Rešenje Ustavnog suda o nedozvoljenosti ustavne žalbe protiv akta o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda kojom je odlučivano o predlogu za ponavljanje upravnog postupka. Žalba je nedozvoljena ratione materiae jer se osporenim aktom nije odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca, već o procesnim pretpostavkama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Kompanije „Ratko Mitrović“ AD iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Kompanije „Ratko Mitrović“ AD izjavljena protiv presude Upravnog suda 11U. 6311/10 (2008) od 2. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kompanija „Ratko Mitrović“ AD iz Beograda je 20. januara 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Milovanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu dopunjenu 22. jula 2011. godine, protiv presude Upravnog suda 11U. 6311/10 (2008) od 2. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i povrede načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 11U. 6311/10 (2008) od 2. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava - Sektor za poresko pravne poslove i koordinaciju broj 47-01654/08-07 od 29. oktobra 2008. godine, kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Centar za velike poreske obveznike broj 47-00176/07-CVPO-076-1 od 22. septembra 2009. godine, a kojim je odbijen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Centar za velike poreske obveznike broj 47-00176/07-CVPO-051 od 27. februara 2008. godine.

4. Kako se u postupku po predlogu za ponavljanje upravnog postupka u ovom slučaju nije odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravosnažno okončanog upravnog postupka, to osporena presuda Upravnog suda 11U. 6311/10 (2008) od 2. decembra 2010. godine, ratione materiae, ne predstavlja pojedinačni akt protiv kojeg je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. U vezi sa tim, Ustavni sud je imao u vidu stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine).

Podnosilac ustavne žalbe nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za pozivanje na povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom iz člana 36. stav 1. Ustava, niti je dostavio dokaze o eventualnom drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.

Konačno, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge u pogledu istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer osporeni akt očigledno potvrđuje da je podnosilac ne samo imao, već i iskoristio svoje zakonsko pravo da izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja i da zatim tužbom pokrene upravni spor protiv drugostepenog rešenja kao konačnog.

Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe „da mu je odugovlačenjem u procesu suđenja onemogućeno korišćenje pravnog sredstva“, Ustavni sud konstatuje da je prema odredbi člana 20. stav 2. ranijeg Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u upravnom sporu, bilo u isključivoj nadležnosti republičkog javnog tužioca kao državnog organa, pa je Ustavni sud ocenio da se izneti navodi ne mogu dovesti u vezu sa naznačenom povredom prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da se istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u konkretnom slučaju ne može dovesti u vezu sa sadržinom osporene presude kojom je odlučivano samo o zakonitosti rešenja kojim je odbijen zahtev podnosioca za ponavljanje pravosnažno okončanog upravnog postupka.

U odnosu na odredbu člana 18. Ustava, čija povreda je istaknuta u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se navedenim ustavnim načelom o neposrednoj primeni zajemčenih prava, s obzirom na njegov smisao i sadržinu, ne jemče ljudska prava i slobode koji bi mogli biti predmet zaštite u postupku po ustavnoj žalbi.

Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe „da samo suđenje nije održano u razumnom roku od šest meseci“, Ustavni sud konstatuje da je predlog za ponavljanje postupka, koji se zasnivao na mišljenju Ministarstva finansija od 16. juna 2008. godine, podnet prvostepenom poreskom organu najranije u drugoj polovini juna 2008. godine i da je postupak pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude, dakle za nešto manje od dve i po godine. Pošto se upravni postupak i sa njim povezani upravni spor moraju posmatrati kao celina, Ustavni sud smatra da se odlučivanje u tri stepena u navedenom periodu ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o nedozvoljenosti ustavne žalbe protiv akta o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti