Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u postupku za privredni prestup

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Privrednog apelacionog suda. Rok za ustavnu žalbu teče od dostavljanja pravnosnažne odluke, a ne od obaveštenja tužilaštva o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, jer to nije delotvorno pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3297/2011
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slađane Lazović iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slađane Lazović izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pkž 634/10 od 23. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slađana Lazović iz Čačka, preko punomoćnika, advokata Milana Stevanovića iz Čačka, podnela je 20. jula 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pkž 634/10 u Beogradu od 23. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da su presudom Privrednog suda u Čačku Pk. 38/10 od 29. septembra 2010. godine oglašeni odgovornim okrivljeno pravno lice Lake auto trade d.o.o. iz Čačka i podnositeljka ustavne žalbe za privredni prestup iz člana 77. stav 1. tačka 7. i stav 2. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“, broj 73/10); da je osporenom presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pkž 634/10 od 23. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog pravnog lica i podnositeljke ustavne žalbe, Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, izjavljena protiv presude Privrednog suda u Čačku Pk. 38/10 od 29. septembra 2010. godine, a prvostepena presuda je potvrđena; da je Republičko javno tužilaštvo dopisom KTZ. 149/11 od 24. juna 2011. godine obavestilo branioca podnositeljke ustavne žalbe da nisu našli osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pkž 634/10 od 23. decembra 2010. godine.

4. Podnositeljka ustavne žalbe izvodi zaključak o blagovremenosti ustavne žalbe iz toga što se nakon pravnosnažnosti presude obraćala Republičkom javnom tužilaštvu sa inicijativom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbi člana 130. Zakona o privrednim prestupima („Službeni list SFRJ“, br.4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 28/96, 64/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac kao državni organ. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u postupku za privredni prestup ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što drugi učesnici u postupku ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u ovom postupku, to se postupak po navedenom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u predmetnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude ili rešenja kojim je postupak za privredni prestup pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu presudu Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pkž. 634/10 od 23. decembra 2010. godine branilac osuđene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, advokat Milan Stevanović iz Čačka, primio 10. februara 2011. godine. Osuđena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, primila je navedenu presudu 24. januara 2011. godine.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je ustavna žalba podneta 20. jula 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u postupku za privredni prestup

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti