Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje od 2005. godine. Dugo trajanje postupka je uzrokovano neažurnim i nedelotvornim postupanjem suda, uključujući više dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3243/2010
20.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi TR „Tehnometal“ iz Niša, vlasnika Nebojše Đorđevića iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba TR „Tehnometal“ iz Niša, vlasnika Nebojše Đorđevića, i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 495/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. TR „Tehnometal“ iz Niša, vlasnika Nebojše Đorđevića iz Niša , je 7. jula 20 10. godine, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog postupanja Trgovinskog suda u Leskovcu, sada Privrednog suda u Leskovcu, u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Iv. 495/05, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, u toku 2005. godine podneo Trgovinskom sudu u Leskovcu predlog za dozvolu izvršenja radi naplate glavnog duga u iznosu od 57.880 dinara , sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka , protiv izvršnog dužnika „Autoprevoznička i građevinska radnja, vlasnika Nikolić Sretena iz Vlasotinca“, koje izvršenje je dozvoljeno rešenjem tog suda Iv. 495/05 od 14. marta 2005. godine, iznosi se dotadašnji tok postupka i ukazuje da izvršenje do momenta podnošenja ustavne žalbe još uvek nije sprovedeno, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i da naloži Republici Srbiji da podnosiocu „na ime naknade troškova postupka i naknade štete zbog nezakonitog rada suda isplati iznos od 200.000 dinara“ .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Privrednog suda u Leskovcu I v. 495/05, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. marta 2005. godine podneo Trgovinskom sudu u Leksovcu predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave , sa predlogom da se obaveže izvršni dužnik Autoprevoznička i građevinska radnja „MB – Komerc“, vlasnika Nikolić Sretena iz Vlasotinca, na isplatu i dozvoli izvršenje pro tiv izvršnog dužnika radi naplate iznosa na ime glavnog duga od 57.880 dinara, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 11. decembra 2003. godine pa do konačne isplate, kao i troškova izvr šnog postupka koliko budu izneli, i to plenidbom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika, a ukoliko na računu nema dovoljno sredstava za namirenje izvršnog poverioca u celosti, da se izvršenje nastavi na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem Iv. 495/05 od 14. marta 2005. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podneskom od 25. aprila 2005. godine izvršni poverilac je, po zaključku izvršnog suda, uredio predlog za izvršenje, tako što je označio punu adresu izvršnog dužnika (prvobitno je označio samo mesto), nakon čega je rešenje o izvršenju dostavljeno dužniku 26. maja 2005. godine.

Podneskom od 14. jula 2005. godine izvršni poverilac je ispravio grešku u označavanju izvršnog dužnika iz čijeg naziva je trebalo izostaviti reči „MB – Komerc“ , tj. on glasi „Autoprevoznička i građevinska radnja, vlasnika Nikolić Sretena iz Vlasotinca“ i predložio da se, zbog blokade računa izvršnog dužnika, izvršenje nastavi na pokretnoj imovini izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Leskovcu je 14. septembra 2005. godine doneo rešenje Iv. 495/05, kojim je odredio drugo sredstvo izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, te namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom po rešenju o dozvoli izv ršenja od 14. marta 2005. godine, s tim da je i u tom rešenju, kao izvršni dužnik označena Autoprevoznička i građevinska radnja „MB – Komerc“, vlasnika Nikolić Sretena iz Vlasotinca.

Izvršni sud je 16. maja 2006. godine na adresi dužnika popisao teretno vozilo marke „Škoda 100-45 VAZ“, nadgradnja kiper, registarske oznake LE 111- 136, sproveo veštačenje tržišne vrednosti popisanog vozila , a zatim odredio prvu javnu prodaju za 14. novembar 2006. godine, koja je ostala bez uspeha.

Punomoćnik izvršnog dužnika je 10. novembra 2006. godine podneo prigovor zbog nedostatka pasivne legitimacije izvršnog dužnika u izvršnom postupku Iv. 495/05, jer Sreten Nikolić iz Vlasotinaca nije bio, niti je vlasnik radnje „MB – Komerc“, sa predlogom da sud usvoji prigovor, stavi van snage rešenje o izvršenju i ukine sve sprovedene radnje u odnosu na Sretena Nikolića iz Vlasotinca, vlasnika Autoprevozničke i građevinske radnje Nikolić Sreten iz Vlasotinca.

Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem Iv. 495/05 od 25. decembra 2006. godine odbacio ovaj prigovor kao neblagovremen.

Rešavajući o žalbi izvršnog dužnika p rotiv navedenog rešenja Trgovinskog suda u Leskovcu od 25. decembra 2006. godine , Viši trgovinski sud u Beogradu je rešenjem Iž. 350/07 od 22. februara 2007. godine usvojio žalbu, te je ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Postupajući po zaključku Trgovinskog suda u Leskovcu, izvršni dužnik je u podnesku od 8. marta 2007. godine naveo da je prigovor od 10. novembra 2006. godine izjavio protiv rešenja Iv. 495/05 od 14. septembra 2009. godine, kojim je određeno drugo sredstvo izvršenja, te da je taj prigovor „podneo u svojstvu trećeg lica“.

Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem Iv. 495/05 od 8. maja 2007. godine uputio Sretena Nikolića iz Vlasotinca da protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na popisanom teretnom vozilu nedopustivo.

Trgovinski sud u Leskovcu je u predmetu P. 554/07, dana 13. juna 2007. godine , doneo rešenje kojim prekida parnični postupak koji je pokrenuo izvršni dužnik pro tiv izvršnog poverioca, dok izvršni sud ne donese odluku o sudbini rešenja o izvršenju I. 495/05 od 14. marta 2005. godine, a po p rigovoru izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Leskovcu je zatim doneo rešenje Iv. 495/05 od 15. oktobra 2007. godine, kojim je odbacio kao neblagovremen prigovor izvršnog dužnika od 10. novembra 2006. godine.

Izvršni sud je dopisom od 12. decembra 2007. godine od Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijske uprave Leskovac - Odeljenja policije u Vlasotincu zatražio obaveštenje da li je došlo do promene prava svojine na popisanom vozilu, a za odgovor je urgirao 14. maja 2009. godine, s tim što je u međuvremenu, podnescima od 15. maja 2008. godine i 6. aprila 2009. godine, izvršni poverilac urgirao sprovođenje izvršenja.

Dana 20. maja 2009. godine službeno lice izvršnog suda je izašlo na adresu izvršnog dužnika, ali nije moglo da izvrši po pis pokretnih stvari zbog protivljenja dužnika, te je u ponovnom izlasku 15. jula 2009. godine, uz asistenciju policije, popisano teretno vozilo Zastava 80.12, registarske oznake LE 111-640.

Izvršni poverilac je podnescima od 17. jula 2009. godine, 28. januara i 11. juna 2010. godine urgirao dalje sporovođenje izvršenja.

Dana 17. januara 2011. godine službeno lice je izašlo na adresu izvršnog dužnika i iz umrlice na zidu kuće saznalo da je vlasnik radnje Sreten Nikolić preminuo 13. maja 2010. godine, nakon čega je Privredni sud u Leskovcu doneo rešenje Iv. 495/05 od 7. februara 2011. godine da se izvršni postupak prekida, te da će se nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine izvršnog dužnika preuzme postupak ili kad ga sud na predlog izvršnog poverioca pozove da to učini.

Izvršni poverilac je 17. marta 2011. godine stavio predlog da se izvršni postupak nastavi.

Privredni sud u Leskovcu je 1. jula 2011. godine doneo rešenje Iv. 495/05, kojim se usvaja predlog izvršnog poverioca, te se nastavlja postupak izvršenja po rešenju ovog suda Iv. 495/05 od 14. marta 2005. godine, protiv zakonskog naslednika sada pokojnog Sretena Nikolića iz Vlasotinca , Zorice Nikolić iz Vlasotinca. Ovo rešenje je dostavljeno strankama 25. avgusta 2011. godi ne, tj. 24. oktobra 2011. godine i one se na njega nisu žalile. Nakon toga u predmetu nije postupano do kraja 2012. godine, kada su spisi dostavljeni Ustavnom sudu na uvid.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 35. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, kao i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Kako su odredbama člana 32. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, a članom 6. stav 1. Zakona je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 11. marta 2005. godine, podnošenjem predloga za izvršenje i da ovaj izvršni postupak još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupni period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga podnosioca za dozvolu izvršenja do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina i deset meseci , a izvršni postupak ni do danas nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja povređenog prava za podnosioca, Ustavni sud je i u ovom slučaju ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u ovoj pravnoj stvari nisu bila takve prirode da bi predstavljala opravdane razloge za tako dugo trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je smatrao da je ostvarivanje novčanog potraživanja podnosioca koje proizlazi iz verodostojne isprave nesumnjivo imalo materijalni značaj za podnosioca , te da je on imao opravdani interes za efikasno odvijanje izvršnog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnosilac ustavne žalbe u manjoj meri doprineo trajanju izvršnog postupka, pre svega, time što je podneo neuredan predlog za izvršenje, bez p otpune adrese izvršnog dužnika (što je odložilo dostavljanje rešenja o dozvoli izvršenja), ali i sa pogrešno označenim nazivom izvršnog dužnika, što je otklonio tek podneskom podnetim četiri meseca posle podnošenja predloga za izvršenje i donošenja rešenja o dozvoli izvršenja.

Ocenjujući ponašanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je dugo trajanje izvršnog postupka u konkretnom slučaju uzrokovano, pre svega, neažurinim i nedelotvornim postupanjem Trgovinskog suda , kasnije Privrednog suda u Leskovcu. Naime, Sud je kao nedelotvorno ocenio postupanje Trgovinskog suda u Leskovcu prilikom odlučivanja o prigovoru izvršnog dužnika od 10. novembra 2006. godine, o kome je sud tri puta donosio rešenja u periodu od skoro godinu dana. Osim toga, u osporenom postupku je bilo više neprihvatljivo dugih perioda neaktivnosti prvostepenog suda, posebno ako se ima u vidu hitna priroda izvršnog postupka. Tako je između donošenja rešenja o drugom sredstvu izvršenja od 14. septembra 2005. godine i izlaska službenog lica radi popisa pokretnih stvari prošlo osam meseci; nakon podnošenja zahteva Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi policije Leskovac - Odeljenju policije u Vlasotincu za obaveštenje u vezi sa popisanim vozilom od 12. decembra 2007. godine, sud nije postupao 17 meseci – do podnošenja urgenicje po svom zahtevu od 14. maja 2009. godine, iako je u tom perio du izvršni poverilac dva puta urgirao dalje sprovođenje postupka izvršenja; posle popisa pokretnih stvari dužnika izvršenog 15. jula 2009. godine, prvostepeni sud nije preduzeo ni jednu radnju u toku narednih 18 meseci, iako je izvršni poverilac podneo sudu tri urgencije; nakon donošenja rešenja o nastavku izvršnog postupka 1. jula 2011. godine sud ponovo nije postupao 18 meseci.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Privrednog suda u Leskovcu Iv. 495/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11 ), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Što se tiče navoda ustavne žalbe o postojanju povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba, u delu u kome se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom navedenog ustavnog prava, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da je u ustavnoj žalbi istaknut zahtev za naknadu troškova postupka i naknadu štete zbog nezakonitog rada suda, a ne zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, odlučio da se, kao mera pravičnog zadovoljenja podnosioca, ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao u tačka 3. izreke.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti