Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust suda da sprovede izvršenje protiv dužnika sa državnim kapitalom, koji je kasnije otišao u stečaj bez imovine, doveo je do povrede prava podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3332/2017
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmet u I. 1006/06 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 302/06 od 30. marta 2006. godine i izvršnog postupka u predmet u Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1006/06, umanjenog za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Novog Pazara podnela je Ustavnom sudu, 21. aprila 2017. godine, preko punomoćnika I. J, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu , dopunjenu podnescima od 2 5. maja 2017. godine, 3. maja i 28. juna 2018. godine, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredb om člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postup ku koji su vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmet u I. 1006/06.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je vodila najpre parnični, a potom i izvršni postup ak protiv poslodavca „R.– V.“ D.O.O. Novi Pazar, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa; da joj je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 126/15 od 24. decembra 2015. godine usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1006/06 i I. 1043/06; da je nad poslodavcem izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17 u kome je podnositeljka prijavila svoja potraživanja. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakla je i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenj em o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1006/06 od 10. jula 2006. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dopisa Privrednog suda u Kraljevu VIII Su. br. 44/2020-281-1 od 28. septembra 2020. godine i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu utvrdio, sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 126/15 od 24. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača M. L, ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je u izvršnim postupcima I. 1006/06 i I. 1 043/06 koji se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo predlagača na suđenje u razumom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava; u stavu dr ugom izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara koji će biti isplaćen na teret budžeta Republike Srbije, razdeo predviđeno za sudove ; stavom trećim izreke je odbijen zahtev predlagača na ime primerene naknade preko iznosa dosuđenog u stavu drugom izreke do iznosa od 300.000,00 dinara na dan isplate, a stavom četvrtim izreke je naloženo Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme se neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima I. 1006/06 i I. 1043/06, okončali u najkraćem roku.

Izvršni dužnik u osporenim izvršnim postupcima bilo je Preduzeće za proizvodnju prediva „R .– V.“ D.O.O. Novi Pazar, nad kojim je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 18. oktobra 2017. godine otvoren stečajni postupak.

Iz sadržine dopisa Privrednog suda u Kraljevu VIII Su. br. 44/2020-281-1 od 28. septembra 2020. godine, proizlazi da je podnositeljka Mukadesa Lukać podnela prijavu potraživanja broj 17 za potraživanje na ime neisplaćenih minimalnih zarada po presudi Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 302/06 od 30. marta 2006. godine sa obračunom kamate. Podnositeljki je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 376.027,66 dinara, i to: na ime glavnog duga u prvom isplatnom redu iznos od 18.876,00 dinara i iznos od 122.589,46 dinara i na ime kamate u trećem isplatnom redu iznos od 234.562,20 dinara po zaključki suda od 27. aprila 2018. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 22. juna 2018. godine je zaključen stečajni postupak, po kom osnovu je stečajni dužnik 24. septembra 2018. godine brisan iz registra privrednih subjekata. U obrazloženju rešenja o zaključenju stečajnog postupka je navedeno: da je ispitno ročište održano 27. aprila 2018. godine, kada je donet zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja; da stečajni dužnik nema nikakve imovine, o čemu je stečajni upravnik dostavio završni račun, a takođe ni potraživanja prema pravnim i fizičkim licima; da je stečajni upravnik, nakon što je rasporedio sredstva koja su bila uplaćena na ime troškova vođenja stečajnog postupka, predložio da se isti zaključi; da je sud zakazao završno ročište na koje je uredno pozvao stečajne poverioce putem „Službenog glasnika Republike Srbije“; da na završnom ročištu, koje je održano 22. juna 2018. godine, nije bio prisutan nijedan stečajni poverilac; da je sud prihvatio završni račun stečajnog upravnika, kao i njegov predlog da se stečajni postupak zaključi, iz razloga što su poslovi stečaja završeni, a stečajni dužnik nema pokretne ili nepokretne imovine, kao ni potraživanja, te ne postoji mogućnost da se formira stečajna masa iz koje bi se namirili stečajni poverioci; da kako su sredstva uplaćena na ime troškova stečajnog postupka potrošena, sud je našao da je necelishodno njegovo dalje vođenje, pa je, na osnovu člana 148. Zakona o stečaju, odlučio kao u izreci. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 6. jula 2018. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe u osporenom izvršnom postupku I. 1006/06, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja imao državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 302/06 od 30. marta 2006. godine i izvršnog postupka u predmet u Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1006/06, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti