Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pokrenutom 2003. godine. Postupak je prekinut 2008. i nije nastavljen ni nakon prestanka razloga za prekid, što je doprinelo nerazumnoj dužini.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Mikuljanca i Milana Miloševića, obojice iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Usta va Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Mikuljanca i Milana Miloševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7838/04 povređen o pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nastavi prekinuti parnični postupak iz tačke 1. i preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Mikuljanac iz Niša je 15. jula 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacij e, iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , iz član a 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7838/04. Po izjavljenoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-3348/2010.

Milan Milošević iz Niša je 15. jula 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacij e iz člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7838/04. Po izjavljenoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-3351/2010.

Imajući u vidu da je ustavnim žalbama osporen isti parnični postupak, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-3351/2010 pripojen ovom predmetu Už-3348 /2010.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci 29. maja 2003. godine podne li tužbu protiv tužene - Državn a zajednic a Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete ; da „ovaj jednostavan i nimalo složen“ parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati, te da im je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su im u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7838/04 povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava.

Podnosioci ustavne žalbe su podnescima od 12. marta 2012. godine postavili zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razum nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7838/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i M. V . su 29. maja 2003. godine podneli tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene - Državn a zajednic a Srbij a i Crn a Gor a – Ministarstvo odbrane, zbog manje isplaćene zarade. Predmet je zaveden pod brojem P. 3735/03.

Tužena je 14. avgusta 200 3. godine dostavila odgovor na tužbu.

Drugi opštinski sud u Beograd je na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 24. novembra 2003. godine doneo rešenje da se razdvoji postupak po tužbi tužilaca prvog i drugog reda i da se formiraju posebni predmeti, te je dat nalog pisarnici da postupi po rešenju suda.

Drugi opštinski sud u Beogradu je dopisom od 26. novembra 2003. godine zatraž io izveštaj od Vojne pošte 8664 Niš o primanjima tužioca M. V. za period od 1. januara 2000. godine do 30. aprila 2003. godine.

Drugi opštinski sud u Beogradu je na ročištu održanom 19. februara 2004. godine doneo rešenje da se ponovi dopis Vojnoj pošti 8664 Niš, te da će se odluka o dokaznim predlozima punomoćnika tužilaca done ti naknadno.

Drugi opštinski sud u Beogradu je na ročištu održanom 13. maja 2004. godine doneo rešenje da se ponovi dopis od 26. novembra 2003. godine Vojnoj pošti 8664 Niš, nakon što je konstatovao da navedeni dopis nije bio poslat usled očigledne omaške suda.

Vojna pošta 8664 Niš je dopisom od 21. maja 2004. godine obavestila sud da nije nadležna za izdavanje tražen og izveštaja.

Vojna pošta 3472 Niš je dopisom od 20. jula 2004. godine obavestila sud da, kao stranka u sporu, nije dužna da izda potvrdu o visini primanja tužioca i napomenula da je tužilac dobijao navedene izveštaje. Nakon ponovljenog traženja suda da se dostave traženi izveštaji, Vojna pošta 3472 Niš je u toku septembra 2004. godine ponovo obavestil a sud o razlozima zbog kojih ne mo že da postupe po zahtevu.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 5. oktobra 2004. godine doneo rešenje da se postupak u predmetu P. 3735/03 spoji sa postupkom u predmetu P. 3165/03 ( parnica po tužbi M. S.), radi jedinstvenog odlučivanja. Predmet je dobio novi broj P. 7838/04.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 2. februar 2005. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 23. maja 2005. godine doneo rešenje P. 7838/04, kojim je odre dio zastoj postupka do okončanja postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije.

U službenoj belešci Drugog opštinskog suda u Beogradu od 24. januara 2006. godine konstatovano je da nisu formirani novi predmeti za tužioce prvog i drugog reda na osnovu rešenja suda od 24. novembra 2003. godine.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. april 2006. godine nije održano na predlog punomoćnika tužilaca.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 13. oktobar 2006. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ročište zakazano za 18. januar 2007. godine je otkazano dopisom od 28. novembra 2006. godine.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 18. april 2008. godine nije održano , jer zastupnik tužene nije uredno obavešten. Sud je u zapisniku konstatovao da je punomoćnik tužilaca van ročišta predložio da se postupak prekine do okončanja postupka pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti akata na kojima se zasniva tužbeni zahtev.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 18. aprila 2008. godine doneo rešenje P. 7838/04, kojim je prekinu o parnični postupak „do okončanja postup aka pred Ustavnim sudom koji se vode pod brojevima I-104/07 i I-181/06“. U obrazloženju rešenja je nav edeno da je sud našao da se radi o prethodnom pitanju za ovu parnicu, u smislu odredbe člana 215. tačka 1) Zakona o parničnom postupku. Protiv ovog rešenja stranke nisu izjavile žalbu i predmet je arhiviran 22. maja 2008. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“ , br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10) ; da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešvanja radnih sporova (član 434.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine , bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovla čenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito prilikom odrđivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.). Odredbom člana 215. tačka 1) navedenog zakona bilo je propisano da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju, a u kom slučaju će se, saglasno članu 217. stav 2. istog zakona, postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 29. maja 200 3. godine, podnošenjem tužb e Drugom opštinskom sudu u Beogradu i da nije okončan. I ako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo devet i po godina, a da još nije okončan ni prvostepeni postupak .

Navedeno trajanje postupka ukazuje na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u kon kretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioce, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Imajući u vidu da se osporeni postupak odnosi na spor o potraživanjima proistekl im iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci ustavne žalbe nesumnjivo ima li interes za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka , te da svojim ponašanjem ni su doprine li produžavanju postupka.

Ocenjujući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog parničnog postupka dao prvostepeni sud. Naime, neefikasno i neažurno postupanje Drugog opštinskog suda u Beogradu je više puta došlo do izražaja u ovom postupku. Drugi opštinski sud u Beogradu je za četiri godine i deset i po meseci zakazao ukupno deset ročišta za glavnu raspravu , od kojih šest nije održano. Pri tome je sud ispoljio neefikasnost i prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu (nakon ročišta održanog 13. maja 2004. godine naredno je zakazano i održano 2. februara 2005. godine, dakle nakon osam i po meseci). Ustavni sud konstatuje i da je poslednje održano ročište bilo 17. januara 2006. godine, nakon čega je sud, po neodržavanju pet zakazanih ročišta, 18. aprila 2008. godine doneo rešenje o prekidu postupka. Do prekida postupka sud nije uspeo da pribavi izveštaj od tuženog o primanjima podnosioca za period od 1. januara 2000. godine do 30. aprila 2003. godine, a o dokaznim predlozima tužioca iznetim na ročištima održanim 19. februara 2004. godine i 17. januara 2006. godine nikada nije odlučio.

Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je Drugi opštinski sud u Beogradu rešenjem P. 7838/04 od 18. aprila 2008. godine prekinuo postupak „do okončanja postupka pred Ustavnim sudom koji se vodi u predmetima I-104/07 i I-181/06”, što je , po oceni prvostepenog suda , predstavljalo prethodno pitanje za predmetni parnični postupak. Iako oznake predmeta Ustavnog suda u rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu nisu potpune, Ustavni sud ukazuje da je na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine doneo Rešenje IUp-181/ 2006 kojim je, između ostalog, obustavio postupak za ocenu zakonitosti Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije („Službeni vojni list SCG“, broj 35/04) i postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o izmenama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore („Službeni list SCG”, broj 42/05), kao i da je na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine doneo Zaključak IU-104/ 2007 kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka o vrednosti boda, odnosno vrednosti koeficijenta za obračunavanje plata i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije. Takođe, po oceni Ustavnog suda, neprihvatljivo je da prvostepeni sud 22. maja 2008. godine arhivir a predmet, iako je, saglasno odredbi prethodnog Zakona o parničnom postupku, kao i sada važećeg Zakona, u slučaju prekida postupka iz razloga navede nih u članu 215. tačka 1) tada važećeg Zakona o parničnom postupku , sud dužan da po službenoj dužnosti nastavi postupak kada se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom o prethodnom pitanju, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

Ustavni sud je utvrdio da nakon donošenja rešenja o prekidu postupka nadležni prvostepeni sud nije tražio od Ustavnog suda obaveštenje o tome da li su okončani predmeti navedeni u izreci rešenja o prekidu postupka. Međutim, ni podnosioci ustavne žalbe nisu preduzeli bilo koju radnju kojom bi pokazali želju i nameru da se postupak nastavi, iako je postupak prekinut na njihov predlog. Podnosioci ustavne žalbe s u se obrati li Ustavnom sudu radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, a da prethodno ni su podneli predlog za nastavak osporenog parničnog postupka. I pored ovakvog ponašanja podnosi laca ustavne žalbe koji ni su koristi li svoja procesna prava u cilju nastavka, ubrzanja i okončanja parnič nog postupka koji se vodi po njihovoj tužbi, Ustavni sud je našao da je prevashodna dužnost suda da preduzme sve mere kako bi se predmet iz njegove nadležnosti okončao i time pružila sudska zaštita strankama u postupku utvrđena članom 22. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u pa rničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7838/0 4 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnosilaca o povredi načela zabrane diskriminacije i z člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, s obzirom na to da postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a da više ne postoje razlozi za prekid postupka, jer je Ustavni sud okončao postupke u predmetima IUp-181/2006 i IU-104/2007, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nastavi započeti parnični postupak i preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe postavili zahtev za naknadu nematerijalne štete tek podneskom od 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen , odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević