Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak, koji je trajao sedam godina i skoro sedam meseci, ocenjen je kao nerazumno dug. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-327/2022
17.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. A. i A. P, oboje iz Vranića, kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. A. i A. P. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7421/19 (ranije predmet P. 633/14), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo T. A. i A. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. A. i A. P, oboje iz Vranića, kod Beograda, su 10. januara 2022. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7421/19 (ranije predmet P. 633/14).

Podnosioci ustavne žalbe ističu da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku vođenoj po njihovoj tužbi radi naknade nematerijalne štete, po različitim vidovima, prouzrokovane saobraćajnom nezgodom koja se dogodila 23. oktobra 2009. godine. Navode da je tužba podneta još 28. decembra 2014. godine, a da je postupak, prevazilazeći sve okvire razumnog i prihvatljivog roka za suđenje, trajao sedam godina i deset meseci i to bez doprinosa podnosilaca.

Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da im je u navedenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te traže naknadu nematerijalne štete u visini od po 1.500 evra, zbog povrede označenog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 7421/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, T. A. i A. A. (kasnije udata Petković), su podneli tužbu 28. februara 2014. godine Trećem osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog „G.“ a.d.o. iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete u više vidova, uzrokovane saobraćajnom nezgodom u kojoj su bili teško povređeni kao vozač i putnik u vozilu, a koja je izazvana isključivim propustima vozača vozila - drugog učesnika u nezgodi. Predmet je zaveden pod brojem P. 633/14.

Treći osnovni sud u Beogradu je presudom P. 633/14 od 9. februara 2017. godine delimično usvojio tužbeni zahtev prvotužioca i drugotužilje, te obavezao tuženog da im naknadi troškove postupka. Prvo ročište u ovoj pravnoj stvari je bilo zakazano za 4. april 2014. godine.

Do donošenja navedene presude zakazano je još devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva održana. U ovom delu postupka sprovedena su dva medicinska veštačenja (putem veštaka ortopeda – traumatologa i veštaka neuropsihijatra), veštaci su se izjasnili na primedbe stanaka date na nalaze, te su pročitani pisani dokazi. Preostalih sedam ročišta nije održano iz sledećih razloga: punomoćnik tužilaca nije bio uredno pozvan; punomoćnik tuženog nije bio obavešten o preseljenju suda; spisi predmeta su se nalazili kod veštaka; punomoćnik tuženog je tražio odlaganje ročišta radi mirnog rešenja spora; punomoćnik tuženog je dostavio neposredno pred ročište predlog za poravnanje, zbog čega je trebalo ostaviti rok suprotnoj stranci za izjašnjenje; punomoćnici obe stranke u postupku su tražili odlaganje radi izgleda za postizanje dogovora - poravnanja; punomoćniku tuženog sud nije dostavio dva podneska tužioca, što je zahtevalo ostavljanje roka za izjašnjenje.

Protiv navedene presude tuženi je, u usvajajućem delu u stavovima prvom, trećem i petom izreke prvostepene presude, izjavio 9. maja 2017. godine žalbu, a tužioci su dali 30. maja 2017. godine odgovor na žalbu, te je nakon uručenja odgovora tužilaca na žalbu, 20. juna 2017. godine tuženom, postupajući sudija izdao naredbu 6. septembra 2017. godine da se spisi predmeta po žalbi dostave Apelacionom sudu u Beogradu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5020/17 od 20. juna 2019. godine je ukinuta navedena ožalbena presuda u stavovima prvom, trećem i petom izreke i u tom delu spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Premet je, nakon dostavljanja spisa iz drugostepenog suda 11. jula 2019. godine, pred prvostepenim sudom dobio novi broj P. 7421/19.

Nakon dva zakazana ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano jer tuženi nije bio uredno pozvan, zaključena je glavna rasprava 11. februara 2020. godine.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 7421/19 od 11. februara 2020. godine delimično su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca, te je tuženi obavezan da im solidarno na ime troškove postupka isplati određeni iznos.

Odlučujući o žalbi tuženog i tužilaca, izjavljenim 21. jula i 11. avgusta 2020. godine, Apelacioni sudu u Beogradu je presudom Gž. 3119/21 od 17. septembra 2021. godine delimično potvrdio i delimično preinačio ožalbenu presudu i povodom odluke o glavnoj stvari i povodom troškova postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni parnični postupak započet 28. februara 2014. godine podnošenjem tužbe tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, Trećem osnovnom sudu u Beogradu, a pravnosnažno okončan 17. septembra 2021. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3119/21.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao sedam godina i skoro sedam meseci, računajući od dana podnošenja tužbe do dana pravnosnažnog okončanja postupka.

Prilikom ocene da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom nije bio posebno činjenično i pravno složen, iako je zahtevao dva medicinska veštačenja radi rasvetljavanja nastanka nematerijalne štete po više vidova, koji se nisu poklapali za oba tužioca, i odmeravanja njene visine za tužioca i tužilju ponaosob. Međutim na dužinu trajanja postupka, a što se ne može staviti na teret sudu, je uticalo i to što je više puta tuženi stavljao u izgled zaključenje poravnanja, zbog čega su sudovi odložili tri ročišta.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, koji su nesumnjivo imali interes da se ovaj postupak efikasno okonča, Ustavni sud je utvrdio da na njihovoj strani nije bilo doprinosa dužem trajanju postupka, te da nije od značajnog uticaja to što su se podnosioci, odnosno njihov punomoćnik, jedanput složili sa predlogom druge strane da se ročište odloži radi mirnog rešenja spora.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da, prevashodno, nadležni prvostepeni sud nije preduzeo sve neophodne radnje kako bi se predmetni postupak sproveo brzo i efikasno, te da odgovornost za trajanje postupka od preko sedam godina leži na sudu koji je postupao u prvom stepenu u ovom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da, bez obzira na to što je prva prvostepena presuda doneta posle tri godine od dana podnošenja tužbe, ipak je ova presuda ukinuta nakon dve godine i četiri meseca u usvajajućem delu, zbog čega je predmet vraćen na ponovni postupak. Dužem trajanju ovog žalbenog postupka, u izvesnoj meri doprineo je, opet, prvostepeni sud, koji je posle tri meseca nakon ostvarivanja uslova, dostavio spise drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi. Iako je druga po redu prvostepena presuda doneta za samo sedam meseci od dana vraćanja spisa iz drugostepenog suda, i ona je posle godinu i jedan mesec nakon izjavljivanja žalbi obe stranke u postupku delimično preinačena, tako da, svakako, ovaj postupak, vođen u dve sudske instance, koji je trajao sedam godina i skoro sedam meseci prelazi vremenski okvir za pravnosnažno okončanje postupka u razumnom roku.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7421/19 (ranije predmet P. 633/14), pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i izvesnu složenost postupka, kao i više puta stavljeno u izgled zaključenje poravnanja zbog čega se postupak produžio. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (broj predstavke 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog nedelotvornog postupanja suda.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti