Ustavni sud o ustavnoj žalbi koja osporava primenu prava u postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda privrednih sudova. Žalba ne sadrži ustavnopravne argumente, već ponavlja navode iz redovnog postupka, što nije dovoljno za utvrđivanje povrede ustavnih prava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi AD za proizvodnju opekarskih proizvoda ''Progres'' iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba AD za proizvodnju opekarskih proizvoda ''Progres'' izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Požarevcu P. 468/08 od 24. jula 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 6252/10 od 13. maja 2010. godine
O b r a z l o ž e nj e
1. AD za proizvodnju opekarskih proizvoda ''Progres'' iz Velike Plane je 12. jula 2010. godine, preko punomoćnika Slobodana Stanojevića, advokata iz Velike Plane, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da su osporene presude nezakonite i nepravične, te ''protivne odredbama procesnih i materijalnih propisa''. Naime, podnosilac smatra da tužioci nisu imali pravo na sticanje akcija bez naknade, u smislu člana 42. stav 2. tačka 2) Zakona o privatizaciji, iz razloga što tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije pravni sledbenik radnih organizacija u kojima su tužioci bili zaposleni. Ističe se da je pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo bilo nedelotvorno, jer je drugostepeni sud odbio žalbu ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio osporenu prvostepenu presudu, te da su na taj način tužioci stavljeni u povlašćeni položaj u odnosu na ostala lica koja su ostvarila pravo na besplatne akcije kod tuženog.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Trgovinskog suda u Požarevcu P. 468/08 od 24. jula 2009. godine usvojen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da imaju pravo na besplatne akcije na ime kod tuženog, kao subjekta privatizacije, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao lica koja su ranije bila zaposlena kod tuženog, i to u broju označene za svakog tužioca posebno u izreci presude.
Privredni apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Pž. 6252/10 od 13. maja 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
4. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ponavlja razloge istaknute u žalbi izjavljenoj protiv osporene prvostepene presude, kao i da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima u prilog tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava.
Ustavni sud ukazuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instancioni sud ispituje zakonitost sudskih odluka. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga označena ustavna prava.
S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su Trgovinski sud u Požarevcu i Privredni apelacioni sud u Beogradu dovoljno jasno obrazložili svoje odluke, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Takođe, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona, niti su navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom drugostepenom odlukom povređeno Ustavom garantovano pravo na pravno sredstvo. Naime, Ustavni sud konstatuje da se pravo na žalbu može delotvorno ostvariti ukoliko nadležni drugostepeni sud oceni sve relevantne žalbene navode. Razmatrajući navode ustavne žalbe, te obrazloženje prvostepene i drugostepene presude, Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeni sud u konkretnom slučaju određeno i potpuno izložio iz kojih razloga nalazi da je žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, neosnovana. Takođe, Ustavni sud naglašava da pojam ''delotvorni pravni lek'' ne znači da korišćenje određenog pravnog sredstva mora da rezultira pozitivnim ishodom za onoga ko ga koristi, te činjenica da pravno sredstvo koje je podnosilac koristio nije dovelo do pozitivnog ishoda za njega, sama po sebi ne predstavlja kršenje prava na delotvoran pravni lek.
Nadalje, Ustavni sud je ocenio da nema osnova ni za tvrdnje podnosioca da je osporenim presudama na bilo koji način diskriminisan, a u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije. Podnosilac nije izneo ni ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava.
Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, osim što je nezadovoljan ishodom konkretnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević