Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u izvršenju

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu. Podnositeljka nije uspela da naplati potraživanje iz radnog odnosa u izvršnim postupcima protiv preduzeća sa državnim kapitalom, koje je kasnije otišlo u stečaj bez imovine. Dosuđena joj je naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3311/2017
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi H. N . iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba H. N . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 959/03 i I. 1337/07 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, a po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 376/03 od 16. septembra 2003. godine i P1. 366/07 od 21. maja 2007. godine i izvršnih postupaka u predmetima Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 959/03 i I. 1337/07, umanjenog za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. H. N . iz Novog Pazara podnela je Ustavnom sudu, 19. aprila 2017. godine, preko punomoćnika I. J, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu , dopunjenu podnescima od 21. aprila i 30. maja 2017. godine, 24. marta 2018. i 5. jula 2019. godine, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 959/03 i I. 1337/07.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je najpre vodila parnične, a potom i izvršne postupke protiv poslodavca „R. – V.“ d.o.o. Novi Pazar, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa; da joj je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 72/14 od 10. februara 2015. godine usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 959/03 i I.1337/07, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 376/03 od 16. septembra 2003. godine i P1. 366/07 od 21. maja 2007. godine; da je nad poslodavcem izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17 u kome je podnositeljka prijavila svoja potraživanja. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakla je i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 959/03 od 24. novembra 2003. godine i I. 1337/07 od 26. juna 2007. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 72/14 od 10. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača H. N, ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je u izvršnim postupcima I. 959/03 i I. 1337/07 koji se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 2.000,00 dinara koji će biti isplaćen na teret budžeta Republike Srbije, razdeo predviđen za sudove.

Viši sud u Novom Pazaru je dopunskim rešenjem R4 I. 72/14 od 14. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, ispravio rešenje R4 I. 72/14 od 10. februara 2015. godine, tako što u izreci rešenja u stavu drugom izreke, umesto iznosa od 2.000,00 dinara treba da stoji iznos od 30.000,00 dinara, dok u preostalom delu rešenje ostaje neizmenjeno ; stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupci iz stava prvog izreke rešenja okončali u najkraćem roku, a stavom trećim izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara a do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Izvršni dužnik u osporenim izvršnim postupcima bilo je Preduzeće za proizvodnju prediva „R.– V.“ d.o.o. Novi Pazar, nad kojim je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 18. oktobra 2017. godine otvoren stečajni postupak.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 22. juna 2018. godine je zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „R. – V .“ d.o.o. Novi Pazar, po kom osnovu je stečajni dužnik 24. septembra 2018. godine brisan iz registra privrednih subjekata. U obrazloženju rešenja o zaključenju stečajnog postupka je navedeno: da je ispitno ročište održano 27. aprila 2018. godine, kada je donet zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja; da stečajni dužnik nema nikakve imovine, o čemu je stečajni upravnik dostavio završni račun, a takođe ni potraživanja prema pravnim i fizičkim licima; da je stečajni upravnik, nakon što je rasporedio sredstva koja su bila uplaćena na ime troškova vođenja stečajnog postupka, predložio da se isti zaključi; da je sud zakazao završno ročište na koje je uredno pozvao stečajne poverioce putem „Službenog glasnika Republike Srbije“; da na završnom ročištu, koje je održano 22. juna 2018. godine, nije bio prisutan nijedan stečajni poverilac; da je sud prihvatio završni račun stečajnog upravnika, kao i njegov predlog da se stečajni postupak zaključi, iz razloga što su poslovi stečaja završeni, a stečajni dužnik nema pokretne ili nepokretne imovine, kao ni potraživanja, te ne postoji mogućnost da se formira stečajna masa iz koje bi se namirili stečajni poverioci; da kako su sredstva uplaćena na ime troškova stečajnog postupka potrošena, sud je našao da je necelishodno njegovo dalje vođenje, pa je, na osnovu člana 148. Zakona o stečaju, odlučio kao u izreci. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 6. jula 2018. godine.

Iz izveštaja Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 24. septembra 2020. godine, koji je sačinjen na osnovu izjašnjenja stečajnog upravnika, Ustavni sud je utvrdio: da je podnositeljka ustavne žalbe, H. N, podnela prijavu potraživanja u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće „R . – V .“ d.o.o. Novi Pazar, u ukupnom iznosu od 1.237.003,43 dinara; da prijavljeno potraživanje predstavlja neisplaćene minimalne zarade po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 376/03 od 16. septembra 2003. godine i P1. 366/07 od 21. maja 2007. godine; da je stečajni upravnik priznao celokupan iznos prijavljenog neobezbeđenog potraživanja i svrstao ga u treći isplatni red po zaključku Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 27. aprila 2018. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe u osporenim izvršnim postupcima, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja imao državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, a po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 376/03 od 16. septembra 2003. godine i P1. 366/07 od 21. maja 2007. godine i izvršnih postupaka u predmetima Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 959/03 i I. 1337/07, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u izvršenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti