Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu za naknadu nematerijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Miloja Tutunovića izjavljenu protiv presuda kojima je odbijen njegov zahtev za naknadu nematerijalne štete. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava ocenu dokaza i pravilnost zaključaka redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloja Tutunovića iz Radaljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miloja Tutunovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1.587/10 od 11. maja 2010. godine i presude Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 219/08 od 10. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloje Tutunović iz Radaljeva je 9. jula 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je pogrešan zaključak sudova u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, da podnosiocu ustavne žalbe ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete i da takav stav ukazuje na ''očiglednu pristrasnost suda''. Smatra da je sud ''olako prešao preko dokaza koji je izveden i to nalaza veštaka koji je utvrdio da je tužilac ipak pretrpeo duševni bol...''.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Ivanjici vođen parnični postupak, radi naknade štete, protiv tuženih DOO ''Javor'' iz Ivanjice i M.T. Osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 219/08 od 10. aprila 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade nematerijalne štete plate iznos od 650.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u stavu drugom izreke tužilac obavezan da tuženom plati troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 587/10 od 11. maja 2010. godine odbijena je žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena je prvostepena presuda.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe navodi da su osporene presude zasnovane ''na pogrešnom zaključku suda'' što, po njegovom mišljenju, ''ukazuje na očigledno pristrasno i nepravično postupanje suda''.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog parničnog postupka, a u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi o pristrasnosti sudova koji su doneli osporene odluke. Takođe, Ustavni sud konstatuje da iz odredaba Zakona o parničnom postupku ne proizlazi obaveza suda da prihvati sve izvedene dokaze, već da na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odluči koje će činjenice uzeti kao dokazane, pa je i navod podnosioca ustavne žalbe da je sud ''olako prešao preko...nalaza veštaka'', Ustavni sud ocenio kao očigledno neosnovan.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu za naknadu nematerijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti