Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog uskraćivanja prava na odbitak prethodnog poreza na dodatu vrednost

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu privrednog društva, potvrđujući da nisu ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog poreza. Sporna faktura nije sadržala sve zakonom propisane elemente, kao što su PIB primaoca i datum prometa usluga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3284/2011
11.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Predrag Ćetković, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva Fabrika sita i ležaja „Fasil“ a.d. iz Arilja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva Fabrika sita i ležaja „Fasil“ a.d. izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7136/10 od 2. juna 201 1. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, z ajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo Fabrika sita i ležaja „Fasil“ a.d. iz Arilja, preko punomoćnika Stojana Milojevića, advokata iz Požege, podnelo je, 19. jula 2011. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se najpre ističe da je p odnosiocu nezakonito naplaćeno 757.105,00 dinara na ime poreza na dodatu vrednost i 523.502,00 dinara na ime kamat e. Takođe se ističe da su u osporenom upravnom postupku činjene brojne povrede pravila postupka, na koje se Upravni sud u obrazloženju presude uopšte nije osvrnuo, a usled kojih je došlo do pogrešne primene materijalnog prava.

Prema navodima ustavne žalbe, podnosiocu je u osporenom postupku povređeno pravo na imovinu, time što je drugostepeni organ uprave „prevideo okolnost da prvostepeni organ nije cenio dopunski zapisnik od 21. marta 2008. godine, kojim je doneo rešenje o uplati poreza na dodatu vrednost od 1.711.084,37 dinara i potom mu je na osnovu tog rešenja ovaj iznos skinut sa računa, a u prvostepenom rešenju stoji iznos od 757.105,00 dinara “. Podnosilac navodi da je ista greška učinjena i u pogledu naplate zatezne kamate, koja je obustavljena u iznosu od 854.893,50 dinara, a u prvostepenom rešenju stoji iznos od 523.503, 00 dinara i da taj p odatak dokazuje da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno.

U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi: da drugostepeni organ nije sagledao situaciju u kojoj se podnosilac, „kao i cela naša privreda“, naš ao u izvršavanju obaveza prema poveriocima Londonskog i Pariskog kluba poverilaca; da je podnosilac bio prinuđen da prihvati „ponudu usluga od strane privrednog društva „Algoplanet Trade“ d.o.o. iz Beograd a; da se podnosilac, „kada se uverio da mu je obaveza smanjena, sa sigurnošću uverio da mu je i usluga izvršena“; da rešenje o oduzimanju PIB navedenom privrednom društvu nije sprovedeno kod poslovnih banaka, a kada to nije učinjeno, „onda ni PIB nije oduzet “; da se na sajtu Agencije za privredne registre vidi da je izvršena ponovna registracija odmah posle privremenog oduzimanja PIB-a, i to na dan 22. februar 2006. godine; da to što nije bio upisan PIB podnosioca „nema nikakvih posledica, jer je on „bio sprem an da uplati novac za plaćanje PDV i uplati o je taj novac “.

Podnosilac ustavne žalbe zaključuje da to što u spornoj fakturi privrednog društva „Algoplanet Trade“ d.o.o. nema označenih datuma usluga nije od odlučujućeg z načaja i „nema veću vrednost nego što je izvesnost da je po por avnanju zaključenom u parničnom postupku došlo do definisanja manje obaveze od obaveze sadržane u tužbenom zahtevu kojim je pokrenuta parnica“.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu presud u Upravnog suda

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, spise predmeta U. 7136/10 Upravnog suda i celokupnu priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7136/10 od 2. juna 201 1. godine odbijena je kao neosnovana tužba privrednog društva Fabrika sita i ležaja „Fasil“ a.d. iz Arilja, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Kragujevac broj 01-47009-1-00155/2008-3 od 23. juna 2008. godine. U obrazloženju osporene presude je najpre konstatovano da je pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Užice broj 47-10/2008-100-010 od 7. aprila 200 8. godine. Takođe je konstatovano da je navedenim prvostepenim rešenjem naloženo podnosiocu da, radi otklanjanja nepravilnosti i nezakonitosti utvrđenih u postupku terenske kontrole obračunavanja poreza na dodatu vrednost (dalje u tekstu: PDV) z a period od 1. januara 2006. do 9. januara 2007. godine, izvrši uplatu PDV za poreski period od 1. aprila 2006. do 9. januara 2007. godine u iznosu od 757.105 dinara i kamate u iznosu od 523.503, 69 dinara, kao i da obračuna kamatu od dana kada je izvršena terenska kontrola do dana uplate i obaveze utvrđene tim rešenjem proknjiži u poslovnim knjigama. Upravni sud je u obrazloženju dalje naveo da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja, pred prvostepenim organom utvrđeno: da je poreski inspektor izvršio terensku kontrolu obračunavanja i plaćanja poreza na dodatu vrsdnost za period od 1. januara 2006. do 9. januara 2007. godine, kod podnosioca i o tome sačinio zapisnik 22. februara 2008. godine; da je podnosilac imao primedbe na taj zapisnik, koje je po reski inspektor delimično prihvatio i sačinio dopunski zapisnik 21. marta 2008. godine; da je podnosilac u svojim poslovnim knjigama prikazao poslovni odnos sa privrednim društvom „Algoplanet Trade“ d.o.o. iz B eograda i proknjižio ulaznu fakturu broj 157/06 od 30. aprila 2006. godine, u vrednosti od 9.506.024,30 dinara, sa zaračunatim PDV po opštoj stopi od 18 % , u iznosu od 1.711.084,38 dinara, tako da ukupna vrednost fakture iznosi 11.217.108,68 dinara; da je za navedeno knjiženje tužilac dostavio na uvid Odluku upravnog odbora broj 24/03 od 27. januara 2006. godine i dopunu Odluke broj 24/3-1 od 31. marta 2006. godine; da u navedenim odlukama nije određeno da se angažuje privredno društvo „Algoplanet Trade” d.o.o. i da je taj privredni subjekt kontrolnim organima nedostupan, kao i njegovo odgovorno lice ; da su navedene odluke upravnog odbora podnosioca donete kada je Poreska uprava pokušavala da izvrši kontrolu tog privrednog društva , odnosno u vreme kada mu je oduzet PIB ; da, s obzirom na to da je „Algoplanet Trade” d.o.o oduzet poreski identifikacioni broj (dalje u tekstu: PIB), to račun u koji je unet PIB, oduzet do ispunjenja obaveze iz člana 25. stav 1. tač. 1 ) i 3 ) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik PC“, br. 80/02...61/07), sadrži ne tačan podatak; da predmetni račun ne sadrži oznaku PIB-a primaoca, ovde podnosioca, kao i datum prometa dobara i usluga. Upravni sud je, polazeći od navedenog, našao da je pravilna ocen a tuženog organa da predmetni račun ne sadrži sve podatke propisane odredbama člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glansik PC“, br. 84/04... 61/05) i da nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza, jer je odredbom člana 28. istog zakona propisano da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik PDV može da ostvari za isporučena dobra i izvršene usluge, za koje mu je ispostavljen račun o strane obveznika PDV, koji je, između ostalog, sačinjen u skladu sa ovim zakonom. Taj sud je, ispitujući ostale navod e tužbe, našao da nisu od uticaja na drugačiju odluk u o zakonitosti pobijanog rešenja.

U obrazloženju drugostepenog rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Kragujevac broj 01-47009-1-00155/2008-3 od 23. juna 2008. godine navodi se, pored ostalog, da se oduzimanje PIB registruje na sajtu Poreske uprave i da je privrednom društvu „Algoplanet Trade” d.o.o. oduzet PIB rešenjem Poreske uprave broj 47-24/2006-19/205 od 14. februara 2006. godine, i z čega proizlazi da je sporni račun izdat dva meseca po oduzimanju PIB.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja su i sledeće odredbe zakona i drugih propisa:

Zakonom o porezu na dodatu vrednost („ Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07 ) propisano je: da poreska obaveza nastaje, pored ostalog, danom kada se izvrši promet dobara i usluga (član 16. tačka 1)); da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza (č lan 28. stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbom člana 42. stav 1. istog zakona predviđeno je da je obveznik dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. U stavu 3. navedenog člana Zakona propisano je da račun naročito sadrži sledeće podatke: naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa (tačka 1)) ; mesto i datum izdavanja i redni broj računa (tačka 2)) ; naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa (tačka 3)) ; vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga (tačka 4)) ; datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja (tačka 5)) ; iznos osnovice (tačka 6)) ; poresku stopu koja se primenjuje (tačka 7)) ; iznos PDV koji je obračunat na osnovicu (tačka 8)) ; napomenu o poreskom oslobođenju (tačka 9)).

Članom 45. Zakona je predviđeno da ministar bliže uređuje u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja računa ili mogu da se izostave pojedini podaci u računu, odnosno da se predvide dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa.

Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („ Službeni glasnik RS“, br. 105/04, 140/04 i 67/05) bilo je propisano da poreski obveznik koji vrši promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, izdaje račun u kojem ne iskazuje podatke iz člana 42. stav 3. tač. 6) do 8) Zakona, već iskazuje ukupan iznos naknade za izvršen promet dobara i usluga i navodi odredbu Zakona kojom je propisano to poresko oslobođenje (član 7. stav 2.).

Saglasno odredbi člana 24. tačka 9) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07 i 53/10), poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da na propisan način i u propisanim rokovima dobije refakciju, refundaciju, odnosno povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u poreskom postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer Upravni sud nije cenio navode tužbe kojima je ukazano na povrede pravila postupka učinjene od strane upravnih organa. Po mišljenju podnosioca, drugostepeni organ je morao imati u vidu specifičnost situacije u kojoj je podnosilac „ bio prinuđen da prihvati usluge“ od strane privrednog društva „Algoplanet Trade“ d.o.o. iz Beograd a. Podnosilac smatra da navedenom privrednom društvu faktički nije ni oduzet PIB, jer „rešenje o tome nije sprovedeno kod poslovnih banaka“. Takođe smatra da to što u spornom računu nije bio upisan njegov PIB kao primaoca računa „nema nikakvih posledica, jer je on bi o sprem an da uplati novac za plaćanje PDV i uplati o je taj novac “, a da nepostojanje datuma kada su usluge izvršene nije od odlučujućeg značaja za ostvarenje prava na odbitak prethodnog poreza.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrarna ili diskriminatorska.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da se jedna od garancija označenog ustavnog prava odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku. Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke . S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe, ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u tom postupku bili ocenjeni. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud u upravnom sporu ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke upravnog organa.

Primenjujući navedena stanovišta na konkretan ustavnosudski spor, Ustavni sud je ispitivao da li su podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom upravnom postupku u kome je odlučivano o njegovoj poreskoj obavezi, prezentovane zapisnikom o terenskoj kontroli utvrđene odlučne činjenice uz koje zakon vezuje nastupanje određenih posledica, da li mu je ukazano na merodavne odredbe zakona, sa tumačenjem o načinu i razlozima primenjenih odredaba na utvrđeno činjenično stanje, te da li su izloženi jasni i određeni navodi o razlozima odbijanja njegove žalbe, kao i tužbe u upravnom sporu.

Ustavni sud najpre konstatuje da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza propisani odr edbom člana 28. stav 2. tač. 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost, budući da podnosiocu za izvršene usluge nije ispostavljen račun sačinjen u skladu sa tim zakonom. Upravni sud je navedenu ocenu obrazložio time da sporni račun ne sadrži sve podatke propisane odredbom člana 42. stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost , s obzirom na to da sadrži PIB izdavaoca računa kome je isti bio oduzet, a da ne sadrži PIB primaoca računa , kao ni datum prometa dobara i usluga. Taj sud je, ispitujući o stale navod e tužbe, našao da nisu od uticaja na drugačiju odluk u o zakonitosti pobijanog rešenja Ministarstva finansija.

Iz navedenih odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost i Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci proizlazi da poreski obveznik može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, koji sadrži sledeće elemente, odnosno podatke : naziv, adres u i PIB obveznika - izdavaoca računa , mesto i datum izdavanja i redni broj računa, naziv, adres u i PIB obveznika - primaoca računa , vrst u i količin u isporučenih dobara ili vrst u i obim usluga , datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja .

Po oceni Ustavnog suda, iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ne osporava činjenicu da sporni račun ne sadrži PIB primaoca računa, niti datum prometa dobara i usluga, već smatra da njihov nedostatak nije od značaja za ostvarenje prava na odbitak prethodnog poreza. Imajući u vidu da je u osporenom upravnom postupku utvrđeno da račun koji je predmet ocene poreskih organa ne sadrži navedene elemente računa, koji se ne mogu izostaviti ni u slučaju prometa dobara i usluga koji je oslobođen PDV s pravom na odbitak prethodnog poreza, Ustavni sud nalazi da osporena presuda Upravnog suda sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ostvarenje navedenog prava. S obzirom na to da poreska obaveza nastaje danom kada je izvršen promet dobara i usluga, saglasno odredbi člana 16. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost, Ustavni sud smatra neprihvatljivim navode ustavne žalbe da datum kada je izvršen promet usluga nije od odlučujućeg značaja i „nema veću vrednost nego što je izvesnost da je po por avnanju zaključenom u parničnom postupku došlo do definisanja manje obaveze od obaveze sadržane u tužbenom zahtevu kojim je pokrenuta parnica“. Ovaj sud, takođe, smatra neprihvatljivim navode podnosioca da to što sporni račun ne sadrži PIB primaoca računa „nema nikakvih posledica, jer je on bi o sprem an da uplati novac za plaćanje PDV i uplati o je taj novac “. Ustavni sud konstatuje da osporena presuda ne sadrži ocenu navoda tužbe koji se odnose na oduzimanje PIB privrednom društvu „Algoplanet Trade“ d.o.o. iz B eograda, ali nalazi da time podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na obrazloženu odluku, budući da su ti navodi ocenjeni u rešenju drugostepenog upravnog organa i da, s obzirom na iznetu ocenu u pogledu ostalih nedostataka računa, nisu od uticaja na pravičnost odlučivanja o predmetnoj poreskoj obavezi u celini.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7136/10 od 2. juna 201 1. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, z ajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog ustavnog prava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na imovinu, jer mu je „nezakonito naplaćeno 757.105,00 dinara na ime poreza na dodatu vrednost i 523.502,00 dinara na ime kamat e“. Ustavni sud konstatuje da ovi navodi protivreče kasnijim navodima ustavne žalbe, prema kojima je podnosiocu „na osnovu rešenja o uplati poreza na dodatu vrednost od 1.711.084,37 dinara...ovaj iznos skinut sa računa, kao i iznos od 854.893,50 dinara, umesto 523.503,00 dinara , na ime kamate.

Ustavni sud ukazuje da odlučivanje o postojanju poreske obaveze fizičkog ili pravnog lica ne predstavlja odlučivanje o njegovom pravu svojine ili drugom imovinskom pravu, već do povrede prava na imovinu eventualno može doći u postupku prinudnog izvršenja prethodno utvrđene poreske obaveze preduzimanjem mera oduzimanja ili ograničenja imovine radi naplate carinskog duga, u situaciji kada te mere nisu propisane zakonom, kada ne služe legitimnom cilju ili kada su neproporcionalne. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti, između ostalih, Rešenje Už-5017/2011 od 10. septembra 2012. godine). U konkretnom slučaju, ustavnom žalbom se osporava odluka kojom je pravnosnažno okončan postupak utvrđivanja poreske obaveze, pa je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba ratione materiae nespojiva sa povredom prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da poreski obveznik, saglasno odredbi člana 24. tačka 9) Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ima pravo da na propisan način i u propisanim rokovima dobije refakciju, refundaciju, odnosno povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza , te podnosilac ustavne žalbe može u postupku pred nadležnim poreskim organom da zahteva povraćaj poreza, ukoliko je isti pogrešno naplaćen.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog uskraćivanja prava na odbitak prethodnog poreza na dodatu vrednost

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti