Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu koju je oštećeni kao tužilac izjavio protiv rešenja kojim je odbijen njegov optužni predlog. Sud je zauzeo stav da oštećeni nema Ustavom zajemčeno pravo da se protiv trećeg lica vodi krivični postupak ili da ono bude osuđeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi akcionarskog društva u likvidaciji „Green card“ iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba akcionarskog društva u likvidaciji „Green card“ izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1691/10 od 1. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Akcionarsko društvo u likvidaciji „Green card“ iz Beograda, podnelo je 9. jula 2010. godine, preko likvidacionog upravnika Milosava Kostića, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1691/10 od 1. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1.Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravno sredstvo zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da u sudskom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nisu mogli biti izvedeni svi dokazi, ''jer sudskog postupka nije ni bilo''. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i ukine osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje ukazuje zajemčeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.

3. Podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1691/10 od 1. juna 2010. godine. Navedenim rešenjem je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 3130/10 od 15. marta 2010. godine, kojim je odbijen optužni predlog oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv okrivljenog V. J. i M. M. zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog Zakonika (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se u krivičnom postupku, prema stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje pre svega garantuje okrivljenom, odnosno optuženom licu. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, tim zakonikom utvrđena su pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbijen njegov optužni predlog za pokretanje postupka protiv okrivljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u Rešenju Už-297/2007 od 22. decembra 2009. godine. Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske, broj 51515/99 st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je zaključio da je ratione materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava za pravično suđenje, već u suštini ističe svoj interes da lica protiv kojih je vođen krivični postupak budu osuđena, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena. Kako podnosilac povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava u suštini zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu ustavnog prava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti