu razlike zarade drugih primanja koji mu pripadaju po zakonu i opštem aktu, kao i ugovoru o radu, počev od 11. juna 2004. godine do 11. decembra 2006. godine, isplati iznos od 160.835,75 dinara, sa zatezno m kamatom; odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime materijalne štete u vidu razlike zarade i naknade koju bi primao po osnovu privremene sprečenosti za rad u periodu od 11. juna 2004. godine do 11. decembra 2006. godime isplati iznos od 7.761,91 dinar a, sa zateznom kamatom, kao i zahtev da se tuženi obaveže da na utvrđene iznose razlike zarade i naknade uplati doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1754/10 od 6. maja 2010. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 4782/04 od 14. jula 2009. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao na konkretan postupak, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, sobzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja tužbe sudu 21. juna 2004. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko-pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je trajao skoro šest godina, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u raz umnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno i neefikasno postupanje Opštinskog suda u Novom Sadu, koji nije preduzimao sve neophodne mere da se parnični postupak , čiji je predmet radni spor , okonča u najkraćem roku . Naime, od podnošenja tužbe 21. juna 2004. godine, do donošenja prvostepene presude 14 . juna 2009. godine, prošlo je pet godina, što je nerazumno dug period za trajanje prvostepenog postupka. Po oceni ovog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu ne snosi odgovornost za trajanje postupka, imajući u vidu da je taj sud, kao drugostepeni, odlučio o žalbi protiv prvostepene presude posle manje od godinu dana. Takođe , iako je prvostepeni sud zakazivao ročišta redovno, po oceni Ustavnog suda, vremenski intervali zakazanih ročišta doprineli su dužem trajanju postupka.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka, imajući u vidu da se uredno odazivao pozivima za ročišta za glavnu raspravu i pri tom nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Takođe, predmet spora je bio značajan za podnosioca, jer se radilo o parnici iz radnog odnosa koja je zahtevala hitnost u odlučivanju suda . Iako je predmet imao određenu složenost i zahtevao izvođenje većeg broja dokaza saslušanjem svedoka i veštačenjem od strane veštaka finansijske struke, to ne može biti opravdanje za nerazumno petogodišnje trajanje postupka pred prvostepenim sudom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P1. 4782/04.

6. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe 5. oktobra 2012. godine podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenog ustavnog prava, Ustavni sud je odbacio zahtev kao neblagovremen u tački 2. izreke, jer je podnet po isteku roka iz člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da taj zahtev treba da bude podnet u roku koji je propisan za podnošenje ustavne žalbe.

7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), č lana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS," br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević