Neosnovanost ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da su razlozi za produženje pritvora, zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, bili relevantni, dovoljni i zasnovani na zakonu, te da postupak nije nerazumno dugo trajao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Jankovića iz Prištine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miodraga Jankovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K v. 1018/11 od 11. jula 2011. godine , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Janković iz Prištine podneo je Ustavnom sudu 21. jula 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Saveljića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 778/11 od 27. maja 2011. godine , rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 523/11 od 6. juna 2011. godine i rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 1018/11 od 11. jula 2011. godine , zbog povrede prava iz člana 31. stav 2. i člana 33. stav 6. Ustava Republike.

Podnosilac ustavne žalbe u ustavnoj žalbi navodi:

- da je rešenjem Višeg suda u Nišu Ki. 49/11 od 07.05.2011. godine prema njemu određen pritvor na osnovu odredaba člana 436 st av 1. tač. 1 ) i 2 ) Zakonika o krivičnom postupku, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 st av 1 . u podstrekavanju iz člana 34. u vezi sa članom 61 . Krivičnog zakonika;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu protiv njega i drugih lica podiglo optužni predlog zbog navedenog krivičnog dela:

- da je glavni pretres održan 12. maja 2011. godine, kojom prilikom su saslušana sva okrivljena lica ;

- da je 27. maja 2011. godine prema ostalim okrivljenima pritvor ukinut, dok je prema njemu pritvor produžen, iako je Apelacioni sud u Nišu rešenjem Kž.2. 471/11 od 25. maja 2011. godine uvažio njegovu žalbu i žalbe njegovih branilaca i ukinuo rešenje Osnovnog suda u Nišu Kv . 693/11 od 12. maja 2011. godine;

- da su rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2 523/11 od 06. juna 2011. godine njegova žalba i žalbe njegovih brani laca odbijen e;

- da mu je rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 1018/11 od 11. jula 2011. godine produžen pritvor za još mesec dana na osnovu odredbe člana 436 stav 1 . tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku, protiv kojeg rešenja je njegov branilac izjavio žalbu 13. jula 2011. godine;

- da je stupanjem na pravnu snagu optužnog predloga protiv njega, sud zakazao i održao tri glavna pretresa, i to dana 26. maja, 7. i 21. juna 2011. godine i da je na zadnjem pretresu doneo odluku da se oglašava nenadležnim za postupanje po istom, ali da je odlukom nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu određen isti sud;

- da trajanje pritvora nije svedeno na najkraće neophodno vreme , u skladu sa zakonom , jer je glavni pretres započeo 26. maja i osim saslušanja okrivljenih nije izveden nijedan od predloženih dokaza, „a uz to se sud posle stupanja na pravnu snagu optužnog predloga oglasio nenadležnim“, čime je prvostepeni sud odugovlači o krivični postupak na njegovu štetu, a time mu je povređeno pravo „iz člana 33 . st av 5 . Ustava , prema kojoj odredbi je predviđeno da svakom kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja“;

- da su razlozi za produženje pritvora u osporenim rešenjima neosnovani, jer „i da boravi na slobodi, okrivljeni Janković nije u mogućnosti da ponovi krivično delo, jer podstrekavanje ne može da vrši prema okrivljenima budući da su prema tim licima određene mere pritvora i da su svi optuženi udaljeni sa dužnosti iz policijskih uprava “, kao i da „bojazan da će okrivljeni Miodrag Janković ponoviti krivično delo jeste pravni osnov, ali takav osnov jeste vanprocesnog karaktera i u suprotnosti je sa Ustavom“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu navedenih prava i ukine osporeno rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž2 . 523/11 od 6. juna 2011. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Osnovnog suda u Nišu Su. VIII 632/11 od 24. oktobra 2011. godine i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti vezane za krivični postupak

Pred Osnovnim sudom u Nišu, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još deset optuženih lica, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 1967/11 od 12. maja 2011. godine, koji je bio u fazi glavnog pretresa.

Pre podizanja optužnog predloga, istražne radnje i istragu je sprovodio Viši sud u Nišu u predmetu Ki. 49/11 po predlogu za preduzimanje određenih istražnih radnji i zahtevu za sprovođenje istrage Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 89/11 protiv ukupno 24 osumnjičenih lica zbog više krivičnih dela.

Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u podstrekavanju iz člana 34. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, u sticaju sa krivičnim delom udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, koje se sastoji iz 30 krivičnopravnih radnji izvršenja.

Glavni pretres je održan 26. maja 2011. godine (kada su uzete odbrane okrivljenih) i 7. juna 2011. godine (kada je saslušan predstavnik Policijske uprave Priština), dok 21. juna 2011. godine nije održan i spisi predmeta su dostavljeni Višem tužilaštvu u Nišu. Sledeći pretres je zakazan i održan 18. avgusta 2011. godine i 2. septembra 2011. godine (na kome je saslušano pet svedoka) .



B) Činjenice i okolnosti vezane za pritvor



Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 5. maja 2011. godine do 19. avgusta 2011. godine.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 49/11 od 7. maja 2011. godine, na osnovu odredaba člana 436. stav 1. tač. 1) i 2) ZKP. Pritvor je određen i protiv još 23 osumnjičena lica.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe kasnije produžavan na osnovu odredbe člana 436. stav 1. tačka 2) ZKP.

Osporenim rešenjem vanpretresnog veća Osnovnog suda u Nišu Kv. 1018/11 od 11. jula 2011. godine pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 436. stav 1. tačka 2) ZKP.

U osporenom rešenju Osnovni sud u Nišu je, obrazlažući razloge za produženje pritvora iz člana 436. stav 1. tačka 2) ZKP prema podnosiocu ustavne žalbe naveo: „da postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnim predlogom stavljeno na teret, za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od tri godine, činjenica da se okrivljeni tereti da je kontinuirano u dužem vremenskom periodu od 29. marta 2010. godine do 6. septembra 2010. godine preduzeo 30 radnji...kojima je po navodima optužnog predloga podstrekavao više policijskih službenika...da preduzmu nedozvoljene radnje, brojnost radnji i upornost koju je okrivljeni po navodima optužnog predloga ispoljio u njihovom preduzimanju, po nalaženju ovog veća sve zajedno predstavljaju osobite okolnosti koje realno ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi mogao da ponovi krivično delo“.

Osporeno rešenje postalo je pravnosnažno 25. jula 2011. godine, donošenjem rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 695/11 kojim su kao neosnovane odbijene žalbe okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovih branilaca.

Podnosilac ustavne žalbe je pušten iz pritvora na osnovu rešenja o ukidanju pritvora Osnovnog suda u Nišu Kv. 1214/11 od 19. avgusta 2011. godine (koje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 889/11 od 19. septembra 2011. godine).

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Odredbama člana 436. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/ 02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je, pored ostalog: da se pritvor može odrediti, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje očigledno ukazuju na opasnost od bekstva i ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ili da će ponoviti krivično delo (stav 1. tač. 1 ) i 2)); da se u pogledu pritvora, od predaje optužnog predloga do izricanja prvostepene presude, primenjuju shodno odredbe člana 146. ovog zakonika, s tim što je veće dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (stav 3.); da je kada se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud dužan da postupa sa naročitom hitnošću (stav 4.).

5. U odnosu na istaknute povred e prava iz člana 31. st av 2. i člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 1018/11 od 11. jula 2011. godine nisu povređen a Ustavom zajemčen a prav a podnosioca na koj e se pozvao.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Polazeći od navedenog, kao i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 6. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 1018/11 od 11. jula 2011. godine ( koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 695/11 od 25. jula 20 11. godine) pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 436. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, koja propisuje da se pritvor može odrediti u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni, pored ostalog, ponoviti krivično delo. Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti delo, sudovi cene u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica vezanih za okrivljenog, što treba da dovede do zaključka o ispunjenosti navedenog zakonskog razloga za određivanje ili produženje pritvora.

U konkretnom slučaju, osporena rešenja o produženju pritvora su doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se može produžiti pritvor i dati su detaljni razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Nadležni sud je u osporen om rešenju obrazloži o postojanje navedenog razloga za produženje pritvora podnosioca ustavne žalbe. Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe ponoviti delo, po ovom osnovu je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo, pored ostalog, i time da postoji osnovana sumnja da je kontinuirano u dužem vremenskom periodu preduzeo 30 radnji izvršenja podstrekavanja više policijskih službenika da preduzmu nedozvoljene radnje. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak, koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Osnovnim sudom u Nišu, veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih (11 lica) i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oce ni i na osnovu kojih potom treba da donese prvostepenu odluku. Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je nadležni sud, kada je utvrdio da je presta o zakonski osnov za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru, pritvor ukinuo i on je pušten na slobodu, iako je u tom trenutku postupak protiv njega bio još uvek u fazi glavnog pretresa.

Sledom navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“, br. 109/07 i 99/11 ) i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na osporena rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 778/11 od 27. maja 2011. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2. 523/11 od 6. juna 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž2. 523/11 od 6. juna 2011. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 778/11 od 27. maja 2011. godine, podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu uručeno 7. juna 2011. godine, pre početka glavnog pretresa pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1233/10.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 21. jula 2011. godine, a da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, Ustavni sud je u odnosu na navedene akte, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega do sada navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), odlučio kao u izreci.