Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv prvostepenog i drugostepenog rešenja odbačen je kao neblagovremen, jer je revizija bila nedozvoljena. Deo protiv revizijskog rešenja odbačen je jer ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Šafara iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5.maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Šafara izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 582/00 od 19. januara 2005. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu GžI. 3970/09 od 17. septembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1526/10 od 2. juna 2010. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 582/00.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Šafar iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 24. januara 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog „povrede osnovnog ljudskog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i „diskriminacije socijalno ugroženog lica pred zakonom“, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 582/00.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. istog Zakona (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, , dok je u stavu 2. navedenog člana zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Četvrti opštinski sud u Beogradu osporenim rešenjem P1. 582/00 od 19. januara 2005. godine odbacio predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka.

Okružni sud u Beogradu je osporenim rešenjem GžI. 3970/09 od 17. septembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 1526/10 od 2. juna 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv osporenog drugostepenog rešenja, jer je reviziju izjavilo lice koje nije advokat.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnosilac ustavne žalbe, u prilog tvrdnje da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev2. 1526/010 od 2. juna 2010. godine povređena Ustavom zajemčeno prava, navodi da kao socijalno ugroženo lice nije u mogućnosti da angažuje advokata za podnošenje revizije, te samim tim njegova zakonska prava se mogu neoraničeno kršiti pred sudovima.

Ustavni sud ukazuje da Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) kao jedan od uslova za dozvoljenost izjavljivanja revizije propisuje da je reviziju izjavilo lice koje je advokat. Prema tome, izjavljivanje revizije lično, od strane parnične stranke koja nije advokat, predstavlja nedostatak koji izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 2) Zakona. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1526/10 od 2. juna 2010. godine kojim je revizija odbačena, a što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije, nije povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud konstatuje da je ovaj sud u svojoj Odluci broj IU-181/2005 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba članova Zakona o parničnom postupku koje propisuju anagažovanje advokata u postupku po reviziji, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe osporenim revizijskim rešenjem.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po njoj.

6. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačena jer je bila nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe, u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 582/00 od 19. januara 2005. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu GžI. 3970/09 od 17. septembra 2009. godine, računa od dana dostavljanja drugostepenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporeno rešenje Okružnog suda u Beogradu GžI. 3970/09 od 17. septembra 2009. godine primio pre 2. juna 2010. godine, kada je doneto osporeno revizijsko rešenje, a da je ustavna žalba izjavljena 24. januara 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno prvostepeno i drugostepeno rešenje kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti