Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Podnosiocima je dosuđena neadekvatna naknada od 300 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Sud, pozivajući se na praksu Evropskog suda, dosuđuje svakom po 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milke Kandić iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Odbija se ustavna žalba Milke Kandić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 949/08 od 11. decembra 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Milke Kandić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Užicu P. 1042/07 od 11. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 od 13. avgusta 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milka Kandić iz Užica je 9. marta 2009. godine preko punomoćnika – advokata Vasa Simanića iz Beograda, podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Užicu P. 1042/07 od 11. marta 2008. godine, presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 od 13. avgusta 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz 949/08 od 11. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „prava na pravnu sigurnost iz člana 34. Ustava“ i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su osporene presude donete uz povredu odredbe člana 279. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, jer je tužba tužilaca morala biti odbačena, zbog toga što se radi o već presuđenoj stvari - naknadi troškova postupka koji su dosuđeni tužiocima u pravnosnažno okončanom postupku u predmetu P. 644/04 koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu. Podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz 949/08 od 11. decembra 2008. godine i presudu Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 od 13. avgusta 2008. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 34. Ustava je utvrđeno: da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.); da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, kao i da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom (stav 2.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (stav 3.); da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (stav 4.); da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod (stav 5.); da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva (stav 6.).

Odredbe člana 36. Ustava utvrđuju da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao tužena u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, podnela zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 od 13. avgusta 2008. godine, u kome je istakla da je navedenom presudom učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, jer su sudovi svoje odluke zasnovali na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. istog Zakona.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 949/08 od 11. decembra 2008. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužene izjavljen protiv presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 od 13. avgusta 2008. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti tužena formalno poziva na bitnu povredu odredbe člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, ali ne navodi pri tom razloge koji se mogu podvesti pod tu bitnu povredu, te da formalno pozivanje tužene na zakonom propisan razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne čini zahtev dozvoljenim.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), kojima je, pre najnovijih izmena i dopuna ovog zakona objavljenih u „Službenom glasniku RS“, broj 119/09, bilo propisano: da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka i da se mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se, kao i da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala (član 3. st. 2. i 3.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. (član 361. stav 2. tačka 5)); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek (član 418.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 949/08 od 11. decembra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da je rešenje koje je ustavnom žalbom osporeno, doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama ZPP. Po oceni Ustavnog suda, obrazloženje osporenog rešenja je zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, a suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni relevantnih odredaba građanskog procesnog prava.

Naime, zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji se može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, tj. ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, bez obzira što iz predmetnog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da je izjavljen sa pozivom na bitnu povredu odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, ipak sledi ustavnopravno prihvatljiv zaključak Vrhovnog suda Srbije da formalno pozivanje tužene na zakonom propisan razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne čini po sebi zahtev dozvoljenim, posebno u situaciji kada nisu navedeni bilo kakvi razlozi koji se sadržinski mogu podvesti pod tu bitnu povredu odredaba procesnog zakona.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 949/08 od 11. decembra 2008. godine, podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, niti pravo na pravnu sigurnost kao element prava na pravično suđenje, koje je zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, jer se ni iz osporenih akata, niti iz drugih dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak ne može izvesti. Naime, Ustavni sud konstatuje da je uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, postojanje različitih odluka kod iste činjenične i pravne situacije.

Ocenjujući postojanje povrede prava na pravno sredstvo, Ustavni sud konstatuje da iako ustavna garancija iz člana 36. stav 2. Ustava ne podrazumeva obavezno obezbeđivanje pravne zaštite i u postupku po vanrednim pravnim sredstvima, ovaj sud je na stanovištu da ukoliko je odgovarajućim procesnim zakonom propisano neko vanredno pravno sredstvo, do povrede Ustavom zajemčenog prava može doći ako se licu uskrati mogućnost njegovog korišćenja. Međutim, osnovna pretpostavka za ostvarivanje prava na svako, pa i vanredno pravno sredstvo je da je ono izjavljeno na način i pod uslovima propisanim zakonom. Kako je u konkretnom slučaju Ustavni sud našao da odbacivanjem zahteva za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljenog, nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, to je Ustavni sud ocenio da joj time nije povređeno ni pravo na pravno sredstvo, jer Vrhovni sud nije imao procesnih uslova da meritorno odlučuje o podnetom pravnom leku.

Ustavni sud nije razmatrao istaknutu povredu odredaba člana 34. Ustava kojima je zajemčena pravna sigurnost u kaznenom pravu, jer se ovi navodi podnositeljke ne mogu dovesti ni u kakvu vezu sa osporenim aktima donetim u parničnom postupku.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz 560/08 od 17. septembra 2008. godine odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Užicu P. 1042/07 od 11. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 od 13. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da ista nije blagovremena iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva protiv drugostepene parnične presude po zakonu nije dozvoljeno, kao što je u konkretnom slučaju zaključio Vrhovni sud Srbije odbacujući podnositeljkin supsidijarno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv pravnosnažne sudske odluke donete u parničnom postupku teče od dana dostavljanja podnositeljki odluke drugostepenog suda donete po žalbi.

U situaciji kada je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenoj odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište već iskazano u ranije donetim odlukama Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už - 944/2009 od 16. jula 2009. godine).

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 9. marta 2009. godine, te činjenicu da je podnositeljka ustavne žalbe primila pismeni otpravak osporene presude Okružnog suda u Užicu Gž. 1089/08 najkasnije 27. avgusta 2008. godine, kada je podnela predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedene drugostepene presude neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 65/2009: Obavezno zastupanje advokata u postupku po vanrednim pravnim lekovima
• Už 333/2009: Odluka Ustavnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti i razumnom roku
• Už 501/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku po vanrednom pravnom leku
• Už 482/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti