Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u dva povezana parnična postupka, jednom za ponavljanje postupka i drugom za iseljenje. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo hitno okončanje preostalog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Save Šorgića iz Sopota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Save Šorgića i utvrđuje da je u postupku koji se po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1902/04, a sada se vodi pred Prvim o snovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10 i parničnom postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2239/05, a koji je okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41513/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, koji se vodi po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10, okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sava Šorgić iz Sopota je 9. jula 2010. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 1902/04, i postupku koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10, po predlogu za ponavljanje postupka i u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41513/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da ustavnom žalbom osporava dva sudska postupka; da je jedan parnični postupak, radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, vođen i okončan pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1902/04; da je 12. jula 2006. godine podneo Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za ponavljanje postupka P. 1902/04, o kojem još uvek nije odlučeno; da se drugi parnični postupak vodi po njegovoj tužbi radi iseljenja tuženih iz stana pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41513/10 i da takođe nije okončan. Podnosilac je detaljno izložio razloge zašto smatra da mu je u osporenim postupcima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava u osporenim postupcima, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se ti parnični postupci okončali u najkraćem roku, kao i da se podnosiocu odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1902/04, sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 72372/10 i predmeta Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2239/05 (P. 2875/00), sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 41513/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 1902/04:

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1902/04 od 21. januara 2005. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje Lj.Š, pa je raskinut ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Opštinskim sudom u Mladenovcu 16. decembra 1993. godine pod brojem R. 302/93, koji je zaključen između sada pok. M. Š, kao primaoca izdržavanja i Save Šorgića, kao davaoca izdržavanja, u preostalom delu za ½, koji deo nije obuhvaćen ništavošću ugovora koja je utvrđena delimičnom presudom toga suda pod brojem P. 2118/00 od 25. decembra 2000. godine.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 3590/05 od 31. avgusta 2005. godine potvrđena je navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju, koja je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3233/05 od 20. aprila 2006. godine odbijena kao neosnovana.

Tuženi Savo Šorgić, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 12. jula 2006. godine podneo Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za ponavljanje okončanog parničnog postupka P. 1902/04.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1902/04 od 20. septembra 2006. godine odbačen je predlog tuženog za ponavljanje postupka.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 16190/06 od 2. jula 2008. godine ukinuo rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1902/04 od 20. septembra 2006. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni sud je 3. decembra 2008. godine održao ročište radi odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka, a potom je rešenjima P. 1902/04 od 3. decembra 2008. godine odbacio kao nedozvoljene prigovor mesne nenadležnosti koji je tuženi istakao u zahtevu od 28. oktobra 2008. godine i predlog tuženog za ponavljanje postupka u predmetu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1902/04.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedenih rešenja.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3202/10 od 28. aprila 2010. godine uvažio žalbe tuženog, ukinuo rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1902/04 od 3. decembra 2008. godine i spise predmeta vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da će prvostepeni sud otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i postupiti po drugim primedbama navedenim u tom rešenju, a zatim ponovo odlučiti o istaknutom prigovoru mesne nenadležnosti i predlogu za ponavljanje postupka.

Postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 72372/10.

Ročište zakazano za 17. mart 2011. godine nije održano, jer su spisi predmeta prosleđeni Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a na ročištu od 9. juna 2011. godine punomoćnik tužilje je izjavio da je tužilja preminula.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 72372/10 od 1. jula 2011. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da će se postupak nastaviti u smislu člana 217. Zakona o parničnom postupku, kada nasledinici preuzmu postupak ili kada ih sud, na predlog protivne strane, pozove da to učine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 72372/10 od 19. juna 2012. godine odbio kao neosnovan predlog tuženog za nastavak postupka. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je podneskom od 18. avgusta 2011. godine tuženi zatražio da se postupak nastavi i u vezi sa tim naveo da je iza tužilje ostao njen vanbračni sin V.N. kao jedini naslednik, ali da uz podnesak nije dostavio pravnosnažno ostavinsko rešenje iza pok. Lj.Š, te sud nije mogao da zna ko će biti oglašen za naslednika, a kako je predmet parnice P. 72372/10 utvrđenje, sud je našao da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 217. stav 1. ZPP da se postupak nastavi, zbog čega je odlučio da predlog za nastavak postupka odbije kao neosnovan. Pismeni otpravak rešenja tuženi je primio 3. jula 2012. godine.

Nakon toga, spisi predmeta su dostavljeni Ostavinskom odeljenju toga suda radi vođenja ostavinskog postupka. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem O. 9510/2011 od 24. oktobra 2012. godine obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz pok. Lj.Š, zbog nepostojanja imovine.

Dopisima od 26. novembra 2012. godine i 8. januara 2013. godine sud je naložio tuženom Savi Šorgiću da dostavi ostavinsko rešenje O. 9510/11 od 24. oktobra 2011. godine snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 41513/10 (ranije P. 2239/05 i P. 2875/00):

Tužilac Sava Šorgić, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. novembra 2000. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu, tužbu radi iseljenja tuženih iz stana. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 2875/00.

Tokom sprovedenog postupka prvostepeni sud je tri puta odlučivao u predmetnoj pravnoj stvari, i to: presudama P. 2875/00 od 17. juna 2004. godine, P. 2239/05 od 31. januara 2006. godine i P. 41513/10 od 9. jula 2010. godine. Prve dve presude su ukinute odgovarajućim rešenjima Okružnog suda u Beogradu Gž. 11360/04 od 18. maja 2005. godine i Gž. 14676/08 od 19. januara 2009. godine, a treća presuda je delimično potvrđena, a delimično preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 256/11 od 5. juna 2012. godine.

Do donošenja presude P. 2875/00 od 17. juna 2004. godine pred prvostepenim sudom je bilo zakazano 12 ročišta za glavnu raspravu, na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i uvidom u određene parnične spise. Postupak je bio u prekidu nekoliko meseci, od 4. decembra 2002. godine do 20. marta 2003. godine, kada je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 2455/03 od 20. marta 2003. godine uvažio žalbu tužioca i ukinuo rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu od 4. decembra 2002. godine, kojim je postupak prekinut.

Peti opštinski sud u Beogradu je presudom P. 2875/00 od 17. juna 2004. godine, u stavu prvom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog N.V. da se iseli iz predmetnog stana, u stavu drugom izreke obavezao tuženu Lj.V. da trpi useljenje tužioca u stan kao suvlasnika na suvlasničkom udelu od ½ idealnih delova, u stavu trećem odbio kao neosnovan zahtev tužioca za određivanje privremene mere do pravnosnažnog okončanja postupka i obavezao tužene da tužiocu naknade parnične troškove.

Tuženi su izjavili žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 11360/04 od 18. maja 2005. godine ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2875/00 od 17. juna 2004. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen novi poslovni broj P. 2239/05. Do donošenja naredne presude sud je održao dva ročišta, 11. novembra 2005. godine i 31. januara 2006. godine. Peti opštinski sud u Beogradu je presudom P. 2239/05 od 31. januara 2006. godine odbio kao preuranjene tužbene zahteve tužioca i obavezao tužioca da tuženima naknadi parnične troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Beogradu je rešenjima Gž. 8150/06 od 18. jula 2006. godine, Gž. 12706/06 od 10. novembra 2006. godine i Gž. 9184/07 od 10. oktobra 2008. godine vratio Petom opštinskom sudu u Beogradu nerazmotrene spise predmeta, radi dopune postupka.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 14676/08 od 19. januara 2009. godine ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2239/05 od 31. januara 2006. godine, ispravljenu rešenjem tog suda P. 2239/05 od 17. maja 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Peti opštinski sud u Beogradu je potom održao ročišta 5. i 25. maja 2009. godine u predmetu pod novim brojem P. 1017/09, a nakon 1. januara 2010. godine postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41513/10, koji je do donošenja presude održao tri ročišta (3. marta, 15. aprila i 9. jula 2010. godine).

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P. 41513/10 od 9. jula 2010. godine kojom je, u stavu prvom izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena Lj.Š. da tužiocu preda u suposed 1/10 idealnih delova predmetnog stana, u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu Lj.Š. da mu preda u suposed stan preko dosuđenih 1/10 idealnih delova iz stava prvog izreke do traženih ½ idealnih delova (za 4/10 idealnih delova), u stavu trećem izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže N.V. da se u roku od 15 dana od prijema presude iseli iz predmetnog stana i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 256/11 od 5. juna 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 41513/10 od 9. jula 2010. godine u stavu trećem izreke, a preinačio navedenu presudu u stavovima jedan i dva izreke, tako što je obavezao tuženu Lj.Š. da tužiocu preda u suposed ½ idealnog dela predmetnog stana i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. Pismeni otpravak drugostepene presude je 24. jula 2012. godine dostavljen tužiocu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene predloge za ponavljanje postupka odbaciti rešenjem predsednik veća bez održavanja ročišta; da ako predsednik veća ne odbaci predlog, dostaviće primerak predloga protivnoj stranci po odredbama člana 136. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog, a kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik veća odrediće ročište za raspravljanje o predlogu.

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1902/04 i postupku koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10 po predlogu za ponavljanje postupka, Ustavni sud, najpre, ukazuje na svoj pravni stav da prav nosnažno okončani sudski postupak i postupak koji se vodi po predlogu za njegovo ponavljanje ne predstavljaju jedinstvenu celinu, jer je smisao ulaganja ovog vanrednog pravnog leka upravo u tome da se eventualno ishoduje ponavljanje postup ka koji je već okončan. Kako je spor radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju , koji je prethodno vođen po tužbi podnetoj protiv podnosioca ustavne žalbe, završen 2006. godine, donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3233/05 od 20. aprila 2006. godine kojom je njegova revizija odbijena kao neosnovana , dakle pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, to je Ustavni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi da se postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku ceni samo u odnosu na postupak po predlogu podnosioca ustavne žalbe za pona vljanje postupka, podnetom 12. jula 2006. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu u predmetu tog suda P. 1902/04, pošto je u odnosu na prethodno vođen i okončan postupak ustavna žalba nedopuštena.

Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da su, iako je period u kome se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja postupka po predlogu podnosioca za ponavljanje postupka, od podnošenja tog pred loga 12. juna 2006. godine, pa do odlučivanja o ustavnoj žalbi, imajući u vidu da o tom predlogu još uvek nije konačno odlučeno .

Trajanje postupka po vanrednom pravnom leku od sedam godina samo po sebi ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Ovo posebno što u postupku po predlogu za ponavljanje postupka parnični sud utvrđuje samo da li je predlog blagovremen, potpun, odnosno dozvoljen, i ukoliko nađe da jeste, po održanom ročištu ceni da li su ili nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se ponavljanje postupka dozvoli.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđene činjenice u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je postupanje parničnih sudova u predmetnom postupku bilo nedelotvorno i neefikasno . Naime, drugostepeni sud je čak dva puta ukidao prvostepena rešenj a kojima je odbačen predlog za ponavljanje postupka, pri čemu je o žalbama protiv prvostepenih rešenja odlučivao u rokovima od po godinu i po dana, što se ne može smatrati ažurnim postupanjem.

Ustavni sud je konstatovao da je Prvi osnovni sud u Beogradu rešenjem P. 72372/10 od 1. jula 2011. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, jer je tužilja preminula, a rešenjem od 19. juna 2012. godine odbio je predlog tuženog za nastavak postupka, jer se nisu stekli zakonski uslovi za njegov nastavak, tako da je ovaj postupak i dalje u prekidu, iako je ostavinski postupak iza pok. tužilje u međuvremenu okončan.

Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava da činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, da otkrije ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine i Odluku ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem sudova u postupku koji se vodio po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1902/04, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se predmetni postupak koji se vodi po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10, okončao u najkraćem roku.

6. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2239/05 (ranije P. 2875/00), Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 8. novembra 2000. godine, podnošenjem tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 256/11 od 5. juna 2012. godine, što znači da je osporeni parnični postupak trajao preko 11 i po godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari, doneo tri presude, i to - P. 2875/00 od 17. juna 2004. godine, P. 2239/05 od 31. januara 2006. godine i P. 41513/10 od 9. jula 2010. godine, od kojih su prve dve presude ukinute rešenjima Okružnog suda u Beogradu Gž. 11360/04 od 18. maja 2005. godine i Gž. 14676/08 od 19. januara 2009. godine, a treća presuda delimično potvrđena i delimično preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 256/11 od 5. juna 2012. godine. U tom smislu, Ustavni sud ponovo ukazuje na već navedeni stav Evropskog suda za ljudska prava da činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, da otkrije ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države, jer u sebi inherentno nosi rizik od prekoračenja razumnog roka za okončanje sudskog postupka.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavn i sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman i materijalni i moralni interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2239/05, a koji je okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41513/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u ukupnom izn osu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja osporenih postup aka. Pri tome, Ustavni sud je konstatovao da je postupak koji se po predlogu podnosioca ustavne žalbe vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 72372/10 prekinut rešenjem od 1. jula 2011. godine zbog smrti tužilje, da je prvostepeni sud rešenjem P. 72372/10 od 19. juna 2012. godine odbio predlog tuženog za nastavak postupka, jer je ocenio da se nisu stekli zakonski uslovi za nastavak postupka, kao i da je postupak od podnošenja predloga za ponavljanje postupka (12. jula 2006. godine) Petom opštinskom sudu u Beogradu, do njegovog prekida navedenim rešenjem, trajao pet godina. Imajući u vidu navedeno i ocenu Suda datu u tački 6. obrazloženja u pogledu trajanja osporenog parničnog postupka koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2239/05, a koji je okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41513/10, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti