Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda privrednih sudova u sporu radi utvrđenja ništavosti ugovora o prodaji hotela. Navodi žalbe o pogrešnoj oceni dokaza ne predstavljaju ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje i imovinu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3337/2010
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartrag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radoja Arsenića iz Batajnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Radoja Arsenića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1659/08 od 18. decembra 2008. godine i presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 779/10 (2009) od 26. maja 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radoje Arsenić iz Batajnice podneo je Ustavnom sudu 14. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1659/08 od 18. decembra 2008. godine i presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 779/10 (2009) od 26. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u privrednom sporu koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe i drugi tužioci nisu dokazali da su stekli pravo svojine na Hotelu „Zlatibor“, a iz posedovnog lista 1208 od 1. februara 2005. godine je utvrđeno da je isključivi vlasnik predmetnog Hotela „Zlatibor“ na Zlatiboru bio stečajna masa Kompanije Robne kuće „Beograd“ a.d. iz Beograda. Podnosilac ustavne žalbe navodi da sudovi nisu sproveli postupak u skladu sa odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jer su svoju odluku zasnovali na činjenici da je u zemljišnim knjigama kao vlasnik hotela upisana Kompanija Robne kuće Beograd a.d, iako to nije tačno, kao i zbog toga što su zanemarili postojanje Samoupravnog sporazuma na osnovu kojeg su podnosilac i drugi tužioci dali sredstva za izgradnju predmetnog hotela. Podnosilac ističe da mu je navedenim propustima suda povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Trgovinski sud u Beogradu osporenom presudom P. 1659/08 od 18. decembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i ostalih tužilaca kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o prodaji Hotela „Zlatibor“ na Zlatiboru, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 225/05, zaključen između Kompanije robne kuće „Beograd“ a.d. u stečaju i Preduzeća za proizvodnju, unutršnju i spoljašnu trgovinu „MONA“ d.o.o. iz Beograda, dok su u stavu drugom izreke obavezani tužioci da tuženima prvog i drugom reda naknade parnične troškove.

Privredni apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Pž. 779/10 (2009) od 26. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan zahtev prvotuženog i drugotuženog za naknadom troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbama člana Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58 stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv osporene prvostepene presude i koji su cenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost osporenih presuda, niti se ukazuje na proizvoljnost u njihovom donošenju.

S obzirom na to da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na tvrdnji o pogrešnom zaključku suda o pojedinim izvedenim dokazima koji se odnose na sticanje prava svojine na spornoj nepokretnosti, Ustavni sud ističe da nije nadležan da ocenjuje dokaze koji su izvedeni u sudskom postupku i da preispituje zaključke redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza priloženih uz nju, kao i sadržine osporenih sudskih odluka ne proizlazi da su sudovi cenili dokaze proizvoljno, na očiglednu štetu jedne od stranaka u postupku. Način na koji je u ovom slučaju vršena ocena dokaza, po nalaženju Ustavnog suda, ne ukazuje na proizvoljnost prilikom odlučivanja u parničnom postupku. Ovo posebno imajući u vidu da je u sprovedenom postupku, uvidom u javne knjige - posedovni list broj 1208 od 1. februara 2005. godine, utvrđeno da je na zemljištu upisanom u navedeni posedovni list kao nosilac prava korišćenja upisana Republika Srbija, a da je na objektu upisanom u tom listu – Hotel „Zlatibor“, u vreme njegovog prometa, kao nosilac prava svojine bila upisana Kompanija Robne kuće „Beograd“.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, a kako se na istim navodima zasnivaju i tvrdnje o povredi prava na imovinu – ni ustavnopravnim razlozima za povredu tog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

 

Slični dokumenti

• Už 4832/2017: Usvajanje ustavne žalbe privrednog društva zbog prekomerne dužine parničnog postupka
• Už 6783/2018: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 12438/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4952/2019: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu
• Už 3323/2010: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe povodom ugovora o zakupu građevinskog zemljišta
• Už 8645/2014: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 764/2011: Odbacivanje ustavne žalbe jer ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava