Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naknade štete. Sud je ocenio da je postupak, iako je trajao četiri i po godine, vođen efikasno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3335/2010
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Stojanovića iz Gaja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubomira Stojanovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kovinu u predmetu P. 366/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Stojanović iz Gaja je 14. jula 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kovinu u predmetu P. 366/06, a zatim P. 67/09.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 10. oktobra 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kovinu protiv tuženih Vodoprivrednog preduzeća "Podunavlje" iz Kovina i Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" iz Novog Sada , radi naknade štete, i da parnični postupak i dalje nije okončan.

Podnosilac detaljno i hronološki obrazlaže tok i vođenje predmetnog parničnog postupka kao i činjenično stanje predmetnog spora, navodeći da mu je neefikasnim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Sl užbeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-O dluka US) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. člana 82. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Kovinu P. 366/06, kasnije Osnovnog suda u Pančevu P. 701/11 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. oktobra 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kovinu, radi naknade štete, protiv tuženih Vodoprivrednog preduzeća "Podunavlje" iz Kovina, kao tuženog prvog reda i Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vojvodina vode " iz Novog Sada, kao tuženog drugog reda. Predmet je dobio broj P. 366/06.

Pred Opštinskim sudom u Kovinu održano je deset ročišta za glavnu raspravu, dok četiri ročišta nije bilo održano , i to: dva jer tuženi drugog reda nije pristupio, a nije uredno pozvan, jedno na zahtev prvotuženog, a jedno zbog nedostat aka procesnih pretpostavki.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem svedoka, veštačenjem od strane veštaka inž enjera hidromelioracije, Biroa za geodetske poslove iz Kovina i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Na ročištu od 6. novembra 2008. godine kostatovano je da parnične stranke nisu pristupile, kao ni njihovi punomoćnici , a uredno su pozvani i sud je doneo rešenje P. 366/06 od 6. novembra 2008. godine kojim se smatra da je tužba povučena. Rešenjem P. 366/06 do 5. februara 2009. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta od 6. novembra 2008. godine, pa je rešenje P. 366/06 od 6. novembra 2008. godine ukinuto.

Zatim je predmet dobio broj P. 67/09 i presudom Opštinskog suda u Kovinu P. 67/09 od 2. marta 2009. godine , u stavu prvom izreke , odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu naknade materijalnu štetu i izgubljenu dobit za period od 1999. godine do 2007. godine u visini od 607.000,00 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom , da se obaveže tuženi prvog reda da izvrši pročišćavanje kanala u potezu "livade" u katastarskoj opštini Deliblato , da tuženi solidarno naknade parnične troškove, dok je u stavu drugom izreke obavezan tužilac da tuženom prvog reda naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 5100/10 od 1. marta 2011. godine, žalbu odbi o kao neosnovan u i potvrdio presud u Opštinskog suda u Kovinu P. 67/09 od 2. marta 2009. godine. Tužilac je 28. aprila 2011. godine izjavio reviziju protiv drugostepene presude i rešenjem Osnovnog sud a u Pančevu P. 701/11 od 12. jula 2011. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 5100/10 od 1. marta 2011. godine. Rešenjem Višeg suda u Pančevu Gž. 1217/11 od 5. oktobra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Pančevu P. 701/11 od 12. jula 2011. godine o odbacivanju revizije.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen mesec dana tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 10. oktobra 200 6. godine do pravnosnažnosti okončanja postupka .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opšti nskim sudom u Kovinu u predmetu P. 366/06, zatim P. 67/09 i na kraju pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu P. 701/11.

Ustavni sud je utvrdio da su u osporenom postupku nadležni sudovi delotvorno, efikasno i u kratkim vremenskim rokovima postupali. Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene odluke prošlo je dve i po godine, drugostepeni sud je odlučio posle dve godine, dok je o izjavljenoj reviziji u dve sudske instance odlučeno za šest meseci. Dakle, od podnošenja tužbe 10. oktobra 2006. godine do pravnosnažno okončanog postupka prošlo je četiri i po godine, dok su o izjavljenoj reviziji prv ostepeni i drugostepeni sud odlučili za šest meseci , odbacivši reviziju kao nedozvoljenu.

Takođe, po oceni Ustavnog suda, prvostepeni sud je redovno i u kratkim vremenskim razmacima održavao ročišta za glavnu raspravu , na kojima je izvodio brojne dokaze jer je konkretan predmet kao relativno složen iziskivao izvođenje većeg broja dokaza, posebno veštačenjem od strane više veštaka i institucija.

Dakle, na osnovu svega navedenog, po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kovinu u predmetu P. 366/06, zatim P. 67/09 i na kraju pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu P. 701/11.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti