Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Povreda je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda, koji su više puta ukidali presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi mal. Đ. K. iz P, čiji je zakonski zastupnik majka M. R. iz P , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba mal. Đ. K. i utvrđuje se da je u parnič nom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Požarevc u u predmetu P . 1882/04-03, a koji je okončan pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 15703/10 povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mal. Đ. K. iz P, čiji je zakonski zastupnik majka M. R. iz P, je 21. jula 2011. godine, preko punomoćnika A. M, advokata iz P, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen ih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1882/04-30, a koji je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15703/10 od 18. februara 2011. godine.

Detaljno hronološki iznoseći tok osporenog sudskog postupka, podnosi lac ustavne žalbe, između ostalog, navod i: da je njegov pok. otac 16. oktobra 1996. godine pokrenuo parnični postupak podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Požarevcu radi utvrđenja prava stvarne službenosti prolaza pešice i motornim vozilom preko poslužnog dobra tuženog; da je prvostepeni sud doneo četiri presude koje su sve ukinute rešenjima Okružnog suda u Požarevcu; da je tužilac, u međuvremenu, preminuo, nakon čega je na njegovo mesto u parnici stupio mal. sin Đ. K, ovde podnosilac ustavne žalbe; da je Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 5583/10 od 9. jula 2010. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Požarevcu P. 1882/04-30 od 5. juna 2006. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Požarevcu; da se Osnovni sud u Požarevcu oglasio stvarno nenadležnim; da je Vrhovni kasacioni sud rešenjem R. 520/10 od 18. novembra 2010. godine utvrdio da je za suđenje u ovom sporu nadležan Apelacioni sud u Beogradu; da je postupak nastavljen pred Apelacionim sudom u Beogradu i okončan presudom navedenog suda Gž. 15703/10 od 18. februara 2011. godine, kojom su „uzurpirana osnovna prava mal. Đ. K, koji ne može nasleđenu nepokretnost da koristi neometano i bez velike štete“, te da je zbog „pogrešnog, nepotpunog i nemarnog rada sudova“ mal. N. obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povred u označenih prava, i poništi osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15703/10 od 18. februara 2011. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu P. 4404/2010-55 (ranije P. 1882/04-03 Opštinskog suda u Požarevcu), kasnije Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15703/10 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

N. K. iz P. je 16. oktobra 1996. godine podneo Opštinskom sudu u Požarevcu tužbu radi utvrđenja službenosti prolaza kolima i pešice preko poslužnog dobra tuženog. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1794/96-31. Tuženi nije pristupio na ročište za glavnu raspravu od 23. decembra 1996. godine, iako je uredno pozvan, pa je Opštinski sud u Požarevcu doneo presudu zbog izostanka, kojom je usvojio tužbeni zahtev. Na ročištu održanom 27. juna 1997. godine sud je, po predlogu tuženog, dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, i stavio van snage presudu zbog izostanka od 23. decembra 1996. godine.

Tokom dalje sprovedenog sudskog postupka prvostepeni sud je doneo četiri presude i to: P. 1288/99-31 od 23. marta 2001. godine, P. 1478/01-31 od 26. novembra 2002. godine, P. 1594/03-47 od 27. januara 2004. godine i P. 1882/04-30 od 5. juna 2006. godine, koje su sve ukinute odgovarajućim rešenjima Okružnog suda u Požarevcu Gž. 679/01 od 23. jula 2001. godine, Gž. 376/03 od 21. aprila 2003. godine, Gž. 819/04 od 29. septembra 2004. godine i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5583/10 od 9. jula 2010. godine, nakon čega su spisi predmeta vraćeni Osnovnom sudu u Požarevcu, na ponovno suđenje, koji je Vrhovnom kasacionom sudu podneo predlog za rešavanje sukoba nadležnosti.

Odlučujući o sukobu nadležnosti između Osnovnog suda u Požarevcu i Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R. 520/10 od 18. novembra 2010. godine odlučio da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu, sa obrazloženjem da apelacioni sud u konkretnom slučaju nije mogao ukinuti pobijanu prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na nadležnost, imajući u vidu da su prvostepene presude u ovoj parnici već više puta ukidane po odlukama drugostepenog suda.

Apelacioni sud u Beogradu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž. 15703/10 od 18. februara 2011. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca mal. Đ. K. iz P, kao pravnog sledbenika pok. tužioca N. K. iz P, čiji je zakonski zastupnik majka M. R. iz P, kojim je tražio utvrđivanje prava stvarne službenosti prolaza pešice i motornim vozilom u korist svog povlasnog dobra, a preko poslužnog dobra tuženog i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 21. juna 2011. godine uručen punomoćniku tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, i 111/09), koji se primenjivao do okončanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak započeo 16. oktobra 1996 . godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Požarevc u, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15703/10 od 18. februara 2011. godine, iz čega proizilazi da je postupak ukupno trajao preko 14 godina. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe stupio u parnicu tokom 2007. godine, nakon smrti svog oca.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari, doneo četiri presude, i to: P. 1288/99-31 od 23. marta 2001. godine, P. 1478/01-31 od 26. novembra 2002. godine, P. 1594/03-47 od 27. januara 2004. godine i P. 1882/04-30 od 5. juna 2006. godine, koje su sve ukinute odgovarajućim rešenjima Okružnog suda u Požarevcu Gž. 679/01 od 23. jula 2001. godine, Gž. 376/03 od 21. aprila 2003. godine, Gž. 819/04 od 29. septembra 2004. godine i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5583/10 od 9. jula 2010. godine, zbog povrede pravila postupka.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka značajno doprineo i Okružni sud u Požarevcu, jer je više puta ukidao prvostepene presude, a nije koristio ovlašćenje iz Zakona o parničnom postupku da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom i da na osnovu rezultata održane rasprave sam odluči o zahtevima stranaka. Isto je postupio i Apelacioni sud u Beogradu, kada je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, iako su prvostepene presude već više puta bile ukidane od strane drugostepenog suda. Apelacioni sud u Beogradu je prihvatio da odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva, tek nakon što je Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o sukobu nadležnosti između Osnovnog suda u Požarevcu i Apelacionog suda u Beogradu, utvrdio da je za suđenje u sporu nadležan apelacioni sud. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine , od 6. septembra 2005. godine), jer u sebi inherentno nosi rizik od prekoračenja razumnog roka za okončanje sudskog postupka.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča parnicu u koju je stupio na mesto tužioca, kao pravni sledbenik svog pok. oca, koji je tražio utvrđenje prava stvarne službenosti prolaza pešice i motornim vozilom u korist svog povlasnog dobra, a preko poslužnog dobra tuženog.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Požarevcu, Okružnog suda u Požarevcu i Apelacionog suda u Beogradu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P . 1882/04-03, a koji je okončan pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 15703/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u ovom delu, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Apelacioni sud u Beogradu u navedenoj presudi dao dovoljno i jasno obrazloženje za svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra ni arbitrernim ni proizvoljnim. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži razloge koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava podnosioca, već se u suštini traži od Ustavnog suda da još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog su da („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti