Delimično usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu usled neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude i dosudio naknadu materijalne štete. Deo žalbe koji se odnosi na visinu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3344/2016
05.07.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2018. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. K . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2506 /14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 44/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 44/09 od 1 6. januara 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4i. 87/15 od 1 . septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1573/2015 od 28. januara 2016 . godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Čačku P1. 1959 /03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2506/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 44/09).

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 23. aprila 2016. godine, preko punomoćnika D. J , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2506/14, ističući ujedno i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Podnosilac ustavne žalbe je osporio i rešenje Višeg suda u Čačku R4i. 87/15 od 1. septembra 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1573/2015 od 28. januara 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, ukazujući i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1959/03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2506/14(ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 44/09).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 44/09 od 16. januara 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1959/03 od 5. juna 2008. godine , kojom je obavezan izvršni dužnik AD „F.“, Čačak i druga zavisna preduzeća, da podnosiocu plati iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4i. 87/15 od 1. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2506/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 44/09), u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke podnosiocu je određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara, u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu primerene naknade zbog povrede na suđenje u razumnom roku, preko iznosa dosuđenog u stavu trećem izreke do traženog iznosa od 2.000 evra.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 633/2015 od 16. decembra 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosi oca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu njegovog prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a parničnom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 44/09 od 16. januara 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku P1. 1959/03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2506/14, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani.

Razmatrajući ustavn u žalb u u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4i. 87/15 od 1. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1573/2015 od 28. januara 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe , u suštini , nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li novčana naknada koja je određena, odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovali razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od po 30.000,00 nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva - zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o određenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi u delu izjavljeno m protiv osporenih akata ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

U pogledu navoda podnosioca da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , Ustavni sud nalazi da je podnosiocu tokom trajanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima, bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva, koj a su i iskoristili.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud, neodlučivanjem o zahtevu podnosioca da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1959/03, prevideli da se taj postupak zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici, mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnosioca i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, utvrdili tim predlagačima sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, iz čega proizlazi da podnosilac ustavne žalbe nije doveden u neravnopravni položaj.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u delu izjavljenom protiv naveden ih rešenja, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo podnosiocu na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da mu se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 4. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Delimično usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu usled neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti