Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Usvojena je ustavna žalba i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršnih postupaka. Sud je naložio hitno okončanje postupaka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Ć . iz s. T, Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Ć . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 33386/10 i I. 1141/10, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Ć . iz s . T, Č, podneo je 19. jula 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku I. 33386/10 i I. 1141/10 i zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo predloge za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku po osnovu dve izvršne presude i da su se izvršni postupci vodili u predmetima I. 6087/04 i I. 4101/05; da do dana podnošenja ustavne žalbe nije ostvario svoje potraživanje i da izvršni sud nije sproveo postupak prinudnog izvršenja; da izvršni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, kao i da mu je nesprovođenjem pravosnažnih sudskih odluka povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog, odnosno kasnije Osnovnog suda u Čačku I. 33386/10 i I. 1141/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak I. 33386/10

Pravnosnažnom i izvršnom presudom na osnovu priznanja P1. 60/00 od 20. marta 2000. godine je obavezan tuženi DP F. „C .“, Č, da tužiocima isplati doprinose koji nisu uplaćivani, kao i neisplaćene garantovane zarade, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. decembra 1999. godine do isplate, i to tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, kome je radni odnos prestao 18. novembra 1999. godine, iznos od 10.005,00 dinara.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je sa još tri izvršna poverioca, 5. aprila 2000. godine, Opštinskom sudu u Čačku, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP F. „C .“, Č, radi izvršenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 60/00 od 20. marta 2000. godine, izvršenjem na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Rešenjem o izvršenju I. 898/01 od 30. aprila 2001. godine je određeno izvršenje.

Rešenjem veća Opštinskog suda u Čačku I. 898/01 od 22. maja 2001. godine je odbijen kao neosnovan prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju I. 898/01 od 30. aprila 2001. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 898/01 od 31. avgusta 2001. godine obustavio izvršenje radi naplate potraživanja, u odnosu na tri izvršna poverioca, a izvršenje je ostalo na snazi samo u odnosu na ovde podnosioca.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 18. decembra 2003. godine, predložio promenu sredstva izvršenja, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, a rešenjem o izvršenju I. 898/01 od 20. januara 2004. godine je dozvoljena promena sredstva izvršenja.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, veće Opštinskog suda u Čačku je rešenjem Ipv. (I) 104/05 od 17. marta 2005. godine, ukinulo rešenje o izvršenju I. 898/01 od 20. januara 2004. godine i predmet vratilo na ponovni postupak i odluku.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 15. avgusta 2005. godine uredio predlog za izvršenje i predložio popis, procenu i prodaju drugih nepokretnosti izvršnog dužnika, a izvršni sud je rešenjem o izvršenju I. 4101/05 od 8. septembra 2005. godine dozvolio promenu sredstva izvršenja.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1236/07 od 3. juna 2009. godine delimično je obustavljen postupak izvršenja u odnosu i na podnosioca, po rešenjima I. 898/01 od 30. aprila 2001. godine u odnosu na isplatu na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a na snazi su ostala rešenja o izvršenju doneta na drugom sredstvu i predmetu izvršenja.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak I. 1141/10

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 1352/01 od 14. juna 2004. godine obavezan je tuženi DP F. „C .“, Č, da tužiocima na ime razlike između garantovane neto zarade i zarade koja im pripada po Posebnom kolektivnom ugovoru metalaca Republike Srbije, i to podnosiocu isplati za period od 1. januara 1996. godine do 18. novembra 1999. godine, iznos od 70.141,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. decembra 2000. godine do isplate. Stavom drugim izreke presude je obavezan tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima naknadi troškove parničnog postupka.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je sa još tri izvršna poverioca, 3. decembra 2004. godine, Opštinskom sudu u Čačku, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „C .“, Č, radi izvršenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1352/01 od 14. juna 2004. godine, izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Rešenjem o izvršenju I. 6087/04 od 15. decembra 2004. godine je određeno izvršenje.

Popis pokretnih stvari je izvršen 11. januara 2005. godine, a stvari su ostavljene dužniku na čuvanje do procene sudskog veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1141/10 od 10. jula 2012. godine odbačen je kao neuredan predlog izvršnih poverilaca za promenu sredstva izvršenja od 21. juna 2012. godine.

Punomoćnik izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, je podneskom od 15. oktobra 2012. godine, ponovno predložio promenu sredstva izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1141/10 od 7. decembra 2012. godine obustavljen je postupak po predlogu dvoje izvršnih poverilaca i u tom delu su ukinute sve sprovedene radnje.

Zaključkom Osnovnog suda u Čačku I. 1141/10 od 29. aprila 2013. godine je na predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, određeno drugo sredstvo izvršenja, tako da se izvršenje prema rešenju Opštinskog suda u Čačku I. 6087/04 od 15. decembra 2004. godine radi namirenja novčanog potraživanja, troškova parničnog i izvršnog postupka, umesto popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, ima sprovesti zabeležbom u javne knjige taksativno navedenih nepokretnosti.

Zaključkom Osnovnog suda u Čačku I. 1141/10 od 9. maja 2013. godine je naloženo Službi za katastar nepokretnosti Čačak da u javnim knjigama izvrši zabeležbu na nepokretnostima izvršnog dužnika prema zaključku istog suda od 29. aprila 2013. godine i rešenju o izvršenju I. 6087/04 od 15. decembra 2004. godine.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo (član 8. stav 4.).

5. 1. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 33386/10, Ustavni sud je u konkretnom slučaju uzeo u obzir celokupni period trajanja navedenog izvršnog postupka od podnošenja predloga za izvršenje 5. aprila 2000. godine, pa nadalje.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka I. 33386/10, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje trinaest godina do odlučivanja o ustavnoj žalbi.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u ovom slučaju nije došlo. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog, odnosno Osnovnog suda u Čačku, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, izvršni sud je rešenjem o izvršenju I. 898/01 od 30. aprila 2001. godine dozvolio izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika. Nakon donošenja rešenja o promeni sredstva i predmeta izvršenja I. 4101/05 od 8. septembra 2005. godine, izvršni sud nije preduzimao nikakve radnje u postupku, osim što je rešenjem I. 1236/07 od 3. juna 2009. godine delimično obustavio izvršenje u odnosu na one izvršne poverioce koji su predložili izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika pa i na podnosioca, a ostala su na snazi rešenja o izvršenju doneta na drugim sredstvima i predmetnima izvršenja.

Ustavni sud, pri tom, ukazuje da podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik u periodu od donošenja rešenja o delimičnoj obustavi postupka izvršenja I. 1236/07 od 3. juna 3009. godine pa do odlučivanja po ustavnoj žalbi nisu ispoljili nikakvu zainteresovanost niti za tok, niti za okončanje izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim, odnosno Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 33386/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke

5.2 Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 1141/10, Ustavni sud je nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku 3. decembra 2004. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka I. 1141/10, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak traje devet godina do odlučivanja o ustavnoj žalbi.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Naime, izvršni sud je rešenjem o izvršenju I. 6087/04 od 15. decembra 2004. godine dozvolio izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a popis pokretnih stvari je izvršen 11. januara 2005. godine, ali nakon popisa pokretnih stvari izvršni sud nije odredio procenu popisanih stvari. Nakon sedam godina izvršni sud je odbacio predlog za promenu sredstva i predmeta izvršenja izvršnog poverioca, a nakon toga je odlučujući o ponovnom predlogu izvršnog poverioca zaključkom dozvolio promenu sredstva i predmeta izvršenja i to izvršenjem na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Ustavni sud, pri tom, ukazuje da podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik u periodu od donošenja rešenja o izvršenju 15. decembra 2004. godine do podnošenja predloga za promenu sredstva izvršenja 15. oktobra 2012. godine nisu ispoljili nikakvu zainteresovanost ni za tok, niti za okončanje izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim, odnosno Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1141/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima zakonom o izvršnom postupku izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, pa je Sud odlučio takođe kao u tački 1. izreke.

7. S obzirom na to da su predmetni izvršni postupci još u toku, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se ovi postupci okončali u najkraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnih prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka i ponašanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud smatra da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje prava na naknadu materijalne štete, jer je predmetni izvršni postupak u toku, te podnosilac ima mogućnost da namiri svoje potraživanje, pa je rešio kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.