Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Privrednog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Stav suda da je za nastavak izvršenja protiv kontrolnog člana brisanog društva potrebna posebna isprava ocenjen je kao proizvoljan i suprotan Zakonu o privrednim društvima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „ G.“ d.o.o. Šabac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „G.“ d.o.o. Šabac i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv ( I). 58/20 od 21. februara 2020. godine povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv (I ). 58/20 od 21. februara 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je izvršni poverilac izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 387/15 od 23. januara 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „G .“ d.o.o. Šabac izjavilo je Ustavnom sudu, 3. marta 2020. godine, preko punomoćnika Ž . I , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Ipv (I). 58/20 od 21. februara 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe: da je u svojstvu izvršnog poverioca vodio izvršni postupak protiv privrednog društva „ V.“ d.o.o. Beograd; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu taj postupak prekinut iz razloga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak prinudne likvidacije; da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata, nakon čega je podnosilac tražio nastavak prekinutog postupka protiv kontrolnog člana brisanog društva uz dostavljanje izvoda sa veb-sajta APR-a; da je osporenim aktom pravnosnažno odbijen predlog podnosioca za nastavak postupka uz obrazloženje da on nije dokazao prelaz potraživanja sa brisanog društva na kontrolnog člana, u smislu odredbe člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je stav Privrednog suda u Beogradu u suprotnosti sa odredbama člana 547. i 548. Zakona o privrednim društvima. Predložio je da Sud usvoji njegovu ustavnu žalbu i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu I. 387/15 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 387/15 vođen je izvršni postupak po predlogu ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu izvršne isprave, a protiv izvršnog dužnika – privrednog društva „V.“ d.o.o. Beograd.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 387/15 od 3. juna 2019. godine postupak je prekinut iz razlog a što je sud uvidom u zvanični veb-sajt Agencije za privredne registre utvrdio da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak prinudne likvidacije.

Rešenjem Agencije za privredne registre BDSL 42754/2019 od 28. avgusta 2019. godine izvršni dužnik je brisan iz registra privrednih subjekata, na osnovu člana 547b Zakona o privrednim društvima.

Izvršni poverilac je podneskom od 13. januara 2020. godine tražio nastavak prekinutog postupka izvršenja u odnosu na kontrolnog člana brisanog društva P.V. kao jedinog člana sa udelom od 100%, uz dostavljanje izvoda sa zvaničnog veb-sajta Agencije za privredne registre o strukturi kapitala izvršnog dužnika, odnosno o njegovim članovima.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 387/15 od 23 . januara 2020. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za nastavak prekinutog izvršnog postupka.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca , drugostepeno veće Privrednog sud a u Beogradu je donelo osporeno rešenje Ipv (I). 58 /20 od 21. februara 2020. godine kojim je odbilo prigovor izvršnog poverioca i potvrdio rešenje tog suda I. 387/15 od 23. januara 2020. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je : da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog za nastavak postupka, jer izvršni poverilac nije javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom, odnosno pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku dokazao prelaz obaveze brisanog društva na kontrolnog člana, u smislu odredbe člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da izvod sa veb-sajta APR-a koji sadrži samo podatak o procentu udela nekog lica u privrednom društvu ne može sam za sebe predstavljati dokaz propisan članom 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povred u ukazuje ustavnom žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 23. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („ Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) je propisano: da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, pr ekršajnom ili upravnom postupku; da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik.

Odredbama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19) propisano je: da se od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju, da se prekinuti postupci mogu nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva u skladu sa članom 548. ovog zakona (član 547a st. 3. i 4.); da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka, da članovi društva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog člana uređuju ugovorom, pri čemu svaki član društva može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine, da nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. ovog zakona o odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije, da izuzetno od stava 3. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra, da potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 4. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra (član 548.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava jemče , pre svega , procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje.

Ustavni sud dalje konstatuje da odluka suda o predlogu za nastavak postupka, u načelu, ne predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranaka u postupku, već o postojanju uslova da se prekinuti postupak nastavi, pa ovim aktom, uglavnom, ne mogu biti povređena prava stranaka zajemčena Ustavom. Međutim, da li je ovakvim aktom u nekom sudskom postupku ipak povređeno neko ustavno pravo, Ustavni sud ocenjuje u zavisnosti od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i sadržine ustavnih prava označenih u ustavnoj žalbi.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u konkretnom slučaju, Ustavni sud podseća da je osporenim aktom pravnosnažno odbijen predlog podnosioca za nastavak prekinutog izvršnog postupka prema kontrolnom članu prvobitno označenog izvršnog dužnika, koji je usled prinudne likvidacije brisan iz registra privrednih subjekata.

Odbijanjem predloga za nastavak izvršnog postupka prema kontrolnom članu društva, u situaciji kada prvobitno označeni izvršni dužnik više ne postoji, podnosilac ustavne žalbe je onemogućen da naplati svoje potraživanje, zbog čega Ustavni sud ocenjuje da je osporenim rešenje m odlučivano o pravima podnosioca, te da isto, u konkretnom slučaju, predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, sa stanovišta odredaba Zakona o privrednim društvima, Ustavni sud najpre konstatuje da je stav izražen u osporenom rešenju u suprotnosti sa pravnim stavom najviše sudske instance u Republici.

Naime, Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud u cilju ujednačavanja sudske prakse, polazeći od odredaba Zakona o privrednim društvima kojima se reguliše odgovornost članova – osnivača društva za obaveze društva i obim njihove odgovornosti, kao i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 16. marta 2021. godine, prihvatio pravni stav da se postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, ako izvršni poverilac uz predlog za nastavak postupka dostavi dokaz iz registra APR ili Registra HOV, da kontrolni član/akcionar samostalno poseduje više od 50% udela u osnovnom kapitalu društva (d.o.o.), odnosno više od 50% akcija sa pravom glasa u društvu ( a.d.).

Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju navedenog stava , pored ostalog, ističe da je kod prekida izvršnog postupka usled brisanja izvršnog dužnika zbog okončanja postupka prinudne likvidacije krajnje necelishodno da se izvršni poverilac upućuje na parnični postupak da bi izdejstvovao izvršnu ispravu u odnosu na kontrolnog člana i na taj način ispunio uslove iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (odnosno člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine) , da produžava ostvarivanje pra va izvršnog poverioca i stvara dodatne, a bespotrebne troškove. Odgovornost kontrolnog člana društva za obaveze brisanog društva je predviđena zakonom i on odgovara neograničeno za obaveze društva.

Imajući u vidu sadržinu obrazloženja pravnog stav a Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 16. marta 2021 . godine, Ustavni sud ukazuje da je sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, u potpunosti prihvatljiv navedeni stav da se postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, uz dostavljanje izvoda iz registra APR-a. Ustavni sud ne nalazi potrebu za dodatnim obrazlaganjem, već ocenjuje da se obrazloženje Privrednog suda u Beogradu dato u osporenom aktu ne iskazuje kao ustavnopravno prihvatljivo , a posledica toga je da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava ( videti Odluku Ustavnog suda Už-5648/2020 od 6. aprila 2023. godine).

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , a u tački 2. izreke poništio osporeno rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv (I). 58/20 od 21. februara 2020. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je izvršni poverilac izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 387/15 od 23. januara 2020. godine.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.