Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv zaključka Poverenika za informacije od javnog značaja. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu označenih ustavnih prava, već se svodila na paušalno osporavanje zakonitosti akta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3272/2010
02.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv zaključka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-00893/2008-03 od 18. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Simić iz Kikinde podneo je Ustavnom sudu 8. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv zaključka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-00893/2008-03 od 18. maja 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama čl. 21, 22. i 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je donetim zaključkom isključivo na tužiočevu štetu, sa odlukama koje su protivrečne, netačne i bez presedana, očigledno povređen član 21. Ustava Republike Srbije; da su podnosiocu zbog porekla na ovaj način uskraćena garantovana ustavna prava, čime je povređen član 22. Ustava; da je pristrasnim neuvažavanjem predočenih činjenica tokom celog postupka i evidentnog postojanja nezakonitog postupanja od strane institucija zbog kojih se tužilac obratio službi Poverenika, a sada i Povereništva, povređen član 32. Ustava; da je u cilju odugovlačenja u donošenju zakonitog rešenja i zbog zaključka sa pogrešnim navodima tuženog, neodrživo rešenje tužene, narušena je pravna sigurnost za tužioca, a materijalno pravo je pogrešno primenjeno, čime su povređeni navedeni članovi Ustava; da su samim tim zaključci koji su doneti na štetu tužioca nelegitimni, nezakoniti i neustavni. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, odluči o povraćaju u pređašnje stanje i naknadi mu štetu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim zaključkom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-00893/2008-03 od 18. maja 2010. godine obustavljen postupak po žalbi tražioca informacije, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj zbog nepostupanja Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu po njegovom zahtevu od 2. septembra 2009. godine za pristup informacijama od javnog značaja, zbog odustanka od žalbe; da je presudom U. 10371/10 (2009) od 20. maja 2010. godine, Upravni sud, odlučujući u upravnom sporu po tužbi Ivana Simića iz Kikinde podnetoj protiv osporenog zaključka, u predmetu pristupa informacijama od javnog značaja, tužbu odbio.

4. Ustavni sud je iz sadržine podnete ustavne žalbe ustanovio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća isključivo jer nije zadovoljan sadržinom osporenog zaključka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pri čemu ne navodi ustavnopravne razloge koji bi u konkretnom slučaju ukazivali na povredu ili uskraćivanje označenih ustavnih prava.

Polazeći od odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a imajući u vidu i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovoj pravnoj stvari konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka nadležnih državnih organa, već je Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda nadležan jedino da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je u osporenom zaključku „materijalno pravo pogrešno primenjeno i da su samim tim zaključci koji su doneti na štetu tužioca nelegitimni, nezakoniti i neustavni“, nisu dovedene u vezu sa sadržinom ustavnih prava čija se povreda i uskraćivanje ističe, a protivrečne su i sadržini presude Upravnog suda U. 10371/10 (2009) od 20. maja 2010. godine, koja je priložena uz ustavnu žalbu. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da formalno označavanje i pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom, već je potrebno precizno navesti ustavnopravne razloge koji bi u konkretnom slučaju ukazivali da je do povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava u odnosu na podnosioca ustavne žalbe zaista i došlo.

Ustavni sud je imao u vidu i istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije dostavio nijedan dokaz kojim bi potkrepio ovu tvrdnju, niti je precizirao u odnosu na koje lično svojstvo je izvršena navodna diskriminacija prema njemu, što je preduslov da bi diskriminacija uopšte postojala, te Ustavni sud nije mogao da ispita ove tvrdnje u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za vođenje postupka i odlučivanje, te je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog Zakona.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti