Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog pogrešnog odbacivanja žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Žalba podnosioca je neosnovano odbačena kao izjavljena od neovlašćenog lica, iako je punomoćje bilo evidentirano u zapisniku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „DELTA GENERALI OSIGURANJE“ a.d.o, Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. decembra 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „DELTA GENERALI OSIGURANJE“ a.d.o. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 811/12 od 2 4. januara 201 3. godine povređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje iz tačke 1. i određuje da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji koju je tuženi izjavio protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1493/12 od 2 6. aprila 20 12. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „DELTA GENERALI OSIGURANJE“ a.d.o, Beograd , izjavi lo je , 26. aprila 201 3. godine, preko punomoćnika Mirne Rakić-Domazetović, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja V rhovnog kasacionog suda Rev . 811/12 od 2 4. januara 201 3. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. i prava na pravno sredstvo zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu osporenom presudom povređena navedena ustavna prava iz razloga što su mu i Apelacioni sud u Novom Sadu i Vrhovni kasacioni sud uskratili pravo na izjavljivanje žalbe tako što je njegova žalba odbačena kao nedozvoljena , sa obrazloženjem da je žalbu izjavilo lice koje nij e ovlašćeno za podnošenje žalbe, iako je advokat podnosioca ustavne žalbe pismeno punomoćje o zastupanju uredno predala na ročištu održanom 7. decembra 2011. godine, što je utvrđeno i na zapisniku sa tog ročišta.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da ustavnu žalbu usvoji, poništi osporeno rešenje, te naloži Vrhovnom kasacionom sudu da donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalb e i priložene dokumentacij e, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 57268/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Maloletni J.Đ, koga je zastupala majka B.Đ. i maloletni N.Đ, koga je zastupala majka D.Đ, podneli su 25. oktobra 2010. godine tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv „DELTA GENERALI OSIGURANJE“ a.d.o, Beograd, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete.

Predmet je u Osnovnom sudu u Novom Sadu zaveden pod brojem P. 57268/10.

Tuženi je sudu dostavio odgovor na tužbu 16. februara 2011. godine, u kojem je istakao i prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu.

Na prvom ročištu u ovom postupku, koje je bilo zakazano i održano 6. maja 2011. godine, sud je odbio prigovor mesne nenadležnosti tuženog i sledeće ročište zakazao za 5. septembar 2011. godine (zapisnik o glavnoj raspravi nosi broj P. 1483/10).

Nakon što je tuženi 25. jula 2011. godine primio poziv za glavnu raspravu zakazanu za 5. septembar 2011. godine u ovom predmetu, pod brojem P. 1483/10, tuženi je sudu 28. jula 2011. godine dostavio podnesak kojim obaveštava da je proverom kroz njihov sistem, te portal sudova, utvrdio da nije stranka u parnici koja se vodi pod tim brojem, te da ni tužilac B.Đ. nije tužilac u parnici koja se vodi pod tim brojem (uz ovaj dopis dostavio je rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu Su.VIII-44-589/10 od 12. oktobra 2010. godine, kojim se prima na čuvanje generalno punomoćje „ DELTA GENERALI OSIGURANJA“ a.d.o. Beograd, data od strane generalnog direktora i pridruženog člana izvršnog odbora, kojom se ovlašćuje 21 diplomirani pravnik za zastupanje pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, među kojima se ne nalazi ime Mirne Rakić-Domazetović).

Ročište koje je bilo zakazano za 5. septembar 2011. godine nije održano, jer nije bilo dokaza da je tuženi uredno pozvan (zapisnik o glavnoj raspravi nosi broj P. 57268/10).

Tužioci su 21. oktobra 2011. godine podneli sudu podnesak kao odgovor na odgovor na tužbu od 16. februara 2011. godine, kada su, između ostalog, sudu predložili da na sledećem ročištu, u svojstvu svedoka, sasluša specijalistu sudske medicine V.P. iz KC Vojvodina, Instituta za sudsku medicinu.

Tuženi se podneskom od 11. novembra 2011. godine usprotivio takvom predlogu za izvođenje dokaza saslušanjem svedoka smatrajući da je veštačenje preuranjeno.

U spisima predmeta se nalazi fotokopija punomoćja na osnovu kojeg je tuženi, 21. novembra 2011. godine, ovlastio Mirnu Rakić-Domazetović, advokata iz Novog Sada, da ga zastupa pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 57268/10.

U zapisniku o glavnoj raspravi sa trećeg i poslednjeg ročišta održanog u ovoj pravnoj stvari od 7. decembra 2011. godine (koji nosi broj P. 56594/10) stoji da je kao punomoćnik tuženog pristupila Mirna Rakić-Domazetović, po punomoćju. Na navedenom ročištu, sud je izveo dokaz saslušanjem predloženog svedoka, specijaliste sudske medicine V.P. na okolnosti uzroka smrti pokojnog oca maloletnih tužilaca (osiguranika tuženog), a punomoćnik tuženog je predložila da se diplomatskim putem pribavi zapisnik sačinjen u bolnici u Rusiji, u kojoj je osiguranik preminuo, na okolnosti šta je uzrok njegove smrti, koji predlog je sud odbio, zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 57268/10, kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojio u celosti.

Na navedenu presudu, punomoćnik tuženog, advokat Mirna Rakić-Domazetović, izjavila je žalbu 1. marta 2012. godine. Postupajući po navedenoj žalbi, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo rešenje Gž. 1493/12 od 26. aprila 2012. godine, kojim je žalbu odbacio kao nedozvoljenu. U obrazloženju je, između ostalog, navedeno: da advokat Mirna Rakić-Domazetović, koja je u ime tuženog izjavila žalbu u ovoj pravnoj stvari, nije ovlašćena za zastupanje tuženog, što je utvrđeno uvidom u spise predmeta u kojima se ne nalazi punomoćje za zastupanje dato ovom advokatu.

Postupajući po reviziji tuženog, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporeno rešenje Rev. 811/12 od 24. januara 2013. godine, kojim je odbio kao neosnovanu reviziju izjavljenu protiv drugostepenog rešenja. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, između ostalog, navedeno je: da su tuženog, u toku postupka, do donošenja prvostepen e presude, zastupali pravnici po punomoćju koje se nalazi u spisima, a da je protiv presude kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, u ime tuženog žalbu izjavila advokat Mirna Rakić-Domazetović, uz koju nije dos tavila i punomoćje za zastupanje; da je Vrhovni kasacioni sud, polazeći od odredaba čl. 91. i 92, te člana 365. stav 3. Zakona o parničnom postupku, našao da je žalba nedozvoljena jer je žalbu izjavilo neovlašćeno lice, u konkretnom slučaju advokat koji tužen og nije zastupao u toku postupka. Revizijski sud je našao da s u neosnovani navodi da je punomoćnik tuženog, Mirna Rakić-Domazetović, punomoćje dostavila na ročištu, jer prilaganje punomoćja nije konstatovano na zapisniku, niti se nalazi u popisu spisa.

4. Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanja postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku (član 91. stav 1.); da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje, a da će sud, koji je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određene radnje, ukinuti parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila (član 92.); da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje žalbe, ili lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe (član 365. stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. i prava na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, pre svega, zasniva na činjenici da su postupajući sudovi pogrešno ocenili da je njegova žalba nedozvoljena, pa mu samim tim uskratili pravo na izjavljivanje redovnog pravnog leka i pravo da se o njegovoj, uredno izjavljenoj žalbi, odluči u drugostepenom postupku. Prema shvatanju podnosioca ustavne žalbe, ovakvim postupanjem sudova u predmetnom parničnom postupku, povređeno je njegovo pravo na pristup sudu, sa kog aspekta je Ustavni sud i ispitivao navode ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da, iako nije izričito utvrđeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pravo na pristup sudu predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje, jer je preduslov odlučivanja o nečijim pravima i obavezama vođenje postupka u kome će se o tim pravima i obavezama raspraviti i odlučiti.

Ocenjujući okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 92. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje za zastupanje, a da sud, po službenoj dužnosti, tokom celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, te odredbe člana 365. stav 2. istog zakona, kojom je propisano da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje žalbe. Ustavni sud ukazuje da se u spisima predmeta nalazi zapisnik o glavnoj raspravi, sačinjen 7. decembra 2011. godine, u kojem je konstatovano da je predsednik veća, nakon otvaranja rasprave, objavljivanja predmeta raspravljanja, utvrdio, između ostalog i da je na raspravu za tuženog došla Mirna Rakić Domazetović, „po punomoći“. Ustavni sud nalazi da, iako je navedena formulacija neprecizna, utoliko što se sa sigurnošću ne može zaključiti da li je punomoćje predato sudu na tom ročištu ili se već nalazilo u spisima predmeta, ustavnopravno je neprihvatljiv zaključak Vrhovnog kasacionog suda da u ovom slučaju advokat, koji je u ime tuženog izjavio žalbu, nije zastupao tuženog u toku postupka, i to zbog toga što prilaganje punomoćja nije konstatovano na zapisniku, niti se nalazi u popisu spisa.

Polazeći od prethodne konstatacije, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud podnosioca ustavne žalbe liši o mogućnosti da o njegovim pravima odluči i sud drugog stepena, čime mu je povredio pravo na pristup sudu . Polazeći od toga da jedan od elemenata prava na pravično suđenje čini i pravo na pristup sudu, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 811/12 od 24. januara 2013. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje. Shodno navedenom, Sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 811/12 od 24. januara 201 3. godine kako bi u ponovnom postupku kao revizijski sud doneo novu odluku o reviziji tuž enog izjavljenoj protiv re šenja Apelacionog suda u N ovom Sadu Gž. 1493/12 od 26. aprila 2012. godine, te je , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić