Pravna zaštita poverilaca protiv solidarnog jemca platca

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje kojim je podnosiocima odbačena tužba protiv jemca platca. Sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog tumačenja odredbi o solidarnoj odgovornosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi žalbi M. P, M. I. i V. M, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P, M. I. i V. M. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Pl. 720/18 od 26. septembra 2019. godine.

3. Odbija se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P, M. I. i V. M, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 23. marta 2023. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine, kojim je pravnosnažno odbačena tužba podnosilaca kao tužilaca, radi izdavanja platnog naloga.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci podneli tužbu za izdavanja platnog naloga protiv tuženog koji je jemac platac za utuženo potraživanje; da je prvostepeni sud osporenim rešenjem odbacio tužbu podnosilaca uz obrazloženje da isti nemaju pravni interes za podnošenje predmetne tužbe; da ovakav pravni stav prvostepeni sud pravda činjenicom što prema glavnom dužniku postoje pravnosnažna i izvršna rešenja o izvršenju; da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima navodeći da se od jemca može tražiti naplata obaveze tek ukoliko je glavni dužnik ne isplati i potpuno prenebegava činjenicu da je u konkretnom slučaju jemstvo dao jemac platac, a ne supsidijarni jemac; da je na izjavu o jemstvu izvršena samo overa potpisa davaoca izjave, odnosno da ista nije solemnizovana, te ne predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se može pokrenuti izvršni postupak; da je Viši sud u Beogradu odbio žalbu uz gotovo nepostojeće obrazloženje i sa samo kratkim navodom da je saglasan sa procenom prvostepenog suda da tužioci nemaju pravni interes za predmetnu tužbu; da su u konkretnom slučaju sudovi potpuno suprotno pravnim propisima izneli stanovište da kad postoji pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju protiv glavnog dužnika nije dozvoljeno pokrenuti drugi postupak radi naplate potraživanja prema jemcu platcu; da je ovakvo pravno stanovište suprotno pravnim propisima, pre svega u suprotnosti sa članom 414. i članom 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine. Tražili su naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je dostavio ustavnu žalbu na izjašnjenje trećem licu D. J. preko oglasne table Suda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci V. M, M. I. i M. P, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 5. februara 2018. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu radi izdavanje platnog naloga protiv tuženog Dobrosava Jeličića. Uz tužbu je priložena verodostojna isprava - izjava o jemstvu overenu od strane javnog beležnika Aleksandre Beštić UOP br. III: 4502/17, potpisane od strane tuženog, kojom se tuženi, kao jemac platac, obavezao da izvrši sve obaveze koje glavni dužnik RK P. ima prema podnosiocima.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Pl. 720/18 od 26. septembra 2019. godine odbacio tužbu.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe, pre podnošenja tužbe, svaki pojedinačano podneli predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika RK P, na osnovu izvršnih isprava – Odluka Stalne Arbitraže Rukometnog saveza Srbije, na osnovu kojih predloga su doneta rešenja o izvršenju II. 812/17 od 17. januara 2017. godine, II. 709/17 od 20. januara 2017. godine i II. 810/17 od 17. januara 2017. godine; da kako je određeno prinudno namirenje novčanih potraživanja, a koja se tiču potraživanja iz tužbenog zahteva u ovom parničnom postupku, to je sud stanovišta da tužbu treba odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa, u smislu odredbe člana 455. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine; da u situaciji kada postoji rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, to predstavlja izvršnu ispravu, što je konkretan slučaj, to se ne može pokrenuti novi izvršni postupak, a ni parnični postupak za naplatu navedenog potraživanja; da nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 1004. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na to da se od jemca može zahtevati ispunjenje obaveze nakon što je glavni dužnik ne ispuni ili ako se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj, a ako se jemac obavezao, kao jemac-platac, to odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika, bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo), što nije konkretan slučaj, jer su podnosioci na osnovu Odluka Stalne arbitraže Rukometnog saveza Srbije, podneli predloge za izvršenja na osnovu kojih su doneta pravnosnažna i izvršna rešenja o izvršenju.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine odbio žalbu i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci podneli tužbu protiv tuženog budući da je tuženi potpisao izjavu o jemstvu overenu od strane javnog beležnika Aleksandre Beštić UOP br. III: 4502/2017 kojom se tuženi, kao solidarni jemac platac, obavezao da izvrši sve obaveze koje RK P. ima prema podnosiocima; da su se podnosioci ustavne žalbe obraćali opomenom pred utuženje tuženom, ali do namirenja potraživanja nije došlo, te su podneli tužbu u ovoj pravnoj stvari; da je članom 3. izjave o jemstvu propisano da za ispunjenje obaveze jemac platac odgovara neograničeno, solidarno sa glavnim dužnikom, te poverioci imaju pravo izbora od koga će tražiti ispunjenje obaveze; da su podnosioci ustavne žalbe svaki pojedinačno podneli predloge za izvršenje protiv RK P. na osnovu kojih predloga su doneta rešenja o izvršenju II. 812/17 od 17. januara 2017. godine, II. 709/17 od 20. januara 2017. godine i II. 810/17 od 17. januara 2017. godine; da je prvostepeni sud odbacio tužbu primenom odredbe člana 455. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, sa obrazloženjem da potraživanja koja su predmet tužbe istovremeno predmet pokrenutih izvršnih postupaka, te da tužbu treba odbaciti usled nedostatka pravnog interesa; da je za pobijanu odluku prvostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i Viši sud; da kod solidarnog jemstva poverilac može izabrati od koga će se namiriti, da li od glavnog dužnika ili jemca, te kako su podnosioci svoje pravo izbora ostvarili pokretanjem izvršnog postupka protiv glavnog dužnika njihovo pravo izbora (neopozivo i preobražajno pravo po svojoj pravnoj prirodi) neopozivo je ugašeno (ostvareno) i kao takvo prestalo da postoji, usled čega je pravni interes za namirenje prema tuženom prestao da postoji.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 (Odluka Ustavnog suda), 74/13 (Odluka Ustavnog suda), 55/14 i 87/18) propisano je: da ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će, pod uslovom da je priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja, da izda nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)(član 455. stav 1.); da ako se na osnovu verodostojne isprave može da se traži izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu da odbaci (član 455. stav 4.).

Odredbama člana 52. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 i 106/16-autentično tumačenje) propisano je: da se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donosi radi namirenja novčanog potraživanja (stav 1.); da su verodostojne isprave: menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja; izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na računu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta tržišta novca (trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju; račun domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi; izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama; obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis; javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu; bankarska garancija; akreditiv; overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca; obračun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraživanja; privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima; obračun o nagradi i naknadi troškova advokata (stav 2. ta.1-12).

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju (član 414. stav 1.); da se od jemca može zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon što je glavni dužnik ne ispuni u roku određenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo)(član 1004. stav 1.); da poverilac može tražiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika na ispunjenje obaveze, ako je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj (član 1004. stav 2.); da ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo)(član 1004. stav 3.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenim rešenjem suda u parničnom postupku pravnosnažno odbačena tužba podnosilaca ustavne žalbe, radi izdavanja platnog naloga, sa pozivom na odredbu člana 455. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud zatim ukazuje da je odredbom člana 455. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine propisano da ako se na osnovu verodostojne isprave može tražiti izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, a ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu da odbaci. Ustavni sud ocenjuje da je navedena zakonska odredba jasna i precizna i da jedan od zakonskih procesnih uslova za odbacivanje tužbe radi izdavanja platnog naloga jeste da je tužba podneta na osnovu verodostojne isprave na osnovu koje se može tražiti izvršenje u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe su podneli tužbu na osnovu verodostojne isprave - izjave o jemstvu overenu od strane javnog beležnika Aleksandre Beštić UOP br. III: 4502/17, potpisane od strane tuženog, kojom se tuženi, kao jemac platac, obavezao da izvrši sve obaveze koje glavni dužnik RK P. ima prema podnosiocima. Ustavni sud ocenjuje da navedena verodostojna isprava ne predstavlja verodostojnu ispravu, u smislu člana 52. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, na osnovu koje se može odrediti izvršenje, niti se sud u parničnom postupku izjasnio o ispunjenosti navedenog zakonskog procesnog uslova za odbacivanje tužbe, radi izdavanja platnog naloga. Preciznije rečeno, navedena izjava o jemstvu ne predstavlja javnu ispravu koja stvara izvršivu novčanu obavezu, u smislu člana 52. stav 2. tač. 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, jer je na predmetnoj izjavi samo overen potpis tuženog (nije izvršeno potvrđivanje-solemnizacija izjave o jemstvu).

Zatim, Ustavni sud konstatuje da je u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu zauzet pravni stav da kod solidarnog jemstva poverilac može izabrati od koga će se namiriti, da li od glavnog dužnika ili jemca, te kako su podnosioci svoje pravo izbora ostvarili pokretanjem izvršnog postupka protiv glavnog dužnika njihovo pravo izbora (neopozivo i preobražajno pravo po svojoj pravnoj prirodi) neopozivo je ugašeno (ostvareno) i kao takvo prestalo da postoji, usled čega je pravni interes za namirenje prema tuženom prestao da postoji.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud i ovim putem ukazuje da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnog slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud ocenjuje da navedeno pravno stanovište zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu nema osnova u merodavnim odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Naprotiv, u konkretnom slučaju radi se o solidarnom jemstvu koje podleže opštim pravilima (pasivnih) solidarnih obligacija, (V. presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 4772/19 od 26. novembra 2020. godine, https://vrh.sud.rs/sr). U tom kontekstu, od pravnog značaja je odredba člana 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju. Ustavni sud ukazuje da kada poverilac izvrši izbor dužnika, taj izbor nije neopoziv i on može zahtevati ispunjenje obligacije i od drugih dužnika sve dok se dug popuno ne izmiri. Poverilac može po svom izboru da zahteva od svih solidarnih dužnika ili samo od jednog potpuno ili delimično izvršenje.

Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju od pravnog značaja i odredba člana 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje solidarno jemstvo, a koja odredba zakona utvrđuje pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze od obojice, od glavnog dužnika i solidarnog jemca, u isto vreme. Ostvarenje navedenog zakonskog prava zavisi od volje poverioca, to je u njegovoj dispoziciji. Na procesnom planu to znači poverilac može da vodi jedan građanski postupak radi namirenja istog novčanog potraživanja protiv glavnog dužnika i solidarnog jemca, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi, ili da vodi dva građanska postupka u isto vreme, jedan protiv glavnog dužnika, a drugi protiv solidarnog jemca, do ispunjenja potraživanja, pri čemu to mogu biti građanski postupci iste vrste ili da se radi o građanskim postupcima različite vrste (parnični i izvršni). U konkretnom slučaju, u korist podnosilaca ustavne žalbe doneta su rešenja o izvršenju protiv glavnog dužnika RK P, nakon čega su podnosioci podneli tužbu radi izdavanja platnog naloga protiv tuženog D. J, kao solidarnog jemca, pri čemu pravnosnažno i izvršno rešenje o izdavanju platnog naloga predstavlja izvršnu ispravu, na osnovu koje se može pokrenuti izvršni postupak (drugi pravni osnov za vođenje izvršnog postupka u konkretnom slučaju).

Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoje procesne smetnje da se vode dva ili više izvršnih postupaka radi namirenje istog novčanog potraživanja. S tim što izvršni dužnici uživaju zakonsku zaštitu u slučaju delimičnog ili potpunog namirenja potraživanja u jednom od tih pokrenutih postupaka. Naime, izvršni dužnik može u fazi određenja izvršenja da istakne žalbene razloge povodom kojih se sud pravnog leka izjašnjavanja o daljem postojanju potraživanja nakon donošenja izvršne isprave. Jedan od takvih žalbenih razloga jeste da je potraživanje prestalo odnosno da je izmireno (član 74. stav 1. tač. 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine). Stim što se tvrdnja o izmirenju potraživanja može istaći ne samo u fazi određenja izvršenja, već i u fazi sprovođenja izvršenja i u slučaju osnovanosti takve tvrdnje izvršni postupak se zaključuje (član 130. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine). U cilju zaštite izvršnog dužnika od dvostrukog namirenja potraživanja propisana je mogućnost podnošenja predloga za protivizvršenje (član 115. tač. 2) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine).

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 1083/20 od 22. decembra 2022. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Pl. 720/18 od 26. septembra 2019. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe da im Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je samo utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosilaca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Pravna zaštita poverilaca protiv solidarnog jemca platca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti