Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog nerazumno dugog trajanja parničnog postupka od skoro deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova u sporu koji nije bio preterano složen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud , Veliko veće u, sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1154/07, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V. iz P. je 21. jula 2011. godine, preko punomoćnika - Agencije za konsalting i menadžment poslove čiji je vlasnik preduzetnik N. S. iz P, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na rad zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1154/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je predmetni postupak neopravdano odugovlačen od strane nadležnih sudova jer je trajao skoro 11 godina; da je postupak po žalbi trajao više godina, a po reviziji tri godine; da mu je nerazumno dugim trajanjem predmetnog postupka povređeno i pravo na rad jer su nadležni sudovi uskratili njegovom punomoćniku pravo da naplati svoj rad, iako Agencija ima svoj cenovnik usluga; zahteva „da Ustavni sud naloži povraćaj u pređašnje stanje kako bi se ponovo odlučilo o naknadi parničnih troškova na ime zastupanja od strane punomoćnika podnosioca ustavne žalbe po cenovniku Agencije kao i da se odluka Ustavnog suda objavi u elektronskim i pisanim medijima“. Zahteva i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Požarevcu P. 1154/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. jula 2001. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Požarevcu protiv tužene S. partije S, radi naknade neimovinske štete. Predmet je dobio broj P. 1003/01.

Pred Opštinskim sudom u Požarevcu bilo je održano 16 ročišta za glavnu raspravu, dok deset ročišta nije bilo održano, i to: dva zbog bolesti postupajućeg sudije, jedno zbog službene sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog mogućnosti rešenja spora mirnim putem, tri zbog nedolaska svedoka, dva zbog nedolaska punomoćnika tužioca, jedno na zahtev tužioca. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke u više navrata, saslušanjem više svedoka, suočenjem između svedoka, izvršen je uvid u medicinsku dokumentaciju tužioca, kao i u više novinskih članaka, pribavljeni su određeni izveštaji od P. „O.“ iz P. i od Ministarstva pravde.

Podneskom od 6. avgusta 2001. godine tužilac je predložio izdavanje privremene mere i rešenjem Opštinskog suda u Požarevcu P. 1003/01 od 5. oktobra 2001. godine usvojena je predložena privremena mera, pa je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje konkretnog objekta na određenoj katastarskoj parceli katastarske opštine Požarevac i određeno je da će privremena mera trajati do okončanja spora.

Rešenjem Opštinskog suda u Požarevcu Ipv. P. 25/01 od 25. oktobra 2001. godine odbijen je kao neosnovan prigovor punomoćnika tuženog izjavljen protiv rešenja tog suda P. 1003/01 od 5. oktobra 2001. godine kojim je usvojena predložena privremena mera.

Presudom Opštinskog suda u Požarevcu P. 1003/01 od 24. maja 2006. godine, u stavu protiv izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za pretprljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, na ime neimovinske štete, isplati iznos od 170.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. maja 2006. godine, pa do konačne isplate; stavom drugim izreke za veće traženje tužioca, za razliku od traženih 15.000.000,00 dinara, do isplaćenih 170.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 6. jula 2001. do 24. maja 2006. godine, i za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 170.000,00 dinara počev od 6. jula 2001. do 24. maja 2006. godine, na ime pretprljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, tužbeni zahtev je odbijen; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade troškova postupka iznos od 55.500,00 dinara. Rešenjem Okruženog suda u Požarevcu Gž. 702/07 od 24. jula 2007. godine, donetim po žalbama obe stranke, ukinuta je presuda Opštinskog suda u Požarevcu P. 1003/01 od 24. maja 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 1154/07 i održana su dva ročišta na kojima su pročitani celokupni spisi predmeta kao i izjave svedoka, a ponovo je saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke.

Presudom Opštinskog suda u Požarevcu P. 1154/07 od 15. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za pretrpljene duševne bolove, zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, na ime neimovinske štete, isplati iznos od 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. novembra 2007. godine, pa do isplate, stavom drugim izreke, za veće traženje tužioca - za razliku od dosuđenih 60.000,00 dinara do traženih 15.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15. novembra 2007. godine pa ubuduće i za traženje zakonske zatezne kamate na iznos od 15.000.000,00 dinara počev od 6. jula 2001. godine do 15. novembra 2007. godine, tužbeni zahtev je odbijen, a stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade troškova postupka iznos od 55.500,00 dinara.

Presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž. 112/08 od 26. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika tužioca i odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika tuženog i ožalbena presuda Opštinskog suda u Požarevcu P. 1154/07 od 15. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke i u stavu drugom izreke u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev tužioca za traženu zakonsku zateznu kamatu za period od 6. jula 2001. godine do 15. novembra 2007. godine, je potvrđena; stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda, i to: u stavu 2. izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete pored dosuđenog iznosa stavom prvim izreke prvostepene presude isplati iznos od još 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15. novembra 2007. godine, pa do isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca za iznos od 14.900.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan, u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 81.500,00 dinara.

Revizijskom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 797/10 od 16. marta 2011. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su kao neosnovane revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 112/08 od 26. novembra 2008. godine; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 60. Ustava između ostalog jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom; da svako ima pravo na slobodan izbor rada (st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i prema Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen pet godina i četiri meseca tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 6. jula 2001. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odlučivanja.

Naime, nakon podnošenja tužbe prva prvostepena presuda je doneta posle pet godina i u tom petogodišnjem periodu sud je odlučio o privremenoj meri, održano je 16 ročišta, dok deset ročišta nije bilo održano. Drugostepeni sud je posle godinu dana odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Dalje, nova prvostepena presuda je doneta posle četiri meseca, dok je drugostepeni sud odlučio posle godinu dana, a revizijski sud nakon dve godine i četiri meseca.

Dakle, predmetni postupak u tri sudske instance je ukupno trajao devet godina i osam meseci.

Po oceni Suda, iako su nadležni sudovi u relativno kratkim vremenskim razmacima odlučivali, osim prvostepenog suda koji je prvu prvostepenu presudu doneo nakon pet godina, i revizijskog suda koji je odlučio posle dve godine i četiri meseca, ukupno trajanje parničnog postupka od devet godina i osam meseci a koji nije bio posebno složen, predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe je u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka, imajući u vidu da dva ročišta nisu održana zbog nedolaska njegovog punomoćnika a jedno na njegov zahtev.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od značaja za podnosioca imajući u vidu da se radilo o zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede njegove časti i ugleda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1154/07 te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka kao i doprinos podnosioca trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu istaknute povrede prava na rad iz člana 60. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označeno ustavno pravo, s obzirom na njegovu Ustavom utvrđenu sadržinu, ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa navodima ustavne žalbe. Stoga je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti