Odbijena ustavna žalba zbog propuštanja suda da odluči o predlogu
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv radnje propuštanja izvršnog suda. Iako sud nije formalno odlučio o novom predlogu, o istom zahtevu je već ranije pravnosnažno odlučeno, pa prava podnosilaca nisu povređena.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-33/2008
22.10.2009.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojše Filipovića i Borke Filipović, oboje iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stojše Filipovića i Borke Filipović izjavljena protiv radnje propuštanja Opštinskog suda u Loznici u predmetu I. 335/07.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stojša Filipović i Borka Filipović, oboje iz Loznice, su preko punomoćnika Milisava Vasića, advokata iz Loznice, 3. januara 2008. godine Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu protiv radnje Opštinskog suda u Loznici u predmetu I. 335/07. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su „odbijanjem izvršnog sudije da odluči o njihovom predlogu" izjavljenom Opštinskom sudu u Loznici 20. jula 2007. godine, kojim su tražili da „na način propisan zakonom i u postupku propisanom zakonom" sud utvrdi „da je prestalo, usled prebijanja potraživanja, njihovo potraživanje prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, u ukupnom iznosu od 11.895,00 dinara", uskraćena njihova prava, i to, pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo garantovano članom 36. stav 1. Ustava. Od Ustavnog suda traže da utvrdi povredu označenih prava i naloži Opštinskom sudu u Loznici da u roku od tri dana od dana prijema odluke Ustavnog suda, odluči o predlogu izvršnih poverilaca u predmetu I. 335/07.
2. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnog organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca za donošenje rešenja kojim se utvrđuje da je prestalo, usled prebijanja potraživanja, potraživanje izvršnih poverilaca - ovde podnosilaca ustavne žalbe prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, u ukupnom iznosu od 11.895,00 dinara, pa je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju tog suda I. 335/07 od 23. marta 2007. godine obustavljeno (stav 1.). Rešenjem je odbijen kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca da im izvršni dužnik naknadi troškove postupka koji su nastali posle donošenja rešenja o izvršenju u ukupnom iznosu od 12.600,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav 2.).
Protiv navedenog rešenja, podnosioci ustavne žalbe su 9. jula 2007. godine, Okružnom sudu u Šapcu izjavili žalbu. Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine njihovu žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine. Protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine, jedan od podnosilaca ove ustavne žalbe je izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu, povodom koje je u Ustavnom sudu formiran poseban predmet Už broj 29/08, o kojoj je Ustavni sud odlučivao na sednici održanoj 16. jula 2009. godine i doneo Odluku kojom je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Borke Filipović izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine.
Podnosioci ustavne žalbe su Opštinskom sudu u Loznici 20. jula 2007. godine izjavili predlog „radi prinudne naplate iznosa od 6.000,00 dinara (rsd) izvršenjem na potraživanju izvršnog dužnika", sa zahtevom da taj sud donese rešenje kojim će utvrditi da je prestalo, usled prebijanja potraživanja, potraživanje izvršnih poverilaca (podnosilaca ustavne žalbe) prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, u ukupnom iznosu od 11.895,00 dinara i kojim će obavezati izvršnog dužnika da izvršnim poveriocima naknadi troškove izvršnog postupka koji su nastali posle donošenja rešenja o izvršenju u iznosu od 2.700,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
4. Odredbama Ustava Republike Srbije, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).
Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca (član 2. stav 1.); da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor (član 12. stav 1.) i da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. stav 2.); da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmeti izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 49. stav 1.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da radnjama Opštinskog suda u Loznici nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosilaca ustavne žalbe koja su u njoj označena.
Ustavni sud je ocenio da „predlog" od 20. jula 2007. godine, podnet „radi prinudne naplate iznosa od 6.000,00 dinara (rsd) izvršenjem na potraživanju izvršnog dužnika" po svojoj sadržini nema karakter predloga kojim se pokreće postupak izvršenja, saglasno članu 2. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, jer se njime, naprotiv, traži da sud utvrdi da nema mesta sprovođenju izvršenja, jer je potraživanje izvršnih poverilaca prestalo usled prebijanja potraživanja. Zahtev iz ovog „predloga" identičan je zahtevu o kome je Opštinski sud u Loznici odlučio rešenjem I. 335/07 od 3. jula 2007. godine, a kojim je „odbijen kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca za donošenje rešenja kojim se utvrđuje da je prestalo, usled prebijanja potraživanja, potraživanje izvršnih poverilaca Stojše Filipović i Borke Filipović, oboje iz Loznice, prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, u ukupnom iznosu od 11.895,00 dinara, pa je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju ovog suda I. 335/07 od 23. marta 2007. godine obustavljeno".
Protiv ovog rešenja, podnosioci ustavne žalbe imali su pravo žalbe Okružnom sudu u Šapcu, koje su i iskoristili i o njihovoj žalbi je Okružni sud u Šapcu odlučio rešenjem Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine, a koje je bilo predmet ustavnosudske kontrole ovog Suda u predmetu Už broj 29/2008.
Ustavni sud nalazi da je Opštinski sud u Loznici trebalo da odluči i o podnesku podnosilaca ustavne žalbe od 20. jula 2007. godine koji je označen kao „predlog radi prinudne naplate", bez obzira što je iz njegove sadržine nesporno da se ne radi o predlogu kojim se pokreće postupak izvršenja u smislu odredaba Zakona o izvršnom postupku i bez obzira što se o zahtevu sadržanom u ovom podnesku sud već izjašnjavao, pošto je u formalnom smislu to bio novi predlog, pri čemu je sud jedino mogao doneti rešenje kojim se ovaj predlog odbacuje. Međutim, imajući u vidu da je o zahtevu sadržanom u predlogu odlučeno kako prvostepenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 23. marta 2007 godine, tako i rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine koje je doneto u postupku po žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja, Ustavni sud ocenjuje da su neosnovani navodi izneti u ustavnoj žalbi o povredi prava garantovanih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava, jer nedonošenjem rešenja o odbacivanju predloga od 20. jula 2007. godine podnosiocima nisu uskraćena navedena Ustavom zajemčena prava, pošto nepostupanje Opštinskog suda u Loznici nije bilo od uticaja na ostvarivanje i pružanje sudske zaštite podnosiocima ustavne žalbe.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/08), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
|
|
|
PREDSEDNIK dr Bosa Nenadić |