Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i traženja instancione kontrole

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Utvrđeno je da podnosilac samo formalno navodi povredu ustavnih prava, dok u suštini ponovo iznosi tvrdnje o nezakonitosti radnih naloga, tražeći od Suda da postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3338/2010
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Skočajića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 2. juna 2011. godine doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Skočajića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 8717/10 od 9. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Skočajić iz Beograda izjavio je 14. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv protiv presude Upravnog suda U. 8717/10 od 9. juna 2010. godine.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se podnosi protiv "tuženog Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije", "na osnovu Ustava Republike Srbije članovi: 3, 22, 32, 36, 60, 170. i drugi" i da se traži "ukidanje - poništenje" presude Upravnog suda U. 8717/10 od 9. juna 2010. godine "sa sledećih Zakonskih osnova i razloga: 1) zbog bitne povrede pravila postupka, 2) pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, 3) zbog pogrešne primene materijalnog prava".

Ustavna žalba ne sadrži razloge kojima bi se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine pojedinih Ustavom zajemčenih prava, obrazložile tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju, već se svi navodi podnosioca ustavne žalbe odnose na ponovno iznošenje razloga zbog kojih, po mišljenju podnosioca, radni nalozi koje mu je poslodavac dao nisu bili u skladu sa zakonom, a na čemu su se zasnivali i razlozi tužbe koju je podnosilac podneo u upravnom sporu.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud poništi ne samo osporenu presudu, već i sve akte koji su prethodili njenom donošenju, uključujući i radne naloge poslodavca i da obaveže Preduzeće "Telekom Srbija" a.d. "da za nezakonito davanje radnih naloga, nezakonite pretnje otkazom, stresna stanja, kao i za bitno oštećenje zdravlja ... izvrši nadoknadu u ukupnom iznosu od EUR 50.000 u dinarskoj protivvrednosti".

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se njome od Ustavnog suda traži da ispita postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne da postupa kao instancioni sud i da umesto i nakon redovnih sudova i nadležnih državnih organa ocenjuje zakonitost akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe ili da umesto nadležnih organa rešava sporne odnose. Stoga samo formalno pozivanje na pojedina Ustavom zajemčena prava ne čini ustavnu žalbu dopuštenom, već se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava, potvrđuju navodi o njenoj povredi ili uskraćivanju.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe, zaposlen u Preduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. kao stručni saradnik za izgradnju, nadzor i održavanje objekata i da u opis poslova njegovog radnog mesta spada i izrađivanje projektnih zadataka za adaptaciju objekata; da je spornim radnim nalozima poslodavac naložio podnosiocu ustavne žalbe da izvrši projektovanje klima uređaja za objekte poslodavca; da je podnosilac ustavne žalbe zbog toga što je smatrao da su radni nalozi nezakoniti i da mu njima poslodavac "organizuje otkaz" inicirao inspekcijski nadzor od strane Ministarstva rada i socijalne politike - Inspektorata za rad - Drugog odeljenja inspekcije rada u gradu Beogradu; da je inspektor rada izvršio inspekcijski nadzor, o čemu je sastavio zapisnik, na osnovu koga je zaključkom broj 117-00-05258/2008-04 od 10. novembra 2008. godine obustavio postupak inspekcijskog nadzora pokrenut po prijavi zaposlenog, zbog toga što je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja našao da podnosilac prijave ima isti status kao i svi ostali zaposleni, da obavlja poslove u skladu sa svojom stručnom spremom i da nije u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge zaposlene koji su u istoj ili sličnoj situaciji, te da mu nije povređeno pravo iz radnog odnosa, zbog čega nema zakonskih uslova da se poslodavcu naloži da otkloni utvrđene povrede; da je rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike - Inspektorata za rad broj 164-0301213/2008-1 od 10. marta 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog zaključka; da je osporenom presudom Upravnog suda odbijena tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo upravni spor protiv drugostepenog rešenja Ministarstva.

Drugostepeni organ uprave i Upravni sud su ocenili da su sporni radni nalozi dati u skladu sa odredbama ugovora o radu i aneksa ugovora o radu zaključenog između zaposlenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovog poslodavca, te da je zbog toga zakonit zaključak kojim je inspektor rada obustavio postupak pokrenut po prijavi zaposlenog, jer nema uslova za dalje vođenje postupka.

4. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe samo formalno osporava presudu Upravnog suda U. 8717/10 od 9. juna 2010. godine i da samo formalno navodi pojedine odredbe Ustava kojima se jemče ljudska i manjinska prava i slobode. Iz sadržine ustavne žalbe i zahteva koji su u njoj postavljeni Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan obustavljenim postupkom inspekcijskog nadzora, u suštini ponovo iznosi tvrdnje o nezakonitosti radnih naloga koje je dobio od poslodavca, tražeći od Ustavnog suda da utvrdi da su ovi radni nalozi bili nezakoniti i da obaveže poslodavca da ga obešteti. Pošto se ustavna žalba ne može podnositi iz razloga zbog kojih se izjavljuju pravna sredstva u redovnom postupku, niti je Ustavni sud nadležan da postupa kao viši sud u odnosu na organe i sudove koji su odlučivali u postupcima koji su prethodili izjavljivanju ustavne žalbe, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan da po njoj vodi postupak i odlučuje na način kako je to ustavnom žalbom traženo.

5. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga i traženja instancione kontrole

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti