Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažnih odluka u izvršnim postupcima protiv društvenog preduzeća. Propust izvršnog suda da sprovede naplatu potraživanja za zarade predstavlja povredu prava na imovinu. Podnositeljki je dosuđena naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3243/2016
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubinke Tonić iz Prokuplja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubinke Tonić i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16300/10 i I. 2546/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu 682/03 od 10. januara 2005. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Nišu I. 16300/10) i rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 2546/11 od 4. maja 2011. godine , umanjene za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubinka Tonić iz Prokuplja podnela je Ustavnom sudu, 8. jula 2013. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 1295/00, kao i u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16300/10 i I. 2546/11. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Nišu 682/03 od 10. januara 2005. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Nišu I. 16300/10) i Osnovnog suda u Nišu I. 2546/11 od 4. maja 2011. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-5510/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 77/14 od 2. marta 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Ljubinki Tonić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16300/10 i I. 2546/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Viši sud u Nišu je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe, dopisom od 20. aprila 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 3243 /2016.

Ustavni sud je dopisom od 28. oktobra 2016. godine obavestio Viši sud u Nišu da je potrebno da, pre odlučivanja Ustavnog suda o povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe u osporenim izvršnim postupcima , taj sud donese odluku i o njenom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmet u I. 1295/00.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena i u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 77/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, pokrenula je dva izvršna postupka pred Opštinskim sudom u Nišu protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ iz Niša, a radi prinudnog namirenja neisplaćenih zarada.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 77/14 od 2. marta 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Ljubinki Tonić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16300/10 i I. 2546/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen njen zahtev za naknadu štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16300/10 i I. 2546/11, kao i zahteva da se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu 682/03 od 10. januara 2005. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Nišu I. 16300/10) i rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 2546/11 od 4. maja 2011. godine, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu 'Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Republike Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja .

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da sprovede izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe u odnosu na poslodavca kao pravno lice koje u strukturi ima društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už–5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu 682/03 od 10. januara 2005. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Nišu I. 16300/10) i rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 2546/11 od 4. maja 2011. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvar i u predmet nim izvršn im postup cima. Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo i u Odluci Už-2287/2015 (Už-7421/12), usvojenoj na sednici Velikog veća održanoj 15. jula 2015. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 4376/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
• Už 2167/2016: Povreda prava u stečajnom postupku protiv preduzeća u društvenoj svojini
• Už 651/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
• Už 2097/2016: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude