Kratak pregled

Ustavni sud odbio je žalbu M. D. protiv radnji policije u Subotici. Utvrđeno je da su pretres stana i uzimanje biometrijskih uzoraka izvršeni na osnovu zakonitih naredbi suda i tužilaštva, radi otkrivanja učinioca razbojništva, te da nisu povređena prava na nepovredivost stana i privatnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3297/2021
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. D. iz Hajdukova kod Subotice, koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru Okružnog zatvora u Subotici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. D. izjavljena protiv radnje policijskih službenika Policijske uprave u Subotici pretresanja njegovog stana od 12. februara 2021. godine, na osnovu naredbe Osnovnog suda u Subotici Kppr. 97/21 od 20. februara 2021. godine, zbog povrede prava na nepovredivost stana iz člana 40. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. D. izjavljena protiv radnje policijskih službenika Policijske uprave u Subotici uzimanja bukalnog brisa i otisaka papilarnih linija od 12. februara 2021. godine, zbog povrede prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. D. iz Hajdukova kod Subotice, koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u pritvoru Okružnog zatvora u Subotici, podneo je 13. marta 2021. godine, preko punomoćnika V. J. Đ, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnji policijskih službenika Policijske uprave u Subotici označenih u izreci, zbog povrede prava na nepovredivost stana iz člana 40. Ustava Republike Srbije i prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavnom žalbom se osporava radnja pretresanja stana podnosioca ustavne žalbe preduzeta od strane policijskih službenika Policijske uprave u Subotici 12. februara 2021. godine, na osnovu naredbe Osnovnog suda u Subotici Kppr. 97/21 od 20. februara 2021. godine i radnja uzimanja bukalnog brisa i papilarnih linija od podnosioca ustavne žalbe, preduzeta od strane policijskih službenika Policijske uprave u Subotici 12. februara 2021. godine.

Obrazlažući povredu prava iz člana 40. Ustava, podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je naredba suda na osnovu koje je vršen pretres njegovog stana nedovoljno obrazložena, jer ima samo dve strane teksta, na kojima se parafraziraju odredbe zakona i uopštene fraze bez konkretizacije, pa tako nije navedeno na osnovu čega se smatra da postoji verovatnoća da će se pretresom stana pronaći tragovi krivičnog dela i predmeti od značaja za krivični postupak, niti je napisano koji tragovi i koji predmeti se traže, pa bi policija bila ovlašćena da oduzme šta god poželi iz tog stana. Podnosilac je zatim naveo i da je sam pretres stana bio sporan, jer nije sačinjen zapisnik o pretresanju.

Što se tiče istaknute povrede prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u ustavnoj žalbi je navedeno da nije postojala naredba za uzimanje DNK uzorka od podnosioca ustavne žalbe, a ako je i postojala ona je neobrazložena.

U ustavnoj žalbi je navedeno da podnosiocu ustavne žalbe nije bilo saopšteno 12. februara 20121. godine, kada su preduzimane osporene radnje, da je on osumnjičen za izvršenje krivičnog dela, već je prema njemu postupano kao prema građaninu, te je u svojstvu osumnjičenog prvi put bio pozvan 18. februara 2021. godine, kada je ispitan u tom svojstvu, čime mu je povređeno i pravo iz člana 33. stav 1. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, da podnosiocu dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 4.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti i naknadu za troškove ustavnosudskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. U sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dokaza koji su uz nju dostavljeni, te odgovora Osnovnog suda u Subotici Su. VIII-43 broj 8/23 od 6. novembra 2023. godine, utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Subotici, postupajući po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Ktr. 279/21 od 10. februara 2021. godine, na osnovu člana 152. stav 2, i čl. 153, 155, 156. i 157. Zakonika o krivičnom postupku, doneo je 10. februara 2021. godine naredbu Kppr. 97/21 da se izvrši pretres stana i drugih prostorija, koje koristi osumnjičeni M. D, ovde podnosilac ustavne žalbe, na tačno određenoj adresi. U spornoj naredbi je podnosilac ustavne žalbe izričito naslovljen kao osumnjičeno lice i navedeno je da se naredba donosi radi pronalaženja tragova krivičnog dela, odnosno predmeta važnih za krivični postupak koji potiču iz krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, i to novac i druga sredstva pribavljena izvršenjem krivičnog dela ili u vezi sa izvršenjem krivičnih dela; da će je izvršiti ovlašćena službena lica Policijske uprave u Subotici bez prisustva zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici; da se pretres po ovoj naredbi može izvršiti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe, te da se može izvršiti i noću, ako je danju započeto, a nije dovršeno; da se tok pretresanja može tonski i vizuelno snimati, a predmeti pronađeni tokom pretresanja će se posebno fotografisati, s tim da će se snimci priložiti zapisniku o pretresanju; da se naredba o pretresanju, pre početka pretresanja, predaje licu kod koga će se pretres vršiti i pozvaće se da dobrovoljno izda predmete koji se traže, poučiće se da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca; da će se naredba izvršiti u prisustvu vlasnika, odnosno držaoca stana, a ako je on odsutan u prisustvu njegovog zastupnika ili nekog od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugog lica, kao i u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, a pre pretresa će se pozvati lice na koje se naredba odnosi, da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže.

U obrazloženju sporne naredbe, pored ostalog, navedeno je da se Osnovno javno tužilaštvo u Subotici obratilo sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Subotici sa zahtevom broj Ktr. 279/21 od 10. februara 2021. godine za izdavanje naredbe o pretresanju stana, jer postoji verovatnoća da će se pretresanjem stana i drugih prostorija pronaći tragovi krivičnog dela, odnosno predmeti važni za krivični postupak, a zbog postojanja osnova sumnje da je krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, izvršeno od strane osumnjičenog M. D, pa imajući u vidu da postoji opasnost od odlaganja, sud je doneo naredbu kao u izreci.

Naredba Osnovnog suda u Subotici Kppr. 97/21 od 10. februara 2021. godine je predata podnosiocu ustavne žalbe dana 12. februara 2021. godine u 7.30 sati.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 12. februara 2021. godine, sačinjenog na osnovu člana 157. stav 4. i člana 158. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, utvrđeno je da je 12. februara 2021. godine, na osnovu naredbe Osnovnog suda u Subotici Kppr. 97/21 od 10. februara 2021. godine, izvršen pretres stana i ostalih prostorija na tačno određenoj adresi (identična adresi iz naredbe suda); da je naredba suda o pretresanju predata osumnjičenom M. D. neposredno pre otpočinjanja pretresa; da je pretres izvršen na osnovu člana 158. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, uz saglasnost držaoca stana; da je pretresu bio prisutan samo držalac stana, ovde podnosilac ustavne žalbe; da je pretresanje stana započeto 12. februara 2021. godine u 7.30 sati i da je trajalo jedan sat, odnosno do 8.30 tog dana. Zapisnik o pretresanju stana potpisali su: podnosilac ustavne žalbe, kao držalac stana, ovlašćeno službeno lice i zapisničar. U zapisniku o pretresanju stana nije konstatovano da li su i koji su predmeti pronađeni i oduzeti.

Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima Ku. 220/21, primena ovlašćena 17/21 od 12. februara 2021. godine, proizlazi da je ovlašćeno službeno lice Policijske uprave u Subotici, prilikom izvršenja naredbe suda u Subotici od lica M. D. dana 12. februara 2021. godine u 9.10 sati privremeno oduzelo jedan par patika, plave boje, broj 41, na kojima piše „Made in Vijetnam“.

U odgovoru Osnovnog suda u Subotici Su. VIII-43 broj 8/23 od 6. novembra 2023. godine navedeno je da je sporna naredba izdata na zahtev Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Ktr. 279/21 od 10. februara 2021. godine, u postupku protiv M. D, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika na štetu S.V. dana 6. februara 2021. godine u Hajdukovu, a radi pronalaska precizno određenih predmeta koji potiču od krivičnog dela (novac u određenom iznosu i određene valute) za koje je postojala verovatnoća da će se tim pretresom pronaći kod osumnjičenog; da je naredba sadržala sve što je bilo potrebno, da je bila obrazložena, te da je po njoj postupljeno, kao i da je pretres izvršen od strane ovlašćenih lica onako kako je određeno u naredbi.

U odgovoru je zatim navedeno da je, uvidom u spise predmeta Policijske uprave u Subotici Ku. 220/21, utvrđeno da postoji naredba za uzimanje otisaka papilarnih linija – prstiju, bukalnog brisa, kao i fotografisanja lica osumnjičenog M. D, koju je donelo Osnovno javno tužilaštvo u Subotici Ktr. 295/21 12. februara 2021. godine.

Naredbom Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Ktr. 295/21 od 12. februara 2021. godine, koja je doneta, na osnovu člana 140. stav 4. u vezi stava 1. Zakonika o krivičnom postupku, u postupku protiv osumnjičenog M. D, zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, na štetu S.V, određeno je uzimanje otisaka pailarnih linija – prstiju, bukalnog brisa kao i fotografisanja osumnjičenog M. D. Naredba je dostavljena Policijskoj upravi u Subotici na broj Ku. 220/21.

Uz ustavnu žalbu dostavljena je službena beleška Policijske uprave u Subotici, Odeljenje kriminalističke policije o obaveštenju primljenom od građana Ku. broj 85/21 od 12. februara 2021. godine, u kojoj je konstatovano da je navedenog dana u periodu od 8.20 do 8.50 obavljen službeni razgovor uz pristanak podnosioca ustavne žalbe radi prikupljanja obaveštenja u vezi sa krivičnim delom razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika izvršenog u naseljenom mestu Hajdukovo.

Uz ustavnu žalbu dostavljen je i zapisnik Policijske uprave u Subotici, Odeljenje kriminalističke policije Ku. broj 220/21 od 18. februara 2021. godine o saslušavanju podnosioca ustavne žalbe u svojstvu osumnjičenog za izvršenje krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika u kojem je konstatovano da je saslušanje osumnjičenog dežurni javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva poverio policiji u skladu sa članom 289. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku; da je podnosiocu ustavne žalbe u toku prikupljanja obaveštenja u svojstvu građanina saopšteno da se od tog momenta smatra osumnjičenim; da je osumnjičeni poučen o pravima iz člana 11. Zakonika o krivičnom postupku, nakon čega je izjavio da razume srpski jezik; da je saslušanje obavljeno u prisustvu izabranog branioca i da je trajalo od 10,15 do 10,30 sati; da osumnjičeni i branilac nisu imali primedbe na sadržinu zapisnika, te su ga potpisali.

Policijska uprava u Subotici nije dostavila odgovor na navode ustavne žalbe koji je Ustavni sud zatražio dopisom Už. 3297/2021 od 4. oktobra 2023. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva, utvrđeno je: da je fizički i psihički integritet je nepovrediv (član 25. stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25. stav 2.); da je stan nepovrediv (član 40. stav 1.); da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, kao i da držalac stana i drugih prostorija ima pravo da sam ili preko svog zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, a ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (član 40. stav 2.); da bez odluke suda, ulazak u stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom (član 40. stav 3.).

Članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano: da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (stav 1.); da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih (stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) ( u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se, u cilju utvrđivanja činjenica u postupku od osumnjičenog, mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lični podaci, sastaviti lični opis i napraviti fotografija (forenzička registracija osumnjičenog) (član 140. stav 1.); da kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, sud može odobriti da se fotografija osumnjičenog javno objavi (član 140. stav 2.); da se, radi otklanjanja sumnje o povezanosti sa krivičnim delom, od oštećenog ili drugog lica zatečenog na mestu krivičnog dela mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela i bukalni bris (član 140. stav 3.); da radnju iz st. 1. i 3. ovog člana po naredbi javnog tužioca ili suda preduzima stručno lice (član 140. stav 4.); da se uzimanju uzoraka biološkog porekla i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrđivanja činjenica u postupku, može pristupiti i bez pristanka okrivljenog, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje (član 141. stav 1.); da se, ako je potrebno utvrditi postojanje traga ili posledice krivičnog dela na drugom licu, uzimanju uzoraka biološkog porekla i preduzimanju drugih medicinskih radnji u skladu sa stavom 1. ovog člana, može pristupiti i bez pristanka lica, izuzev ako bi nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje (član 141. stav 2.); da radnju iz st. 1. i 2. ovog člana po naredbi javnog tužioca ili suda preduzima zdravstveni radnik (član 141. stav 4.); da će predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje (član 147. stav 1.); da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak (član 152. stav 1.); da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja (član 152. stav 2.); da će se prilikom pretresanja, oduzeti privremeno predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja (član 153. stav 1.); da će se, ako se prilikom pretresanja nađu predmeti koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, oni opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju će se odmah izdati potvrda (član 153. stav 2.); da na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud (član 155. stav 1.); da naredba o pretresanju sadrži naziv suda koji je naredio pretresanje, označenje predmeta pretresanja, razlog pretresanja, naziv organa koji će preduzeti pretresanje, druge podatke od značaja za pretresanje (član 155. stav 2. tač. 1-5)); da će pretresanje iz stava 1. ovog člana započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe, a ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu (član 155. stav 3.); da se posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže (član 156. stav 1.); daće se držalac ili lice iz stava 1. ovog člana poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, da ako držalac ili lice iz stava 1. ovog člana zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa (član 156. stav 2.); da se pretresanju može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan (član 156. stav 3.); da će se držalac stana i drugih prostorija pozvati da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se da u njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice (član 156. stav 4.); da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika, da ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka (član 156. stav 7.); da se pretresanje vrši obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda, da se pretresanje vrši po pravilu danju, a izuzetno i noću, odnosno između 22 i 6 časova, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili je to određeno naredbom za pretresanje (član 157. stav 1. ); da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, a posebno će se obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću, da se u zapisnik unose i primedbe prisutnih lica, da zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica, da će se u slučaju da lice odbije da potpiše zapisnik, to posebno navesti, da će se o oduzetim predmetima sačiniti potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete (član 157. stav 4.); da se tok pretresanja može tonski i optički snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati, a ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka (član 156. stav 7.) ili bez predstavnika advokatske komore (član 156. stav 6.), snimanje i fotografisanje je obavezno, da će se snimci i fotografije priložiti zapisniku o pretresanju (član 157. stav 5.); da su javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije kad preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju dužna da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje (član 160.).

Odredbama člana 206. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-isprvka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 118/14, 94/16 i 35/19) propisano je da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina (stav 1.); da će se, ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od tri do petnaest godina (stav 2.); da će se, ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac kazniti zatvorom najmanje pet godina (stav 3.); da ako vrednost oduzetih stvari iz stava 1. ovog člana ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine (stav 4.); da će se za pokušaj dela iz stava 4. ovog člana kazniti (stav 5.).

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj odluci Už-947/2008 od 14. oktobra 2010. godine izrazio stanovište da, iako je stav Ustavnog suda da se odluke kojima se upravlja postupkom načelno ne mogu osporavati ustavnom žalbom, naredba o pretresanju stana, s obzirom na njen specifični karakter, predstavlja akt kojim se pod odgovarajućim uslovima mogu ograničiti određena Ustavom zajemčena prava, pa je stoga ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjene procesne pretpostavke za postupanje u ovom ustavnosudskom predmetu.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 40. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da pravo na nepovredivost stana nije apsolutno i neograničeno, jer su samim Ustavom utvrđena odstupanja od ovog prava, saglasno članu 20. stav 1. Ustava, kojim je utvrđeno da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena, ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Odredbom člana 40. stav 3. Ustava utvrđeno da su odstupanja od prava na nepovredivost stana dozvoljena i bez odluke suda, a izuzetno i bez prisustva svedoka, ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom, a odredbom člana 40. stav 2. Ustava, utvrđena su ograničenja ovog prava u svim ostalim slučajevima, pa je tako utvrđeno da se samo na osnovu pismene odluke suda može ući u tuđi stan i vršiti pretres bez saglasnosti njegovog držaoca, s tim da držalac stana ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, a ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Iz navedenih ustavnih odredbi jasno proizlazi da opravdanost ograničavanja prava na nepovredivost stana svakog pojedinca mora da proizlazi iz postojanja javnog interesa i potrebe da se zaštiti neki od legitimnih ciljeva navedenih u st. 2. i 3. člana 40. Ustava. Značaj pretresanja stana, kao dokazne radnje koja se preduzima u cilju pronalaženja okrivljenog, tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za krivični postupak ogleda se u tome što bi, bez njenog postojanja, postupak rasvetljavanja pojedinih krivičnih dela, bio znatno otežan, a ponekad i onemogućen. Stoga, kada se pretres stana pokaže kao nužna dokazna radnja, neophodno je da relevantno zakonodavstvo i praksa pruže pojedincima adekvatne i efikasne mere zaštite od zloupotrebe prilikom vršenja pretresa.

Ustavni sud konstatuje da je napred citiranim odredbama čl. 155. do 160. ZKP detaljno propisano postupanje nadležnih državnih organa prilikom pretresanja stana, pa su precizirani dodatni restriktivni uslovi, čija je svrha da nužnost zadiranja u nepovredivost stana bude opravdana relevantnim i dovoljnim razlozima, kako bi dejstvo preduzetih mera, kojima se tangiraju osnovna ustavna prava, bilo ograničeno na razumne okvire.

Zakonodavac precizno definiše postupak pretresanja stana ili drugih prostorija, propisujući da se držalac stana i drugih prostorija, odnosno lice na kome će se pretresanje preduzeti, najpre, poziva da dobrovoljno preda tražene predmete, odnosno lice, a uvek nakon što mu se prethodno naredba o pretresanju preda. Prepoznajući značaj zaštite sfere ličnog integriteta pojedinca, sa jedne strane, i represivne prirode dokazne radnje pretresanja, sa druge strane, ZKP predviđa i obavezu poučavanja takvog lica o pravu da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, te ukoliko ovo lice iskoristi zakonsku mogućnost na prisustvo advokata, doći će do odlaganja pretresanja, sve do njegovog dolaska, s tim da je ovo odlaganje vremenski ograničeno i to za najviše tri časa. Međutim, prisustvo branioca dokaznoj radnji pretresanja, predstavlja samo fakultativnu mogućnost, a ne obavezu.

Pretresanju se, izuzetno, može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, te bez poziva za predaju lica ili predmeta tj. bez davanja pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ukoliko je ispunjen neki od tri propisana uslova: prvi, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja; drugi, ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za krivični postupak i treći, ako je držalac stana i drugih prostorija nedostupan. Takođe, ukoliko se stekne jedan od navedena tri alternativno propisana uslova, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka. Odredbom člana 157. stav 5. ZKP, propisano je da će se tom prilikom tok pretresanja obavezno tonski i optički snimati i fotografisati.

Pored navedenog, naredba suda o pretresanju stana mora biti sastavljena tako da ograničava obim ovlašćenja prenetih na policiju, a ukoliko se pretres stana vrši bez naredbe suda, javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak čime se omogućava efikasna naknadna kontrola izvršenog pretresanja.

Budući da se u svojoj praksi oslanja na principe i stavove Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud dodatno ukazuje da prema ustaljenoj sudskoj praksi tog suda, pojam „nužde“ podrazumeva da mešanje odgovara hitnoj društvenoj potrebi i, posebno, da je srazmerno legitimnom cilju koji se želi ostvariti. Stoga, u svakom konkretnom slučaju, neophodno je ceniti: 1) da li su razlozi koji opravdavaju primenu takvih mera bili „relevantni“ i „dovoljni“ i 2) da li je ispoštovan princip srazmernosti između legitimnog interesa demokratske države da goni počinioce krivičnih dela i obezbedi zaštitu nacionalne bezbednosti, sa jedne strane i osnovnog prava pojedinca na poštovanje nepovredivosti stana, sa druge strane.

Kriterijumi koje je Evropski sud za ljudska prava uzima u obzir prilikom odlučivanja o postojanju pravične ravnoteže dva suprotstavljena interesa su, pored ostalih: 2a) težina krivičnog dela u vezi sa kojim je izvršen pretres stana, 2b) način i okolnosti u kojima je izdata naredba o pretresanju, posebno da li su u to vreme bili dostupni drugi dokazi i 2v) sadržaj i obim naloga, vodeći računa o prirodi prostora koji se pretresa i primenjenim zaštitnim merama kako bi se obezbedilo da se efekat preduzetih mera ograniči na razumne granice; 2g) stepen mogućih reperkusija na reputaciju osobe na koje se pretres odnosi svede na prihvatljivu meru (videti, pored ostalih Buck protiv Nemačke, broj predstavke 41604/98, od 28. aprila 2005. godine, st. 44. i 45.).

5.1. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj u oceni da li je podnosiocu ustavne žalbe radnjama policijskih službenika Policijske uprave u Subotici dana 12. februara 2021. godine, narušena nepovredivost stana u meri da se krši član 40. Ustava, potrebno je utvrditi: prvo, da li je došlo do mešanja države u pravo na nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe; i drugo, da li je to mešanje dozvoljeno sa aspekta sadržine st. 2. i 3. člana 40. Ustava, odnosno da li je konkretan pretres stana preduzet radi postizanja legitimnog cilja i da li je predmetno mešanje bilo neophodno u demokratskom društvu i srazmerno legitimnom cilju kojem se težilo .

Polazeći od toga da je naredba o pretresanju stana i drugih prostorija Osnovnog suda u Subotici Kppr. 97/21 od 10. februara 2021. godine realizovana, odnosno da su policijski službenici Policijske uprave u Subotici postupajući po njoj izvršili pretresanje stana i ostalih prostorija čiji je držalac podnosilac ustavne žalbe dana 12. februara 2021. godine u periodu od 7.30 do 8.30 sati, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do mešanja države u ostvarivanje prava podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana, zajemčenog članom 40. stav 1. Ustava.

Zadatak Ustavnog suda je zatim u tome da ispita ispunjenost tri uslova, pod kojima bi konkretno mešanje države u nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe bilo opravdano, i to: prvo, da li je mešanje zasnovano na zakonu; drugo, da li je mešanje države težilo zaštiti legitimnog cilja i treće, primenjujući princip proporcionalnosti treba utvrditi da li je mešanje države u nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe bilo neophodno u demokratskom društvu za postizanje tog cilja.

5.1a) Ispitujući ispunjenost prvog uslova, Ustavni sud je utvrdio da je pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe bilo zasnovano na odredbama člana 152. stav 1. i čl. 153, 155, 156. i 157. ZKP, koje su precizne, predvidive i transparentne, kao i da je naredba o pretresanju suda pre preduzimanja radnje pretresanja bila neposredno uručena podnosiocu ustavne žalbe koji je zatečen na adresi na kojoj je naređena radnja pretresanja.

Ustavni sud je, zatim, utvrdio da je osporena naredba o pretresanju stana sadržala bitne elemente propisane članom 155. stav 2. ZKP, te je u njoj označen naziv suda koji naređuje pretresanje; kao predmet pretresanja bio je označen stan i druge prostorije čiji je držalac podnosilac ustavne žalbe na tačno određenoj adresi stanovanja; kao razlog pretresanja bilo je navedeno da se pretresanje naređuje, jer je verovatno da će se pronaći tragovi krivičnog dela, odnosno predmeti važni za krivični postupak, koji potiču iz krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i to, novac i druga sredstva pribavljena izvršenjem krivičnog dela ili u vezi izvršenja krivičnog dela; da je u osporenoj naredbi o pretresanju označeno da je podnosilac ustavne žalbe osumnjičen za izvršenje krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika; da se pretresanje poverava policijskim službenicima Policijske uprave u Subotici; naredba je bila snabdevena potpisom sudije za prethodni postupak i pečatom suda, kao i da su policijski službenici koji su postupali po navedenoj naredbi sačinili zapisnik o pretresanju stana koji je podnosilac ustavne žalbe potpisao bez primedbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da nisu tačni, pa stoga ni ustavnopravno prihvatljivi navodi ustavne žalbe da je osporena radnja pretresanja stana podnosioca ustavne žalbe sprovedena na osnovu neobrazložene i nekonkretizovane naredbe suda, bez sačinjavanja zapisnika o pretresanju stana. Ustavni sud smatra da osporena naredba nije imala nijedan nedostatak, kako u pogledu izreke, tako ni u pogledu obrazloženja, kao i da je sud jasno i nedvosmisleno odredio granice u postupanju policijskih službenika u pogledu traženja predmeta i tragova krivičnog dela zbog kojeg se sprovodi predistražni postupak.

Pored navedenog, Ustavni sud je ocenio da je naredba o pretresanju stana podnosioca ustavne žalbe imala svoj osnov u odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te je ispunjen prvi uslov, uslov zakonitosti mešanja države u nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe.

5.1b) U odgovoru na pitanje da li je mešanje države u pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana težilo zaštiti jednog ili više legitimnih ciljeva, Ustavni sud je utvrdio da je predmetno pretresanje stana i drugih prostorija obavljeno u vezi sa predistražnim postupkom koji se pred nadležnim javnim tužilaštvom sprovodio zbog postojanja osnova sumnje da je podnosilac ustavne žalbe sa još jednim NN licem izvršio krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je mešanje imalo za cilj borbu protiv kriminala i otkrivanje bitnih okolnosti već izvršenog krivičnog dela – što svakako predstavlja legitiman cilj u smislu člana 40. Ustava.

5.1v) Prilikom ispitivanja ispunjenosti trećeg uslova – da li je navedeno zadiranje u pravo na nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe neophodno u demokratskom društvu, Ustavni sud je primenjujući princip proporcionalnosti, ocenjivao da li je predmetno mešanje bilo srazmerno legitimnom cilju kojem se težilo.

Budući da je Ustavni sud ocenio da su u naredbi Osnovnog suda u Subotici navedeni razlozi koji opravdavaju dokaznu radnju pretresa stana podnosioca ustavne žalbe bili relevantni i dovoljno obrazloženi, zadatak Suda je da oceni da li su, prilikom realizacije navedene naredbe, postojale adekvatne i efikasne mere zaštite od zloupotrebe. Ustavni sud konstatuje da činjenica da se pretres stana zasniva na naredbi koju je izdao sud ne predstavlja nužno dovoljnu garanciju, već je važno da li je sudski nadzor, nad preduzetom radnjom pretresanja pravilno sproveden i da li je sudija propisno ispitao postojanje razumne sumnje koja opravdava pretres, odnosno da li je savesno razmotrio verovatnoću da će pretresanje na mestu za koje je tražena naredba moglo dati relevantne rezultate. Ustavni sud, takođe, konstatuje da činjenica da na predmetnoj adresi pretresanja nisu pronađeni predmeti krivičnog dela (novac koji je oduzet prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništava od oštećene), sama po sebi ne znači da je narušena proporcionalnost između suprotstavljenih prava ili interesa.

Kada je reč o proceduralnim zaštitnim merama, Ustavni sud konstatuje da ZKP pruža dovoljne proceduralne garancije od proizvoljnosti u postupanju policije i zloupotreba prilikom pretresa stana, ali iz činjenica konkretnog predmeta proizlazi da pretres stana podnosioca ustavne žalbe na osnovu naredbe suda nije u potpunosti bio sproveden saglasno odredbama člana 156. ZKP, jer tokom pretresa stana nije bio prisutan nijedan punoletan građanin, kao svedok pretresa, a nije bio ispunjen nijedan od propisanih uslova, pod kojima se pretres stana može sprovesti bez prisustva svedoka: 1) ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja, 2) ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za krivični postupak ili 3) ako je držalac stana i drugih prostorija nedostupan.

Ustavni sud je utvrdio i da u zapisniku o pretresanju stana nije konstatovano da li su i koji su predmeti konkretnim pretresom pronađeni, odnosno iz navedenog zapisnika proizlazi da predmeti koji su traženi i označeni u naredbi – novac određene valute u određenom iznosu, nije pronađen, ali je podnosiocu ustavne žalbe izdata potvrda o privremenom oduzimanju predmeta od 12. februara 2021. godine, u kojoj je konstatovano da se „prilikom sprovođenja naredbe suda“ od njega privremeno oduzima jedan par patika plave boje broj 41.

Ispitujući da li su navedeni procesni propusti ugrozili pravičnu ravnotežu između dva suprotstavljena interesa u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno napred navedenim kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, utvrdio da je dokazna radnja pretresanja stana podnosioca ustavne žalbe preduzeta za potrebe predistražnog postupka u kojem je podnosilac ustavne žalbe bio osumnjičen da je prema oštećenoj ženi, u saizvršilaštvu sa još jednim NN licem, u noćnim satima izvršio krivično delo protiv njene imovine uz primenu nasilja; da je osporena naredba o pretresanju stana realizovana, tako što su policijski službenici kojima je pretresanje stana bilo povereno, u zakonom propisanom roku od dva dana od izdavanja naredbe, u prepodnevnim satima u periodu od 7.30 do 8.30 sati, preduzeli radnju pretresanja, tako što su, dolaskom na označenu adresu, pre početka pretresanja podnosiocu ustavne žalbe, uručili naredbu o pretresanju, u kojoj je označeno da je on osumnjičen za izvršenje krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, te je navedeno i da osumnjičeni ima pravo da angažuje advokata koji može prisustvovati pretresanju. Ustavni sud konstatuje da je od podnosioca ustavne žalbe konkretnom prilikom oduzet jedan par patika, u cilju upoređivanja sa tragovima pronađenih na mestu izvršenja krivičnog dela, a imajući u vidu da je u naredbi suda precizno bio određen predmet pretresanja i kao razlog pretresanja bilo navedeno da se pretresanje naređuje, jer je verovatno da će se pronaći tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak, koji potiču iz konkretnog krivičnog dela i to pre svih novac, kao i drugi predmeti koji su u vezi sa izvršenjem krivičnog dela, Ustavni sud je ocenio očigledno neosnovanim tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je opštim određivanjem predmeta koji se konkretnim pretresom težili pronaći, policija ovlašćena da oduzme šta god poželi.

Ustavni sud je utvrdio da je pretres stana izvršen uz izričitu saglasnost podnosioca ustavne žalbe, kao njegovog držaoca, a da podnosilac ustavne žalbe nije izrazio želju da pretresu prisustvuje njegov branilac; da je bez primedbi potpisao i potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da nije imao prigovora na izvršeni pretres, niti je u ustavnoj žalbi ukazano na određene zloupotrebe od strane policije prilikom realizacije naredbe o pretresu, te tako nijednim navodom ustavne žalbe nije izneta tvrdnja da oduzete patike nisu pripadale podnosiocu ustavne žalbe niti postoji bilo šta što bi ukazivalo na to da je bilo ko od prisutnih policijskih službenika posegnuo za podmetanjem dokaza protiv podnosioca ustavne žalbe ili na bilo koji drugi način postupao očigledno proizvoljno, zloupotrebljavajući svoja ovlašćenja prilikom sprovođenja pretresa.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu iznete ozbiljne tvrdnje koje bi dovele u sumnju neophodnost preduzetog pretresanja stana i drugih prostorija čiji je držalac podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud ne može da zaključi da je osporenim radnjama policijskih službenika Policijske uprave u Subotici od 12. februara 2021. godine došlo do narušavanja ravnoteže između dva suprotstavljena interesa, jer iz svih dokaza proizlazi da je pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe bilo srazmerno legitimnom cilju kojem se težilo.

Na temelju svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da radnjama policijskih službenika Policijske uprave u Subotici preduzetim dana 12. februara 2021. godine nije došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 40. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5.2. U pogledu istaknute povrede prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju podnosilac ustavne žalbe vezuje za osporenu radnju uzimanja bukalnog brisa i otisaka prstiju (biometrijski uzorci) od podnosioca ustavne žalbe od strane policijskih službenika Policijske uprave u Subotici dana 12. februara 2021. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu navedenog prava zasniva prvo, na sumnji u postojanje naredbe nadležnog državnog organa za preduzimanje osporene radnje uzimanja DNK uzorka, i drugo, na negiranju postojanja slobodno date saglasnosti za preduzimanje ove dokazne radnje, navodeći da je podnosilac ustavne žalbe funkcionalno nepismen i da su mu maternji jezici romski i mađarski, te da je pristao da mu se uzmu otisci prstiju i bukalni bris misleći da mora da se povinuje svakom nalogu policije.

Ustavni sud najpre konstatuje da sfera privatnog života, u smislu člana 8. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, obuhvata i fizički i moralni integritet neke osobe, te da, s obzirom da uzimanje uzorka pljuvačke bukalnim brisom usne šupljine predstavlja intervenciju koja, čak i ako je manjeg značaja, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja zadiranje u sferu privatnog života nekog lica (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Caruana protiv Malte, broj predstavke 41079/16, od 15. maja 2018. godine, stav 26; Detlef-Harro Schmidt protiv Nemačke, broj predstavke 32352/02, od 5. januara 2006. godine), budući da se tom radnjom obezbeđuje sadržaj pogodan za utvrđivanje nespornog DNK uzorak jedne osobe, koji sadrži značajnu količinu jedinstvenih ličnih informacija. Ustavni sud, takođe, ukazuje na to da se otisci papilarnih linija prstiju smatraju posebnom kategorijom ličnih podataka, koji su jedinstveni i nepromenljivi protekom vremena. Stoga se uzimanjem otisaka papilarnih linija, takođe, zadire u privatnu sferu pojedinca u smislu člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ustavni sud dalje konstatuje da navedeno zadiranje u privatan život može biti saglasno članu 8. Evropske konvencije pod sledećim uslovima: 1) da je zasnovano na zakonu; 2) da ima legitimni cilj i 3) da je bilo neophodno u demokratskom društvu.

5.2a) Kada je reč o prvom uslovu, Ustavni sud ukazuje da je uzimanje biometrijskih uzoraka, pored ostalih i otisaka papilarnih linija i bukalnog brisa od podnosioca ustavne žalbe bilo zasnovano na članu 140. ZKP, koji je precizan i dostupan svima i na osnovu kojeg uzimanje navedenih uzoraka od osumnjičenog lica za izvršenje nekog krivičnog dela nije uslovljeno njegovim pristankom. U ovom slučaju, uzimanje otisaka prstiju i bukalnog brisa je naredio nadležni javni tužilac u cilju utvrđivanja činjenica u predistražnom postupku, a podnosilac ustavne žalbe, koji je u tom postupku imao svojstvo osumnjičenog lica, nije osporio da je uzorak uzelo stručno lice, kako je to propisano gore navedenom odredbom Zakonika. Podnosilac ustavne žalbe nije tvrdio da uzimanje uzorka nije bilo lege artis ili da je na bilo koji način bilo štetno po njegovo zdravlje, niti je ukazivao na primenu prekomerne sile od strane stručnog lica koje je uzimalo sporne uzorke.

Stoga je, po oceni Ustavnog suda, sporna mera imala osnov y važećem zakony, te je ispunjen prvi uslov, uslov zakonitosti preduzete mere.

5.2b) Sud je dalje utvrdio da je uzimanje uzorka pljuvačke (bukalni bris) i otisaka prstiju naloženo kako bi se pronašao počinilac krivičnog delo razbojništva, koje po svojoj prirodi predstavlja teško krivično delo i sastoji se od primene prinude prilikom vršenja krivičnog dela krađe. Ustavni sud dodatno ukazuje da se u svetlu posebnih okolnosti konkretnog slučaja radi o posebno teškom krivičnom delu, budući da su postojali osnovi sumnje da je podnosilac ustavne žalbe sa još jednim NN izvršiocem krivično delo razbojništva učinio prema ženskoj osobi u toku noći, primenom sile, ugrožavajući njen telesni integritet udarcima i vezivanjem.

Stoga je, po oceni Ustavnog suda, naredba javnog tužioca težila legitimnom cilju, jer je bila usmerena na prikupljanje materijalnih dokaza koji su od značaja za krivičnu istragu teškog krivičnog dela, te tako na zaštitu interesa javne bezbednosti, otkrivanja učinilaca krivičnih dela i sprečavanje kriminala.

. 5.2v) Uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud, zatim, mora da utvrdi da li je postignuta pravedna ravnoteža između osnovnog prava pojedinca na poštovanje privatnog života i legitimnog interesa demokratske države da otkriva počinioce zločina i krivičnih dela i da obezbedi javnu sigurnost i bezbednost.

Ustavni sud ukazuje da uzimanje bukalnog brisa (bris usne šupljine), kada ga lege artis vrši stručno lice, traje vrlo kratko, ne prouzrokuje ni lakše telesne povrede niti se može reći da uzrokuje fizičku ili mentalnu patnju. Pored toga, odredbama čl. 140. do 142. ZKP predviđene su dovoljne garancije protiv proizvoljnog ili nepravilnog uzimanja i upotrebe DNK uzoraka i forenzičke registracije osumnjičenog (otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lični podaci, sastaviti lični opis i napraviti fotografija).

Zaštitne mere tiču se 1) ograničenja da se navedeni uzorci ni u kom slučaju ne mogu biti uzeti ukoliko bi time nastupila kakva šteta po zdravlje osobe, 2) načina na koji se uzimanje uzoraka sprovodi: 2a) na osnovu naredbe javnog tužioca ili suda i 2b) od strane stručnog lica i 3) ograničenja kruga osoba od kojih se navedeni uzorci mogu uzeti i bez pristanka tog lica, odnosno bez obzira na njegov pristanak. Shodno navedenim odredbama, biometrijski uzorci (otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris, lični podaci, lični opis, fotografija (tzv. forenzička registracija osumnjičenog), uzorci biološkog porekla (uz izuzetak uzoraka glasa i rukopisa) kao i uzorci za forenzičko-genetičku analizu se mogu uzeti i bez pristanka tog lica. Stručno lice može biti i obučeni policijski službenik, za uzimanje biometrijskih podataka (član 140. st. 1. i 3. ZKP) ili zdravstveni radnik, za uzimanje uzoraka biološkog porekla i uzoraka za forenzičko – genetičku analizu (član 141. st. 1. i 2. ZKP).

Ustavni sud ukazuje da navedeno nije u suprotnosti sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava na pretpostavku nevinosti i zabrane samooptuživanja u smislu člana 6. Konvencije. Naime, kada se radi o pribavljanju materijalnih dokaza od okrivljenog medicinskim sredstvima bez njegovog pristanka, ESLjP je u predmetu Saunders protiv Ujedinjenog Kraljevstva naglasio da privilegija protiv samooptuživanja podrazumeva poštovanje volje okrivljenog da ništa ne izjavi, ali da se ona ne proteže na upotrebu dokaza čije je postojanje nezavisno od volje okrivljenog i koje se od njega može prinudno pribaviti, kao što su, između ostalog, uzorci daha, krvi i urina i telesno tkivo u svrhu DNK testiranja (presuda u predmetu Saunders protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj predstavke 19187/91, od 17. decembra 1996. godine, stav 69.).

Primenom navedenog na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporio isključivo postojanje naredbe za preduzimanje ovih istražnih radnji i postojanje svog slobodno datog pristanka na uzimanje bukalnog brisa, tvrdeći da je doveden u zabludu da mora da udovolji svakom zahtevu policije. Budući da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom predistražnom postupku bio osumnjičen za izvršenje teškog krivičnog dela, da iz pribavljenih dokaza i dokaza koji su dostavljeni uz ustavnu žalbu proizlazi da je sporna mera preduzeta u fazi postupka kada nisu postojali drugi dovoljni dokazi koji bi sa višim stepenom sumnje ukazivali na učinioca predmetnog krivičnog dela, te imajući u vidu da podnosilac nije tvrdio da je bukalni bris uzet na način suprotan Zakoniku o krivičnom postupku, bilo uz primenu prekomerne sile, bilo da je zbog toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje ili da uzorak nije uzelo stručno lice, Ustavni sud ne može utvrditi da je predmetna mera bila nesrazmerna legitimnom cilju radi čijeg ostvarenja je preduzeta.

Pored navedenog Ustavni sud je, iz odgovora Osnovnog suda u Subotici Su. VIII-43 broj 8/23 od 6. novembra 2023. godine i dokaza koji su uz njega dostavljeni, utvrdio da nisu tačni navodi ustavne žalbe da za preduzimanje osporene radnje uzimanja bukalnog brisa i papilarnih linija od podnosioca ustavne žalbe nije postojala naredba nadležnog državnog organa, pa je ocenio da navodi podnosioca ustavne žalbe koji ne odgovaraju utvrđenim činjenicama, ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava.

Uzimajući u obzir sva ova razmatranja, Ustavni sud je utvrdio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe da je radnjama policijskih službenika Policijske uprave u Subotici uzimanja bukalnog brisa i otisaka prstiju od 12. februara 2021. godine došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa je i u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, donoseći odluku kao u tački 2. izreke.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povredu posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 1. Ustava, koju podnosilac obrazlaže navodima da nije „u najkraćem roku“ bio obavešten o razlozima krivičnog dela za koje se tereti, tvrdeći da mu je saopšteno da ima svojstvo osumnjičenog tek 18. februara 2021. godine, kada je u tom svojstvu saslušavan u prisustvu izabranog branioca, i da je do tada smatrao da policija prema njemu postupa kao prema građaninu od kojeg prikuplja obaveštenja, Ustavni sud je utvrdio da je u naredbi za pretres stana Osnovnog suda u Subotici Kpp. 97/21 od 10. februara 2021. godine, koja je predata podnosiocu pre izvršenog pretresa, podnosilac ustavne žalbe označen kao osumnjičeno lice za izvršenje krivičnog dela razbojništva, kao i da je dana 12. februara 2021. godine sa njim obavljen službeni razgovor radi prikupljanja obaveštenja od građana u kojem je on, pored ostalog, izjavio: „Nisam radio razbojništva ni u Hajdukovu ni u Subotici. Nisam išao u krađu“, te da je u zapisniku o saslušanju podnosioca ustavne žalbe u svojstvu osumnjičenog u prisustvu izabranog branioca Ku. 220/21 od 18. februara 2021. godine konstatovano da je građaninu tokom prikupljanja obaveštenja saopšteno da se od tog momenta smatra osumnjičenim; da osumnjičeni razume srpski jezik, te se podnosilac ustavne žalbe na srpskom jeziku detaljno izjasnio o okolnostima u vezi sa predmetnim krivičnim delom razbojništva koje mu je stavljeno na teret i zapisnik su on i njegov branilac potpisali bez primedbi.

Ustavni sud potom konstatuje da u vreme preduzimanja osporenih dokaznih radnji protiv podnosioca ustavne žalbe krivični postupak nije ni bio pokrenut, već se radilo o predistražnom postupku, koji prethodi formalnom pokretanju krivičnog postupka, i koji se sprovodi radi prikupljanja podataka i dokaza kako bi se došlo do odgovarajućeg stepena saznanja o izvršenom krivičnom delu i učiniocu i stvorili uslovi za pokretanje krivičnog postupka. U predistražnoj fazi prethodnog postupka ne postoji zakonska obaveza da osumnjičeni bude saslušavan u tom svojstvu pre preduzimanja bilo koje dokazne radnje usmerene prema njemu. Ovakvo stanovište nije u suprotnosti sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava u pogledu garancija prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava Detlef-Harro Schmidt protiv Nemačke).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se odredbom člana 33. stav 1. Ustava, garantuju posebna prava okrivljenom licu u toku krivičnog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, u ovom delu, preuranjena. Ustavni sud ukazuje na to da do povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog može doći tek sudskom presudom kojom je odlučivano o krivici okrivljenog lica, a da se ustavna žalba može podneti tek nakon što okrivljeni, u redovnom sudskom postupku iscrpi sva zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava.

Stoga je Ustavni sud, u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredbi člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9.) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 8301/2020: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija žalba zbog pretresanja stana
• Už 14220/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odbranu zbog saslušanja svedoka bez prisustva branioca u prekršajnom postupku
• Kzz 1427/2025: Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu narkotika
• Kzz 1002/2025: Odbijanje zahteva branilaca za zaštitu zakonitosti u predmetu neovlašćene proizvodnje droga
• Už 1430/2019: Odbijena i odbačena ustavna žalba protiv radnji u krivičnom postupku
• Už 3474/2019: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodno nezakonitog zadržavanja
• Kzz 630/2024: Presuda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitih dokaza