Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava od strane redovnih sudova, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda koji ne postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-330/2008
24.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Ćulibrka iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Ćulibrka, izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3395/07 od 26. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Ćulibrk iz Subotice je 18. marta 2008. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3395/07 od 26. decembra 2007. godine, kako navodi „zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog povrede čl. 21, 22, 25, 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je sud pogrešno primenio materijalno pravo na njegovu štetu, da nije sprovodio dokaze i nije saslušavao svedoke koje je on predlagao, kao i da je pogrešno utvrdio činjenično stanje. Takođe, navodi „da je u osporenoj presudi izražena povreda u primeni i tumačenju zakona i da se Vrhovni sud nije upustio u zakonitost drugostepene presude jer se ona zasniva na pogrešnoj primeni zakona i pravila postupka, te da su prvostepeni i drugostepeni sud propustili da cene ili uopšte nisu cenili određene činjenice i dokaze“. Predlaže „da se osporena presuda poništi i da se sprovede pravičan sudski postupak.“ Podnosilac ustavne žalbe pri tome osporava i „pravna stanovišta“ nižestepenih sudova, kao i Vrhovnog suda Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih orgna ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom. Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja o povredi Ustavom zajemčenih prava, odnosno o povredi odredaba Ustava koje su u žalbi navedene, već podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu dokaza od strane sudova, utvrđeno činjenično stanje na kom se zasniva osporena presuda kao i primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i, u suštini, predlaže da Ustavni sud postupa kao instancioni sud tako što će ispitati zakonitost presude Vrhovnog suda Srbije.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova opšte nadležnosti. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavni sud utvrđuje samo da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Naime, imajući u vidu navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati dokaze izvedene u sudskom postupku, niti preispitati pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju predloženih dokaza, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Dakle, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe uskraćena neka ustavna prava. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da su mu povređena označena Ustavom zajemčena prava. Naime, u ustavnoj žalbi podnosilac je interpretirao činjenično stanje utvrđeno u sudskom postupku, stanovište sudova o pravnom osnovu tužbenog zahteva, ali nije naveo razloge koji bi, po oceni Ustavnog suda, ukazivali na to da je Vrhovni sud osporenu presudu doneo bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno odlučujući ili zloupotrebljavajući dokaze na štetu podnosioca ustavne žalbe u smislu prava na pravično suđenje. Dakle, podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan argument koji bi bio potkrepljen uverljivim dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede nekog njegovog Ustavom zajemčenog prava.

Prema tome, ustavna žalba, nezavisno od svog obima, ne sadrži relevantne ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede određenog ustavnog prava podnosioca, već iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova. Takođe, Sud konstatuje da samo formalno pozivanje na veliki broj ustavnih odredaba, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Polazeći od toga da ustavna žalba ne sadrži razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenog akta postupa kao viši sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio zbog nedostatka Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Polazeći od iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti