Neosnovanost ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora u postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi dali dovoljne, jasne i individualizovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Kostića iz Uba, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nebojše Kostića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 148/10 od 15. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Kostić iz Uba podneo je Ustavnom sudu 9. jula 2010. godine, preko punomoćnika Duška Rašića, advokata iz Obrenovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 148/10 od 15. juna 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 30. i člana 31. st. 1 do 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi:

- da se protiv njega i drugih lica vodi krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ i zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. KZ, koji je u fazi glavnog pretresa;

- da se od ukupno 19 okrivljenih, sedmorica i dalje nalaze u pritvoru, dok se ostali brane sa slobode;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor i da je određeno da mu po tom rešenju pritvor može trajati najduže dva meseca, te da je produženje pritvora zasnovano na odredbi člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku;

- da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 148/10 od 15. juna 2010. godine odbijene kao neosnovane žalbe optuženog V.J. i njegovog branioca i branioca optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine;

- da se podnosilac ustavne žalbe u trenutku njenog podnošenja i dalje nalazi u pritvoru, koji mu se računa od 8. maja 2009. godine;

- da smatra da su i Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu, u svojim rešenjima, dali samo uopštene razloge za produženje pritvora u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, i to grupno sa ostalim okrivljenima, te da razlozi nisu individualizovani, niti su navedeni subjektivni razlozi za svakog okrivljenog posebno;

- da nema nikakvih razloga kojima se bar pokušava objasniti zašto je nekima od okrivljenih omogućeno da se brane sa slobode, a nekima nije.Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje vodi se krivični postupak po optužnici OJT u Beogradu - Specijalnog tužilaštva KT.S. 9/09 od 6. novembra 2009. godine podignutoj, između ostalih, i protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ i zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. KZ.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazi se u pritvoru po rešenju istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki.P. 18/09 od 11. maja 2009. godine, a koji mu se računa od 8. maja 2009. godine kada je lišen slobode, koji mu je određen na osnovu odredaba člana 142. stav 2. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, i kasnije mu produžen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Viši sud u Beogradu- Posebno odeljenje je po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 146. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ispitivao da li i dalje postoje razlozi za pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe i još šest saokrivljenih lica i osporenim rešenjem Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine im je produžio pritvor. Pritvor je produžen, jer su, po oceni vanpretresnog veća, i dalje stajali razlozi za zadržavanje sedmorice okrivljenih u pritvoru, u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika. U obrazloženju je navedeno da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im optužnicom stavljena na teret, i to u relativno dužem vremenskom periodu (od septembra 2008. godine do maja 2009. godine) preduzeli veći broj radnji izvršenja krivičnih dela, imajući u vidu postojanje osnovane sumnje da su ovi okrivljeni u okviru organizovane kriminalne grupe, u kontinuitetu ostavarivali brojne veze i kontakte u pogledu nezakonitog poslovanja naftnim derivatima, u pogledu falsifikovanja poslovne dokumentacije o prometu naftnih derivata. Po zaključku suda, ove radnje koje su preduzimali okrivljeni upravo ukazuju da njihovo kriminalno organizovanje nije bilo usmereno na jednu radnju, niti je u tom smislu bilo vremenski ograničeno, pri čemu su korišćene privredne i poslovne strukture radi pranja novca i pribavljanja nezakonito stečene dobiti, koja je bila osnovna delatnost okrivljenih, što za sve njih, pa time i za okrivljenog Gorana Popovića, predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi navedeni okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi mogao ponoviti krivično delo, te mu je potrebno produžiti pritvor po navedenom zakonskom osnovu. U odnosu na pojedine okrivljene, pritvor je ovim rešenjem produžen i po osnovama sadržanim u članu 142. stav 1. tač. 1) i 5) ZKP.

Apelacioni sud u Beogradu-Posebno odeljenje, rešenjem Kž.2 Po1. 148/10 od 15. juna 2010. godine, odbio je kao neosnovane žalbe optuženog V.J i njegovog branioca i branioca optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine. U rešenju se navodi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je prema okrivljenima produžio pritvor iz razloga sadržanih u članu 142 stav 1. tačka 3) ZKP jer u vezi podnosioca ustavne žalbe postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. KZ, a kako mu je to dispozitivom optužnice stavljeno na teret, i to u relativno dužem vremenskom periodu, u kontinuitetu od septembra 2008. godine do maja 2009. godine, u okviru organizovane kriminalne grupe, ostavarujući brojne veze i kontakte u pogledu nezakonitog poslovanja naftnim derivatima i koristeći pritom privredne i poslovne strukture radi pranja novca, što nesumnjivo predstavljaju osobite okolnosti koje, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, ukazuju da bi optuženi - podnosilac ustavne žalbe, kao i optuženi V.J. (koji je pritom već osuđivan za istorodno krivično delo), mogli ponoviti krivično delo ukoliko bi se pritvor prema njima ukinuo i oni pustili na slobodu.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru, da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.).

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 141. stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo - ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Članom 142a ZKP propisano je, pored ostalog, da odluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a da se odluka o produženju ili ukidanju pritvora donosi u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (tačka 1)); da se o saslušanju ili sednici veća na kojoj se odlučuje o pritvoru vodi poseban zapisnik koji se prilaže spisima (tačka 4)).

Članom 146. ZKP propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (tačka 1)); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (tačka 2)); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (tačka 3)).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

5. U odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 30. i 31. Ustava i citiranih odredaba ZKP, Sud je utvrdio da osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv-Po1. 1166/10 od 25. maja 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 148/10 od 15. juna 2010. godine, nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koje se pozvao.

Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine, tačka 6. obrazloženja), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 1. Zakonika utvrđeni su sledeći uslovi za određivanje pritvora prema nekom licu: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo, da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i da pritvor može biti određen samo na osnovu odluke suda.

Ustavni sud je u Odluci Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine izneo stav da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru, te da sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna radi vođenja krivičnog postupka, čime se iscrpljuje neposredno dejstvo odredbe člana 30. Ustava po pitanju pritvora kao krivično-procesnog instituta, dok se u daljem toku krivičnog postupka više ne odlučuje o određivanju pritvora prema već pritvorenom licu, već se jedino odlučuje o produženju ili ukidanju pritvora, do koga dolazi kada se za to steknu propisani uslovi.

Sledom navedenog, Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana člana 31. Ustava. Ovim ustavnim odredbama utvrđeno je, pored ostalog, da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.

Trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka glavnog pretresa Ustavom i ZKP nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 146. stav 2. ZKP, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti, i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, te ukoliko i dalje razlozi postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda.

Ustavni sud je u svojoj Odluci Už – 1429/2008 od 16. jula 2009. godine izneo stav da su nadležni sudovi prilikom ispitivanja zakonitosti i opravdanosti produženja pritvora, dužni da, pored ostalog, daju dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za dalje zadržavanje nekog lica u pritvoru, odnosno da je nadležan sud dužan da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, i u svakom pojedinačnom slučaju utvrdi i navede dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje.

U ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi u osporenim rešenjima dali objektivne razloge za produženje pritvora, individualizujući ih u odnosu na pojedine optužene. Činjenica da su individualizaciju razloga za produženje pritvora nadležni sudovi u osporenim rešenjima dali pozivajući se na navode optužnice, nisu od značaja za drugačiju odluku Suda, jer se time upravo vrši razlikovanje u pogledu postojanja, odnosno nepostojanja razloga za dalje zadržavanje optuženih u pritvoru, i to opravdanim uvažavanjem specifičnih uloga koje se svakom od njih optužnicom nadležnog javnog tužioca stavljaju na teret.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak, koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu, veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnopravnih radnji za koje postoji osnovana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su u zakonito sprovedenom postupku, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može produžiti pritvor, te su za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru dati jasni i dovoljni razlozi, bez obzira što ih sud obrazlaže vezano za zajedničko delovanje više okrivljenih. To što se poklapaju pojedine okolnosti i razlozi za odluku o daljem produženju pritvora za više okrivljenih istovremeno, nije od uticaja na drugačiju ocenu Suda.

Ustavni sud je posebno cenio i navod podnosioca ustavne žalbe da je prema drugim optuženima pritvor ukinut, ali je mišljenja da ova okolnost, takođe, nije od značaja za drugačiju odluku Suda, niti može značiti da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno načelo zabrane diskriminacije. Ovo stoga što se razlozi za produženje pritvora posle podizanja optužnice, odnose na objektivne i subjektivne okolnosti vezane za složenost predmeta, prirodu krivičnog dela, način njegovog izvršenja i težinu posledica krivičnog dela koje se optuženima stavlja na teret. U konkretnom slučaju se radi o pritvorskom osnovu iz člana 141. stav 1. tačka 3) ZKP, pri čemu nadležno krivično veće suda odlučuje o opravdanosti produženja pritvora prema svakom od okrivljenih pojedinačno, primenjujući princip individualizacije ove procesne mere, u skladu sa objektivnim, ali i subjektivnim okolnostima vezanim za ličnost konkretnog okrivljenog lica.

To podrazumeva da sva pritvorena lica ne moraju da provedu u pritvoru isti vremenski period, te da ukidanje pritvora prema jednom ili više okrivljenih ne dovodi automatski do puštanja na slobodu svih saokrivljenih u istom krivičnom predmetu.

Sledom navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“, broj 109/07).

6. Na osnovu izloženog i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavi sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neosnovanost ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora u postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti