Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko četiri godine. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 200 evra. Deo žalbe o povredi prava na imovinu odbačen je kao preuranjen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3243/2012
11.06.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „Danu Fibras“ GmbH iz Ulma, Savezna Republika Nemačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba preduzeća „Danu Fibras“ GmbH i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I. 260/09 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „Danu Fibras“ GmbH iz Ulma, Savezna Republika Nemačka, podnelo je, 19. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika Vladimira Petrovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I. 260/09, kao i u izvršnom postupku I. 265/09 koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe još vodio pred tim sudom.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je, u svojstvu izvršnog poverioca, u maju 2009. godine podneo dva predloga za izvršenje protiv izvršnih dužnika „Niteks“ DOO iz Niša i „Niteks komerc“ DOO iz Niša; da je Privredni sud u Nišu usvojio predloge za izvršenje rešenjima I. 260/09 i I. 265/09; da su izvršni postupci prekinuti u julu 2010. godine, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima; da je Agencija za privatizaciju bila dužna da okonča postupak restrukturiranja, imajući u vidu Rešenje Ustavnog suda IUz -98/2009 od 23. juna 2011. godine, te da su sudovi bili dužni da sprovedu izvršenje. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. S obzirom na to da su 21. maja 2014. godine počele da se primenjuju odredbe člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koje su predvidele novo, posebno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, o kome odlučuje nadležni redovni sud, a uzimajući u obzir da izvršni postupak u premetu Privrednog suda u Nišu I. 265/09 nije formalno okončan, Ustavni sud je u ovom delu ustupio predmet Privrednom apelacionom sudu na dalju nadležnost. Stoga je Ustavni sud jedino postupao po ustavnoj žalbi u delu u kome se osporava trajanje postupka I. 260/09.

4. Ustavni sud, je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Nišu I. 260/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu izvršnog poverioca, 10. aprila 2009. godine Trgovinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - preduzeća „Niteks“ DOO iz Niša, i to zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika ili procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažnog i izvršnog poravnanja zaključenog pred tim sudom 27. januara 2009. godine u predmetu P. 1377/08, kojim su obavezani tuženi, ovde izvršni dužnik i „Niteks komerc“ DOO da tužiocu, ovde izvršnom poveriocu, solidarno isplate iznos od 424.250,93 evra.

Privredni sud je rešenjem I. 260/09 od 7. maja 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 17. septembra 2009. godine predložio odlaganje izvršenja „za period od dva meseca“.

Trgovinski sud u Nišu je rešenjem I. 260/09 od 17. septembra 2009. godine usvojio predlog izvršnog poverioca i naložio Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da odloži sprovođenje izvršenja do 15. novembra 2009. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 13. novembra 2009. godine predložio nastavak postupka „kako izvršni dužnik nije ispunio svoju obavezu ni u dodatno ostavljenom roku“. Podneskom od 2. juna 2010. godine izvršni poverilac je urgirao nastavak postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu I. 260/09 od 7. jula 2010. godine prekinut je postupak izvršenja, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), jer je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja.

Podnosilac je 2. aprila 2011. godine predložio nastavak postupka. Predlog je odbijen rešenjem Privrednog suda u Nišu I. 260/09 od 28. aprila 2011. godine.

Privredni sud u Nišu je rešenjem I. 260/09 od 29. oktobra 2013. godine, u stavu prvom izreke, odredio nastavak izvršnog postupka, a u stavu drugom izreke predmetni izvršni postupak je obustavljen zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom rešenjem tog suda St. 19/13 od 17. septembra 2013. godine. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je izjavio prigovor.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu Ipv. 120/13 od 19. novembra 2013. godine potvrđeno je rešenje tog suda I. 260/09 od 29. oktobra 2013. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak, pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Trgovinskom sudu u Nišu 10. aprila 2009. godine a okončan donošenjem rešenja Privrednog suda u Nišu Ipv. 120/13 od 19. novembra 2013. godine, trajao četiri godine i sedam meseci, s tim što je od 7. jula 2010. godine bio u prekidu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj a potraživanja.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlo gom za izvršenje traženo namirenje velikog novčan og potraživanja utvrđenog sudskim poravnanjem. Međutim, podnosilac je delimično doprineo dužem trajanju postupka, s obzirom na to da je predložio odlaganje izvršenja podneskom od 17. septembra 2009. godine, mada je, s druge strane, urgencijama od 13. novembra 2009. godine i 2. juna 2010. godine tražio nastavak postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka ipak prvenstveno doprinelo neefikasno postupanje Trgovinskog, odnosno Privrednog suda u Nišu, koji nisu preduzeli nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja i namirenja izvršnog poverioca u periodu od donošenja rešenja o izvršenju I. 260/09 od 7. maja 2009. godine do 17. septembra iste godine, kada je postupak sprovođenja izvršenja odložen na dva meseca na predlog izvršnog poverioca, kao i u periodu od sredine novembra 2009. do jula 2010. godine, kada je postupak prekinut.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni izvršni postupak prekinut rešenjem Privrednog suda u Nišu I. 260/09 od 7. jula 2010. godine, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. tada važećeg Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), kojom je bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da se činjenica što je postupak bio prekinut zbog restrukturiranja izvršnog dužnika ne može staviti na teret postupajućem sudu, imajući u vidu da je izvršni postupak prekinut saglasno tada važećim zakonskim odredbama.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da Rešenjem IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I. 260/09, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te činjenicu da je postupak bio u prekidu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U delu ustavne žalbe u kojem se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je taj zahtev preuranjen, imajući u vidu da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 19/13 od 17. septembra 2013. godine otvoren stečajni postupak, te da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost naplate svog potraživanja utvrđenog sudskim poravnanjem u stečajnom postupku. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, iz kojih razloga, i zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen i rešio kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti