Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Sud je ocenio da obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava pre iscrpljivanja domaćih pravnih lekova ne predstavlja opravdan razlog za propuštanje roka za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Bodrožića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Željku Bodrožiću.

2. Odbacuje se ustavna žalba Željka Bodrožića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 107/08 od 7. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Željko Bodrožić iz Kikinde je, preko punomoćnika, advokata Velimira Lipovana iz Kikinde, podneo 13. jula 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 107/08 od 7. maja 2008. godine, zbog povrede prava na slobodu mišljenja i izražavanja zajemčenog članom 46. Ustava Republike Srbije.

Uz ustavnu žalbu podnet je i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. U predlogu podnosilac ustavne žalbe navodi da je po prijemu osporene presude uputio predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koja je zavedena pod brojem 3355/09. Podnosilac se nakon donošenja osporene presude direktno obratio Evropskom sudu za ljudska prava, zato što, po njegovim rečima, u vreme podnošenja predstavke ''nije Ustavni sud radio u svom kapacitetu po Zakonu''. Dopisom Evropskog suda za ljudska prava od 27. maja 2010. godine podnosilac je obavešten da je navedena predstavka neprihvatljiva jer nepodnošenjem ustavne žalbe Ustavnom sudu nisu iscrpljeni svi domaći pravni lekovi. Stoga podnosilac moli da Sud dozvoli povraćaj u pređašnje stanje i omogući mu da podnese ustavnu žalbu.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).

3. Povodom razloga iznetih u podnetom predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava i sloboda zajemčenih Ustavom u pravnom poretku Republike Srbije postoji još od 8. novembra 2006. godine i da je, saglasno odredbi člana 175. Ustava, postupak po ustavnoj žalbi, dakle i rokovi za njeno izjavljivanje, propisan Zakonom o Ustavnom sudu. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da se pozivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava ne može smatrati opravdanim razlogom za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovo stoga što, sa jedne strane, cilj podnošenja ustavne žalbe nije da se obezbedi pravo na obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već da se u okviru pravnog poretka Republike Srbije ostvari zaštita zajemčenih prava i sloboda. Sa druge strane, stanovište Evropskog suda za ljudska prava da ustavna žalba u Republici Srbiji predstavlja delotvorno pravno sredstvo zasnovano je upravo na dosadašnjem postupanju Ustavnog suda po ustavnim žalbama podnetim na način i u rokovima propisanim Zakonom. Stoga Ustavni sud ocenjuje da se navedeni razlog ne može smatrati opravdanim u smislu odredbe člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. S druge strane, kako je osporena presuda primljena najkasnije podnošenjem predstavke Evropskom sudu za ljudska prava 18. novembra 2008. godine, a ustavna žalba podneta 13. jula 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je propušten i objektivni rok od tri meseca za traženje povraćaja u pređašnje stanje. Ustavni sud je stoga odbacio predlog za povraćaj u pređašnje stanje kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 84. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu odlučio je kao u tački 1. izreke.

4. Imajući u vidu da nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, a da je ustavna žalba, koja je podneta 13. jula 2010. godine, izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti