Odbijena ustavna žalba zbog nedostatka povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je produžen pritvor. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora na osnovu uznemirenja javnosti, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3349/2010
17.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Ranđelovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bojana Ranđelovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sud om u Beogradu u predmetu P. 4594/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Ranđelović iz Beograda je 15. jula 2010. godine , preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabran e diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije , kao i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sud om u Beogradu u predmetu P. 5525/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 29. avgusta 2003. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene - državna zajednica Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane , radi na knade štete. Takođe je naveo da je od tada proteklo sedam godina, „a da ovaj jednostavan i nimalo složen“ parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati, te da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu u postupku koji se vodi pred Drugim opštinskim sud om u Beogradu u predmetu P. 5525/03 povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 12 . marta 2012. godine postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je dopisom od 25. februara 2013. godine zahtevao od Prvog osnovnog suda u Beogradu da dostavi spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5525/03.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, zamenik vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog sud a u Beogradu je 19. marta 2013. godine dostavio Ustavnom sud u izveštaj u kojem je navedeno da u arhivi Drugog opštinskog suda u Beogradu nisu pronađeni spisi predemeta P. 4594/04 (raniji broj predmeta P. 5525/03), a da su uvidom u upisnike utvrđene sledeće činjenice: da su tužilac Bojan Ranđelović, ovde podnosilac ustavne žalbe, i drugi tužioci, podneli tužbu 29. avgusta 2003. godine i da je ona zavedena pod brojem P. 5525/03; da je 30. septembra 2003. godine doneto rešenje o odbačaju tužbe; da je 5. decembra 2003. godine tužilac izjavio žalbu; da je Okružni sud u Beogradu doneo 29. aprila 2004. godine rešenje Gž. 13691/03, kojim je ukinuo prvostepeno rešenje; da je u ponovnom postupku predmet dobio novi broj P. 4594/04; da nakon toga u upisnik nije uneta bilo kakva odluka niti datum arhiviranja.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih načela i prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 117. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je, pored ostalog, propisano: da ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje (stav 1.); da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje spisa pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti (stav 3.). Istovetne odredba sadržane su i u članu 131. st. 1. i 3. važećeg Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 i 70/11 ), koji se primenjuje od 1. januara 2010. godine.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 29. avgusta 2003. godine podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu . Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom konkretnom slučaju. Složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je na osnovu izveštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu od 19. marta 2013. godine utvrdio da nakon što je rešenjem Okružnog sud a u Beogradu Gž. 13691/03 od 29. aprila 2004. godine ukinuto rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5525/03 od 30. septembra 2003. godine , i predmet u ponovnom postupku dobio novi broj P. 4594/04, u upisnik nije uneta bilo kakva odluka , niti datum arhiviranja. Iz navedenog izveštaja je takođe utvrđeno da u arhivi Drugog opštinskog suda u Beogradu nisu pronađeni spisi predemeta tog suda P. 4594/04 (raniji broj predmeta P. 5525/03). Ustavni sud naglašava da je i po odredbama člana 117. ranije važećeg Sudskog poslovnika, a i po odredbama člana 133. važećeg Sudskog poslovnika, propisana obaveza suda da po službenoj dužnosti pokrene postupak za obnavljanje spisa, ako se pojedini predmeti izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, a postupak je u toku.

S obzirom na to da iz izveštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu proizlazi da ni nakon devet i po godina nije doneta prvostepena presuda u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud smatra da je sama ta okolnost dovoljna da s e utvrdi postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, bez ispitivanja preostalih kriterijuma koji se cene prilikom razmatranja da li je došlo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4594/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

U pogledu navoda podnosioca o povredi načela zabrane di skriminacije iz člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, s obzirom na to da postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da štetne posledic e utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne šte te tek podneskom od 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen , odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijena ustavna žalba zbog nedostatka povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti