Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak u radnom sporu traje preko šest godina i još uvek je u prvostepenoj fazi, što je nerazumno dugo, bez doprinosa podnosioca odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slije pčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Pejovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milutina Pejovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim os novnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 569/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Milutin Pejović iz Beograda je 14. jula 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 30/07.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi i u kasnijim dopunama ustavne žalbe naveo: da je 17. januara 2007. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu u radnom sporu protiv generalnog direktora ''Telekom''-a Srbije kao prvotuženog i ''Telekom''-a Srbije kao drugotuženog, radi utvrđenja, činidbe i naknade štete; da Prvi opštinski sud u Beogradu rešenjem P1. 30/07 od 14. maja 2009. godine nije dozvolio predloženi povraćaj u pređašnje stanje od strane podnosioca, iz razloga što je sud tužbu smatra o povučenom jer podnosilac nije pristupio ročištu , kako je bio opravdano sprečen usled hirurške intervencije; da je Viši sud u Beogradu rešenjem Gž1. 517/10 od 21. decembra 2010. godine ukinuo prvostepeno rešenje P1. 30/07 od 14. maja 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je Prvi osnovni sud u Beogradu rešenjem P1. 620/10 od 31. januara 2011. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje; da je osporeni parnični postupak i dalje u fazi prvostepenog odlučivanja, te da mu je takvim postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok j e stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada j e podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 569/11 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 30/07) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 17. januara 2007. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv D. P, generalnog direktora ''Telekom''-a Srbije, a.d, kao prvotuženog i ''Telekom''-a Srbije a.d , kao drugotuženog, radi utvrđenja, činidbe i naknade štete. Tužbom se traži: da sud utvrdi da su ugovor o radu br. 10385 od 27. decembra 2002. godine i aneks ugovora o radu br. 56543/10358 od 2. avgusta 2007. godine , zaključeni između tužioca i tuženih , ništavi; da se obave že drugotuženi da sa tužiocem zaključi nov ugovor o radu; da se obave žu oba tužena da tužiocu naknade materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu ugovorom i anek som ugovora o radu. Tužbeni zahtev je preciziran 27. marta 2008. godine.

Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je devet ročišta za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije održano zbog promene postupajućeg sudije.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem više svedoka i saslušanjem parničnih stranaka. Na ročištu od 4. maja 2009. godine utvrđeno je da parnične stranke nisu pristupile a uredno su pozvane i sud je doneo rešenje P1. 30/07 od 4. maja 200 9. godine da se tužba smatra povučenom. Rešenjem Prvom opštinskog suda u Beogradu P1. 30/07 od 14. maja 2009. godine nije dozvoljeno vrać anje u pređašnje stanje po predlogu tužioca od 5. maja 2009. godine. Protiv oba rešenja tužilac je izjavio žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu GžI. 3483/09 od 30. jula 2009. godine, donetim po žalbi tužioca protiv prvostepenog rešenja P1. 30/07 od 4. maja 2009. godine, predmet je vraćen prvostepenom sudu radi dopune postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 517/10 od 21. decembra 2010. godine ukinuto je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 30/07 od 14. maja 2009. godine i predmet je vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu kao prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P1. 620/10 od 31. januara 2011. godine, u stavu prvom izreke , dozvolio vraćanje u pređašnje stanje a u stavu drugom izreke ukinuo je rešenje Prvo g opštinskog suda u Beogradu P1. 30/07 od 4. maja 2009. godine.

Zatim je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu predmet dobio broj P1. 569/11 i dalje je održano četiri ročišta za glavnu raspravu na kojima su saslušavane parnične stranke i svedoci dok četiri ročišta nije održano, i to: dva iz procesnih razloga, jedno zbog preraspodele predmeta u sudu, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da zadnje ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. mart 2013. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije i određeno je da će sledeće ročište biti zakazano naknadno, pismenim putem. Dalje u spisima predmeta nema dokaza o daljem zakazivanju ili održavanju ročišta.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano : da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da j e sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st av 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razumna dužina trajanja ovog sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko-pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume ovoga suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postup ali da bi se parnični postupak, koji ima za predmet radni spor , okončao u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe do odlučivanja o ustavnoj žalbi, prošlo je više od šest godina, a predmet je i dalje u postupku prvostepenog odlučivanja. Pred prvostepenim sudom je ukupno održano 13 ročišta za glavnu raspravu, dok pet ročišta nije održano bez krivice podnosioca ustavne žalbe.

Dakle, prvostepeni postupak traje više od šest godina, što ka ko po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka.

Po oceni Suda, podnosilac nije doprineo trajanju postupka j ep se uredno odaziva o pozivima suda, postupa o j e po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljava o svoja procesna ovlašćenja, a takođe je više puta podnosio urgencije nadležnim sudovima tražeći ubrzanje postupka.

Takođe, imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva radni spor, nema sumnje da je ishod tog spora bio od značaja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da u navedenom postupku nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja da bi postupak, u kome ni prvostepena odluka nije doneta, trajao preko šest godina .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da j e podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 30/07, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 569/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti