Odluka o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko osam godina. Poništen je zaključak o okončanju postupka i dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, mr Milan Marković, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Nikolića iz Pankova, opština Petrovac na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Nikolića i utvrđuje da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1499/11 od 17. januara 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1499/11 od 17. januara 2013. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Petrovcu P. 606/08 od 1. aprila 2009 . godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Nikolić iz Pankova, opština Petrovac na Mlavi, podneo je Ustavnom sudu, 2 5. aprila 201 3. godine, preko punomoćnika Gorana Jenića, advokata iz Petrovca na Mlavi, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1499/11 od 17. januara 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku sudsku zaštitu i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je navedenim rešenjem drugostepenog suda, kojim je ukinuta prvostepena presuda Opštinskog suda u Petrovcu P. 606/08 od 1. aprila 2009. godine i odbačena njegova tužba radi brisanja uknjižbe i uknjižbe, zbog apsolutne nenadležnosti suda, povređeno pravo na pravično suđenje. Iznoseći ceo tok osporenog parničnog postupka, kao i izvršnog postupka, te drugih parničnih postupaka sa ovim u vezi, koji su mu predhodili, kao i upravnog postupka, započetog nakon pokretanja osporenog parničnog postupka, podnosilac ističe da za upis prava svojine, koje je stekao na osnovu pravnosnažnog rešenja o javnoj prodaji Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. januara 2004. godine, nema više pravnih mogućnosti, jer Služba za katastar nepokretnosti u Petrovcu (u daljem tekstu: SKN) upis ne može da realizuje, a tužba je odbačena. Takođe, smatra da nastala pravna situacija u kojoj se našao „istovremeno predstavlja i povredu prava na pravnu sigurnost i povredu prava na imovinu“.

Podnosilac kao razloge za povredu označenih prava navodi to što je drugostepeni sud prevideo da je podnosilac prvo podneo navedenu tužbu, pa zatim zahtev za provođenje promena u katastarskom operatu KO Petrovac (koji je u toku vođenja parnice pravnosnažno odbijen), te odlučio „kao da mu nije poznat pojam brisovne tužbe“, ne „uzimajući u obzir kod odlučivanja odredbe Zakona o premeru i katastru zemljišta (Sl. glasnik 11/76)“, odnosno razloge zbog kojih je Republički geodetski zavod i pravnosnažno odbio njegov zahtev za promenu prava korisnika.

Naime, na nepokretnostima koje su bile predmet izvršnog postupka, vlasnik i korisnik je bio samo prvotuženi, a u momentu podnosiočevog traženja upisa prava svojine, odnosno korišćenja kod nadležnog upravnog organa, one više nisu bile upisane samo na izvršnog dužnika, već i na njegovu suprugu i ćerku, i to na osnovu sudskog poravnanja iz 2003. godine. Iz ovih razloga je podnosilac tužbom tražio da se briše upis prava svojine tuženih izvršen na osnovu sudskog poravnanja iz 2003. godine, i uspostavi prethodno stanje, a zatim njemu dozvoli upis svojine, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe svojinu na tim nepokretnostima stekao odlukom državnog organa – rešenjem Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. januara 2004. godine, kojim su mu nepokretnosti tuženog predate i on od strane suda uveden u posed. Ovoj javnoj prodaji prethodilo je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. novembra 2002. godine, kojim je bilo, po njegovom predlogu, dozvoljeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika - prvotuženog M.Ž, te istovremeno bila i usvojena privremena mera zabrane raspolaganja i opterećenja izvršnom dužniku na istim nepokretnostima. Saznavši usmeno za upis tuženih (pored izvršnog dužnika, još i njegove žene i ćerke), kao suvlasnika i sukorisnika na predmetnoj imovini na osnovu sudskog poravnanja, i pored toga što to poravnanje nije bilo moguće zaključiti zbog privremene mere – zabrane otuđenja i opterećenja donete u izvršnom postupku, podnosilac je prvo podneo tužbu u ovoj parnici, a zatim zahtev za upis svojih prava kod SKN tokom 2007. godine. Međutim, donošenjem osporenog rešenja, s obzirom na to da je već odbijen njegov zahtev za upis promena u katastarskom operatu, podnosilac je izgubio sve mogućnosti da se briše ovaj upis i njemu omogući upis stečenih prava na nepokretnostima u izvršnom postupku. Po mišljenju podnosioca, povređeno mu je i pravo na suđenje u razumnom roku, jer je tužba podneta 6. oktobra 2006. godine, a postupak je pravnosnažno okončan donošenjem osporene drugostepene odluke 17. januara 2013. godine. Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje i ponovo odluči o njegovoj žalbi protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu , kao i spise predmeta Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 606/08, utvrdio sledeće:

Ovoj parnici, vođenoj od strane podnosioca ustavne žalbe, radi brisanja uknjižbe i uknjižbe, čije on trajanje osporava i koja je okončana osporenim rešenjem, prethodili su postupci vođeni pred Opštinskim sudom u Petrovcu, odnosno Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi, i to: postupak izvršenja I. 366/02 , kao i dve parnice P. 187/03 i P. 448/04.

Naime, rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. novembra 2002. godine usvojen je predlog podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, te dozvoljeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti, bliže označenih u izreci rešenja, čiji je vlasnik i korisnik bio izvršni dužnik M.Ž. iz Petrovca na Mlavi (prvotuženi u osporenoj parnici), a istovremeno i usvojena privremena mera zabrane raspolaganja i opterećenja izvršnom dužniku na istim nepokretnostima. Rešenjem Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. januara 2004. godine, a nakon izvršene javne prodaje, podnosiocu ustavne žalbe su dosuđene i predate navedene nepokretnosti, u čijem posedu je i dalje.

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu tužioca, podneo 6. oktobra 2006. godine Opštinskom sudu u Petrovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv troje tuženih: prvotuženog M.Ž. iz Petrovca na Mlavi (ranijeg izvršnog dužnika) i njegove žene i ćerke, a radi brisanja uknjižbe prava svojine tuženih na nepokretnostima koje su bile predmet izvršnog postupka, sprovedene na osnovu sudskog poravnanja zaključenog kod istog suda P. 187/03 od 13. oktobra 2003. godine, kao i radi upisa prava svojine i korišćenja tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, na nepokretnostima po osnovu pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. januara 2004. godine.

Pre pokretanja ove parnice, a nakon donošenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. novembra 2002. godine, žena i ćerka izvršnog dužnika, odnosno prvotuženog u ovoj parnici, kao tužilje su pokrenule parnicu protiv izvršnog poverioca (ovde podnosioca ustavne žalbe) i izvršnog dužnika (njihovog supruga i oca) pred istim sudom, radi proglašenja izvršenja nedopuštenim i zabrane prodaje nepokretnosti na njihovim suvlasničkim udelima stečenim po osnovu zajedničke tekovine na tim nepokretnostima (inicijalno predmet P. 823/02), ali je njihova tužba pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Petrovcu P. 187/03 od 12. maja 2003. godine odbačena kao nedozvoljena u delu koji se odnosi na nedopustivost izvršenja, dok je povodom utvrđenja susvojine zaključeno poravnanje 13. oktobra 2003. godine između tužilja i tuženog M.Ž. (supruga i oca tužilja), kojim je prema tuženom utvrđeno da su one suvlasnice u određenim idealnim udelima na spornim nepokretnostima. Kod SKN je 16. avgusta 2004. godine, na osnovu ovog poravnanja, upisana navedena promena vlasničkih prava na nepokretnostima koje su bile predmet prodaje u izvršnom postupku.

Presudom Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi P. 448/04 od 16. avgusta 2005. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za poništaj navedenog poravnanja. Ova presuda je postala pravnosnažna 25. aprila 2006. godine, donošenjem potvrđujuće presude Okružnog suda u Požarevcu broj Gž. 163/06 od 25. aprila 2006. godine.

Nakon pokretanja ustavnom žalbom osporene parnice, tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je zahtev SKN za upis promene u katastarskom operatu KO Petrovac na delovima poslovno-stambenog objekta na katastarskoj parceli 500/1 i katastarskoj parceli 500/2, ali je rešenjem SKN broj 952-01-143/2007 od 28. maja 2007. godine taj zahtev odbijen kao neosnovan. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu 07 broj 952-01-473/07 od 9. februara 2009. godine je odbijena žalba ovde podnosioca ustavne žalbe kao neosnovana, a on je poučen da može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. Podnosilac ustavne žalbe protiv navedenog drugostepenog rešenja nije vodio upravni spor.

U osporenoj parnici, Opštinski sud u Petrovcu je presudom P. 599/06 od 9. novembra 2007. godine odbio tužbeni zahtev tužioca, ali je u postupku po žalbi obe parnične stranke, rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 457/08 od 16. septembra 2008. godine, ukinuta ova presuda i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Petrovcu je presudom P. 606/08 od 1. aprila 2009. godine, u prvom stavu izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se ukine uknjižba prava svojine i prava korišćenja upisana u korist tuženih na nepokretnostima iz izreke i u pogledu ovih nepokretnosti uspostavi prethodno stanje, a u drugom i trećem stavu izreke je odbacio tužbu tužioca zbog nepostojanja pravnog interesa u delu kojim je tražio da se ukine uknjižba prava svojine i korišćenja na nepokretnostima u određenom delu prvotuženog, te u delu kojim je tužilac tražio da se dozvoli upis prava svojine i prava korišćenja u korist tužioca a na osnovu rešenja Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. januara 2004. godine. Tužilac je izjavio žalbu 28. aprila 2009. godine.

Odlučujući o žalbi tužioca, izjavljenoj 28. aprila 2009. godine, kao i žalbi tuženih, Apelacioni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 1499/11 od 17. januara 2013. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Petrovcu P. 606/08 od 1. aprila 2009. godine i tužbu tužioca protiv tuženih, radi brisanja uknjižbe i uknjižbe, odbacio zbog apsolutne nenadležnosti suda, te tužioca obavezao da tuženima naknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac podnetom tužbom u ovoj parnici faktički tražio promene u katastru nepokretnosti, tako što će se izvršiti brisanje (ukidanje) već izvršenog upisa prava svojine i prava korišćenja tuženih na nepokretnostima koje su predmet ove parnice kod SKN, te dozvolu upisa prava svojine i prava korišćenja na istim nepokretnostima u svoju korist kod iste službe, i to na osnovu rešenja Opštinskog suda u Petrovcu I. 366/02 od 29. januara 2004. godine, po kom osnovu je već tražio upis kod SKN, te o kome je konačnim rešenjem u upravnom postupku odbijen njegov zahtev (bez vođenja upravnog spora protiv drugostepenog rešenja upravnog organa). Po nalaženju drugostepenog suda, kako rešenje o dozvoli upisa promena na nepokretnostima u katastarskom operatu, a u koje promene spada i promena korisnika, odnosno vlasnika nepokretnosti koja je u katastarskom operatu upisana, donosi Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: RGZ) – organizaciona jedinica u opštini, u upravnom postupku, pod uslovima propisanim Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ br. 83/92, 53/93, 67/93, 49/94, 12/96, 34/01, 25/02 i 101/05), važećeg u vreme pokretanja i vođenja ove parnice, a što je propisano i sada važećim Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 i 18/2000), čijim stupanjem na snagu je navedeni zakon prestao da važi, to je prvostepeni sud, po stanovištu ovog suda, upuštajući se u raspravljanje po podnetoj tužbi u sporu za čije rešavanje nije nadležan sud, već organ uprave, protivno odredbama člana 16. Zakona o parničnom postupku, važećeg u vreme pokretanja ove parnice, te donošenjem odluke kojom je u jednom delu tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan, a u jednom delu podnetu tužbu odbacio, ali ne zbog apsolutne nenadležnosti, već zbog nepostojanja pravnog interesa tužioca, učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 2) ZPP važećeg u vreme započinjanja ove parnice, koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje i na predmetni parnični postupak, pa je drugostepeni sud shodno ovlašćenju iz člana 376. stav 2. ZPP ožalbenu presudu ukinuo i tužbu tužioca odbacio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari od uticaja su i odredbe Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 49/94, 12/96, 34/01, 25/02 i 101/05) (u daljem tekstu: Zakon iz 1992. godine), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, kao i Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10) (u daljem tekstu: Zakon iz 2009. godine), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, u toku trajanja parnice – žalbenog postupka protiv prvostepene presude.

Zakonom iz 1992. godine, koji je važio u vreme pokretanja parnice, bilo je u članu 106e stav 1. propisano da ko smatra da mu je upisom prava na nepokretnosti povređeno njegovo knjižno pravo, može tužbom nadležnom sudu tražiti brisanje upisa, a članom 106ž da se tužba iz prethodnog člana ovog zakona može podneti u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenje upisa, a najdocnije u roku od dve godine od dana izvršenog upisa.

Zakon iz 2009. godine u članu 7. propisuje da se na pojedina pitanja upisa stvarnih prava koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje svojina i druga stvarna prava, a na pojedina pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, dok član 199. stav 1. propisuje da d anom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS”, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), osim odredaba čl. 67. stav 1. i 105. stav 3, koje prestaju da važe danom početka primene člana 11. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Kako je ovaj zakon stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, to je u vreme okončanja ove parnice na snazi isti zakon, sa izmenama objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 18/10, a kojim nije više predviđeno brisanje upisa pred redovnim sudom.

5. Analizirajući osporeno rešenje sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporeno rešenje donet o od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred nadležnim prvostepenim sudom. Sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (s tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29 .). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43 .).

Zaključak drugostepenog suda o nenadležnosti suda u ovoj pravnoj stvari, odnosno nemogućnosti prvostepenog suda da se upusti u raspravljanje po tužbi, zasniva se na činjenici, da je po Zakonu iz 1992. godine, kao i po Zakonu iz 2009. godine, dozvola upisa prava na nepokretnostima bila u nadležnosti organa uprave, odnosno Republičkog geodetskog zavoda – opštinska jedinica, te da je „tužilac tužbom faktički tražio promene u katastru nepokretnosti“. Međutim, i pored toga što je tačno da je o dozvoli promena katastarskih upisa odlučivao taj organ uprave, drugostepeni sud je kod svog zaključka, propustio da sagleda da je u vreme podnošenja tužbe , koj om je traženo „brisanje uknjižbe i uknjižba“, tada važećim Zakonom iz 1992. godine bilo predviđeno da određeni krug lica tužbom pred sudom može tražiti brisanje uknjižbe. Ovaj zakon iz 1992. godine je bio na snazi i u vreme donošenja prvostepene presude. Tek u toku žalbenog postupka stupio je na snagu Zakon iz 2009. godine, koji više nije propisivao da se tužbom pred sudom može tražiti brisanje uknjižbe. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, nejasna i proizvoljna ocena drugostepenog suda da nije bilo mesta upuštanju prvostepenog suda u raspravljanje po tužbi podnosioca za brisanje uknjižbe. Ovakvo proizvoljno zaključivanje postupajućeg suda posledično je dovelo i do povrede prava podnosioca na pristup sudu, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje.

Ustavni sud, ipak, ne prejudicirajući kakav konačan ishod ove parnice treba da bude, ocenjuje da osporen o rešenje nije obrazloženo na način koji zadovoljava uslove utvrđene odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim aktom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 2. izreke poništio rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1499/11 od 17. januara 2013. godine i odredio da isti sud, kao nadležan, ponovo odluči o žalbi koju je tužilac izjavio protiv presude Opštinskog suda u Petrovcu P. 606/08 od 1. aprila 2009 . godine.

7. Ispitujući navode ustavne žalbe povodom istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi, osim navoda kada je podneta tužba i okončan postupak, n e ukazuje na konkretn e i činjenično utemeljen e razlo ge koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, postupanjem samog podnosi oca i značajem koji je predmet spora imao za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe u delu u kojem se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno pozvao na povredu ovog prava, a da pri tome nije dostavio dokaze na kojima bi svoje tvrdnje zasnovao. S tim u vezi, Ustavni sud posebno naglašava da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava, ustavnu žalbu ne čini, sam o po sebi, dopuštenom.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava za sada je preuranjen, a imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odredio otklanjanje štetnih posledica poništajem osporenog akta.

Shodno izloženom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kojem su istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić